JEZIVA TRAGEDIJA OBELEŽILA ŽIVOT CECE KITIĆ: Ubili joj supruga, ništa nije slutilo na SMRT! Da se naježiš!

Svetlana Dašić Kitić, ostavila je neizbrisiv trag u svetu rukometa, ali i van terena. Iako je 1988. godine proglašena od strane Svetske rukometne federacije za najbolju rukometašicu, životne nedaće nisu zaobišle ovu sportsku heroinu.

Iako je sijala na svetskim rukometnim terenima, Ceca je istakla da je odlučila da se povuče iz javnog života i da pronađe mir i privatnost, najviše zbog bolesne majke, o kojoj trenutno brine.

- Već duži vremenski period sam u Tuzli, jer mi je majka bolesna, a kada sam ovde u Srbiji, provodim svo vreme sa unukom. Svaki put mi se čini da tražim izgovor da dođem i da vidim Miloša. Pošto sam prekinula sve aktivnosti vezane za rukomet - rekla je Ceca, te otkrila kako izgleda njen život nakon što je rukometašku loptu ostavila po strani:

Foto: printscreen/RTV Pink

- Jednostavno, mislim da me je previše bilo u medijima, pa sam poželela malo više privatnosti i videla sam da mi to jako prija. Život u Bosni mi je preintresantan, ja sam s 15 godina došla u Beograd... Družim se, sa majkom sam koja je bolesna, van sporta sam. U početku mi je nedostajao, ali kada vidim ko je sve oko rukometa... Pamtim zlatno vreme jugoslovneskog rukometa, a sada ne gledam. Ja sam im zadala zadatak, a kada naprave najboljeg na svetu, neka se jave!

Ceca je otkrila detalje o tragičnoj smrti svog supruga, ističući da je taj događaj definitivno obeležio njen život. Kroz bolne reči, opisala je kako je izgubila voljenu osobu i kako se nosila sa tim gubitkom.

Foto: printscreen/RTV Pink

- Četiri puta sam stala na ludi kamen. Da sam još mlađa, stala bih još četiri puta! Još uvek verujem u brak, međutim, nije mi se dalo, mnogi su i tragično završili. Nekada mi se čini kao da sam pet života živela, sve su to bile prelepe ljubavi... Voljena, volela, iz tih ljubavi su rođena moja tri anđela. Bilo je više lepih stvari, nego onih ružnih... Najviše me je bolela sa Zoranom Kovačevićem, uvek sam govorila da je to moja najveća ljubav. On me je pustio da budem ja, Svetlana Kitić onakva kakva sam bila, nije želeo da me menja. Uvek sam ista, nikad se ne menjam i ne foliram. On me je voleo ovakvu kakva jesam, sve što me je više puštao, sve me je više imao. Mislim da bi ostali zajedno do kraja života da nije ubijen te 1990. godine. Donelo mi je jednu veliku stvar, a to je da verujem da postoji ona iskrena i bezrezervna ljubav - rekla je Kitićeva, a onda se osvrnula na taj tragičan događaj, koji je definitivno obeležio njen život:

Foto: printscreen/RTV Pink

 

- Ništa nije ukazivalo na to da će se desiti. Trebali smo da otputujemo, ja sam imala težak porođaj na carski rez, ukrali su nam i kola tada. Bilo je teško, ali nekako taj sport, mnogo me je toga naučio i pokazao, da i kada padaš, ne padaš skroz i nikad se ne predaješ! Krenula sam dalje, imala sam zbog čega da živim, a to su moja deca. Mnogo više mi znači kada mi kažu da sam dobar čovek, nego najbolja rukometašica na svetu... Ja sam bila kod kuće, on je odlazio redovno u kladionicu, provodili smo veče onako kako provode dvoje ljudi koji se vole. Voleo je da leži, a ja da ga češkam po glavi. Nije ništa ukazivalo. Znate kada čovek ode i za 15 minuta vam jave da je mrtav, sruši vam se ceo život u tom trenutku. Mnogo mi je teško da pričam o tome, ali prošlo je 25 godina, njega nema, ali uvek će da bude kod mene, u mojoj duši i u srcu. Ja sam neko ko silno veruje u ljubav i veruje u to da ljubav može da menja čoveka, da pomeri stene.

BONUS VIDEO: