"Ne mogu da zarađujem na krvi bivše zemlje": Miki Manojlović otvorio dušu za hrvatske medije

Foto: youtube.com/Festival international du film de Nancy

Miki Manojlović

OSTRAŠĆENI FILMOVI

- Prvi razlog je da ne mogu biti kreativan ili zarađivati novac na krvi jedne bivše zemlje i svih naroda čijih se osećam deo - od Slovenije preko Hrvatske pa do Makedonije. Drugo, o tome se i dalje rade vrlo ostrašćeni filmovi u kojima se unapred zna pozitivac i negativac, kao uostalom i u partizanskim filmovima. Zbog takvih stereotipa odbijao sam i holivudske produkcije. Nisam želeo da igram nekakvog balkanoida, lošeg tipa, jer kao da samo takvi kao dolaze s ovih prostora - izjavio je Manojlović.

Prema njegovim rečima, rat je ogromna trauma i dobro polje za zaradu na filmu, a smatra da je politika na prostorima bivše Jugoslavije ušla duboko u sve pore društva.

 

 

- Čovek današnjice, otkad se probudi, čeka šta će čuti i šta će se novo dogoditi. Šta će biti još strašnije od onoga što živimo i što se događa. U ljudskom biću ima nečeg mazohističkog i jednostavno želi videti neki problem, videti neki požar ili nesreću. Pogledajte bilo koji portal, samo ko je koga i kako ubio, silovanja, zatočeništva, pedofilija, u crkvi, van crkve, svuda... Mislim, dobri primeri nakon rata su zapravo uništeni i ne stvaraju se novi. Imate generacije koje više ne mogu prepoznati kvalitet nečega, smisao nečega - navodi Miki.

KUSTU NE ODBIJAM

Manojlović je za hrvatske medije istakao i to da se, za razliku od Brozovog vremena, danas mnogi pitaju šta će nam uopšte pozorište i film.

- Odnos prema kulturi je zapravo odnos ljudi koji vrše vlast, a ne ljudi koji su na vlasti. Znači oni je vrše za nas, ne za sebe. Moraju znati da je kultura suština svega. Bez toga nema napretka. Nema manje brige i manje zabrinutog čoveka. Bez toga nema ničega. Ona je u suštini svakog građanina, čoveka... - zaključuje Manojlović, dvostuki dobitnik Nagrade grada Beograda za doprinos pozorištu i nosilac francuskog Ordena umetnosti i književnosti u rangu viteza.

Na pitanje da li se čuje s Kusturicom, s kojim je snimio dosta filmova, Miki kaže da se nisu dugo čuli, pa nastavlja:

- Nikad ga nisam odbio niti ću, zato što smatram da se radi o izuzetno darovitom čoveku... On je jedan od onih ljudi na koje se mogu osloniti, u bilo kojem smislu... On je neko ko razume film... Ja mislim da će on tek napraviti "onaj" film.

 

Danas već ne pijem - Za mene hemijski ili biljni stimulansi ne postoje. Verujte mi. Samo jednom mi se to dogodilo, na početku karijere. Bila mi je to prva predstava, koju je režirao tadašnji direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Mirloslav Belović. Igrao sam s pokojnim kolegom Branimirom Zamolom, najtalentovanijim glumcem na klasi. Popili smo pre predstave četiri, pet vinjaka. Bio sam mrtav pijan. To je najgore iskustvo s pozornice. Od tada više nikad nisam uzimao baš ništa. Ako sutra imam predstavu, danas već ne pijem - otkrio je glumac za hrvatske medije.

 

Još sam normalan tip Manojlović je ispričao i kako se nedavno u Pragu, gde je snimao, vozio gradskim prevozom i uživao u anonimnosti. - U Beogradu to ne bih mogao. Uprkos svemu, još verujem za sebe da sam normalan tip iako se nisam u Beogradu vozio javnim prevozom pa negde od sedamdesetih - kaže Miki.