Dejan Matić prepričao nesvakidašnju situaciju iz detinjstva: Vozio sam motor na zadnjem točku

Pevač Dejan Matić spričao da je jednom prilikom vozio motor na zadnjem točku, a kad je za sve saznao njegov otac, posumnjao je u to da je stvarno slep!

Foto: ST/Vladimir Lukić

 

Folker se prisetio nesvakidašnje situacije, pa je rekao da je u Drvaru, gde je odrastao, imao detinjstvo za pamćenje i da rado prepričava situacije iz perioda kad je bio klinac.

- Najlepše mi je bilo u Drvaru, to detinjstvo ne bih menjao ni za šta na svetu. Kao klinci smo krali kruške, trešnje, kukuruze i sve što smo mogli. Otac mi nije davao do znanja da imam hendikep, toliko je verovao u mene da mi je čak kupio i motor. Toliko sam voleo da vozim, da sam taj motor vozio i na zadnjem točku, naravno, dok me otac nije gledao. Posle kad je cela priča došla do njega nije verovao da sam slep - priča pevač za "Premijeru" koji je dalje otkrio da u ovoj sredini niko nije primećivao u velikoj meri hendikep koji ima, a da se to promenilo kad je otišao iz malog mesta:

- Teže mi je palo kad sam otišao iz Drvara nego kad sam saznao za moj hendikep. Tad mi se svet srušio. Niko to nije primećivao u Drvaru u velikoj meri, tek kasnije kad sam otišao u veću sredinu. Čitanje Brajovog pisma je ozbiljna disciplina i nauka. U isto vreme sam morao i da sviram, nekom treba sat vremena, dok je meni trebalo četiri za isti posao. Nova era mog života mi je počela kad sam došao u Beograd. I danas ne volim rastanke, podseća me na dan kad sam napustio taj kraj koji samo mnogo voleo. Zbog toga kod mene važi ta parola da, ako moramo da se rastajemo, bude što brže i bezbolnije. Volim kad smo svi na okupu, ljudi koji su mi dragi, pa otud to da ne volim rastanke.
Matić kaže da i decu vaspitava tako da na sve životne uspone i padove reaguju smireno.

- Usmeravam decu tako da moraju da znaju da padnu da bi znali da ustanu. Padao sam i ja. Trudim se da balansiram oko dece. Da se sve isprati, iako nemaju hendikep koji sam imao, ulaze u iste probleme koje sam imao tokom puberteta. Kad imaš roditelje, ništa ti više ne treba. Bog mi je oduzeo jedno čulo, ali ostala su dosta izraženija i to je tako - kaže Dejan i dodaje da nikad nije osetio da je diskriminisam zbog toga što je slep:
- Neverovatan energetski spoj imam s publikom i ljudima oko sebe. Nikada se nisam osećao diskriminisano od društva nasuprot svom nedostatku. Naprotiv, samo je bilo prisutno maksimalno razumevanje.

Foto: D. Kadić, V. Lukić

 

Pogađale su me priče da ne pričam s bratom
Dejan kaže da nije tačno da je jedno vreme bio na ratnoj nozi s bratom Sašom Matićem, te i da su ga pogađali tračevi da među njima ima zle krvi.
- Nikad se s bratom nisam posvađao tako da više nismo razgovarali. Bilo je čarki, ali to se dešava u svakoj porodici. Ništa specijalno i toliko strašno da je bilo nerešivo. Ne znam zašto se pustila priča da dugo ne razgovaramo, to me je pogađalo i nije istina. Mi smo nerazdvojni i te priče su smešne - tvrdi folker.

 

BONUS VIDEO: