VEČITI BORAC! Irina Vukotić otkrila kako će provesti praznike: Prvi put dočekujem rođendan bez majke, njena poruka me budila u zoru!

Voditeljka Irina Vukotić godinama je poznato televizijsko lice, ali mnogi ne znaju da je ona po profesiji master profesor srpskog jezika i književnosti. Za Republiku prvi put je otkrila da li joj nedostaje rad u školi, koliko je zahtevno raditi intervju s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali i kako se snalazi kada joj gosti otkažu pet minuta pre početka emisije.

Naime, budući da nam se bliže praznici, Irina nam je ispričala kako provodi Prvi maj, te otkrila da će za rođendan 2. maja ranom zorom već biti na Pinku.

- Obožavam proleće i maj. Prvomajski praznici su se u mojoj porodici uvek obeležavali u posebno radosnoj atmosferi jer mi je 2. maja rođendan, pa smo se, dok sam bila mala, svi okupljali kod nane i dede, a 1. maj je bio rezervisan za logorsku vatru. Ove godine ću ranom zorom za rođendan biti u studiju TV Pink, a potom ću okupiti drage ljude, koji će me ispuniti ljubavlju i učiniti da mi duša sija jer me, prvi put, ove godine za rođendan neće probuditi poruka koja je uvek imala posebno značenje u mom životu, a to je poruka moje mame. Ipak, naučila me je da budem borac i utkala u mene emociju i snagu da sijam i kad je najteže i njoj za ljubav raširiću osmeh i ovog 2. maja jer bi je to učinilo srećnom i ponosnom.

Foto: Privatna arhiva

Po profesiji si zapravo master profesor srpskog jezika. Koliko ti nedostaje rad sa decom, držanje dnevnika i koliko se rad na televiziji razlikuje od rada u školi?

- Mislim da sam jedina voditeljka koja je, uporedo s angažmanom na TV, tada Treći kanal, predavala srpski u školi 2004. Iako mi je tih godinu i po nezaboravno iskustvo, to nikada nije bila moja želja, već mamina, pa sam joj ispunila želju. Sa decom sam imala sjajnu komunikaciju. Često mi pišu putem Instagrama i prepričavaju dogodovštine. Oni su sada odrasli ljudi od po 30 godina.

Jedna si od onih koji i danas neguju srpski jezik i koja obraća pažnju na kulturu govora, što s mnogima nije slučaj. Koliko je bitno pratiti jezičke promene i koliko ti smeta što se mnogi oglušuju o to? Jezik je živa stvar, koliko treba pratiti njegove promene?

- Srpski jezik je moja ljubav od osnovne škole, kada sam odlazila na takmičenja iz gramatike i pravopisa. I dan-danas pratim sve što se pojavi iz te oblasti i mogu reći da sam jezički poznavalac i čistunac. Volela bih da svi, naročito u našem poslu, obraćamo posebnu pažnju na kulturu govora i pisanja, naročito ćirilicom. Tradicija, jezik i kultura su naš identitet, dugo sam decu pripremala za prijemne ispite. Volela bih da uskoro na pravi način obradim teme akcenti i rodno senzitivni jezik jer su tu mišljenja i stavovi izuzetno podeljeni.

Foto: printscreen/instagram.com/irinavukoticc

Kako ti je izgledao Beograd u odnosu na Užice tih godina kada si studirala i šta ti se najviše dopalo?

- Beograd i ja smo se brzo zavoleli. U početku sam živela na Dorćolu, što bliže fakultetu, kao i svaki student. Koleginice su mi takođe bile u tom kraju i uglavnom sam vreme provodila na predavanjima, bibliotekama i u Narodnom pozorištu. Mislim da nema predstave tih devedesetih koju nisam odgledala. Obožavala sam da idem i na koncerte, a Cinema i Neverne bebe, kao i klub "Fest" u Zemunu, bila su moja omiljena mesta. Uvek rokerka u duši. Nije čudo što mi ćerka ima rok bend u kom je bubnjarka. Ljubav prema dobroj muzici se prirodno prenosi.

Počela si na Trećem kanalu Televizije Beograd, zatim RTS, pa producentska kuća "Emotion", Prva TV, a danas si na Pinku. Kakva su sećanja ostala? Mladi se i ne sećaju da je Treći kanal bio rasadnik najboljih TV lica, između ostalih, i tebe.

- Evo, osmeh mi je na licu iste sekunde kada se pomene Treći kanal i kada se desila ljubav na prvi pogled između televizije i mene. Primljena sam među deset kandidata na velikoj audiciji za njihova nova lica, a bilo nas je bar 700 u konkurenciji. Prolazili smo različite vežbe i zadatke i mojoj sreći nije bilo kraja kada sam primljena i to neposredno pred polaganje poslednjeg ispita na Filološkom fakultetu. Počela sam snimajući priloge za kulturno-informativnu emisiju "Mozaik" i "Dodatno ubrzanje", kultnu muzičku emisiju, a potom sve letnje programe, "Zum", Olimpijske igre. Ta atmosfera, način na koji pečeš zanat je nešto posebno. Imala sam od koga da učim, ali to su bile sjajne starije kolege, bez trunke sujete, o kojoj se toliko priča u poslednje vreme kada je TV u pitanju. Znali su da pohvale, prepoznaju talenat, ali i daju konstruktivnu kritiku. To je ostalo u meni, pa sam i ja takva prema mladim kolegama koji žele da nauče posao. Najbolji prijatelji su mi iz perioda Trećeg kanala. Moja Kilibarda, Ivana Zarić, Nataša Milovanović, Natalija... i onda nek neko pomene sujetu na televiziji. Među ostvarenim ljudima punim ljubavi i podrške toga nema.

Veoma si iskusna s jutarnjim programima. Šta ti je u ovim formatima lako, a šta teško? Kako je buditi se svako jutro pre četiri sata?

Foto: printscreen/instagram.com/irinavukoticc

 

- Sjajno, ha-ha-ha. Pročitala sam skoro neku foru gde zaljubljeni muškarac pita devojku da li želi da se celoga života bude zajedno. Ona mu odgovori da ustaje svako jutro u četiri ujutru. On kaže: "Aaaaaa, nista onda." Ja sam takva spavalica da ne biste verovali, ali očigledno ovaj posao toliko volim da već šest godina ustajem u četiri. Vrlo sam odgovorna, a odlična priprema je nešto što posle dozvoljava i opuštenost, promene na licu mesta ili improvizaciju. Meni nije teško, ali shvatam da je mojim bliskim ljudima neverovatno da i na odmoru pratim svaku vest, emisiju, događaj. To mi je u krvi. Uglavnom me pitaju da li je teško da ustanem tako rano. Pa sigurno nisam čila i vesela ranom zorom kad ne znam gde je levo, ali ovaj posao mnogo volim i pristupam mu ozbiljno. Njegov sastavni deo je da si našminkana, na visokim potpeticama i sređena u pet ujutru, a 20 minuta pre toga si čistila sneg na autu ili pet puta pomerala alarm, pa došla na posao naduvena ko krofna. Često se šalim da moje šminkerke ponekad imaju čarobni štapić.

U toku programa deluješ veoma sigurno i čini se da uvek držiš sve konce u rukama, da li je nekad bilo nepredviđenih situacija

 

- Kako da ne. Mnogo njih. Od samih početaka, kada sam bila samo ja i kamera, bez komunikacije s režijom, pa dobijaš instrukciju da pričas unedogled, a imaš gosta koji od tolike treme samo odgovara sa da ili ne i proklinje dan što je došao na TV. Dešavalo se da uleti ptica u studio, jednom čak i mačka. Takođe, dešavalo se da se gosti toliko posvađaju da jedan napusti studio. Kad radiš jutarnji, često se dešava da se gost uspava, pa u hodu moraš da osmisliš šta dalje i kako. Desilo se jednom da je jedan moj drag prijatelj, reditelj koji je trebalo da gostuje, shvatio da će veče u kafani da se oduži i da nema šanse da se probudi za gostovanje, pa mi je u pet ujutru pustio poruku da je morao hitno u Čačak i poslao cveće u znak izvinjenja. Pošaljem pet-šest poruka potencijalnim gostima i snađem se nekako, međutim, sledeći put kad smo zajedno bili u kafani i kad je to potrajalo, kažem mu: "Znači, i večeras ideš u Čačak." Shvatio je da je provaljen, pa smo se slatko smejali.

 

Vučić zna da iznenadi kontrapitanjem,
što je dobro za atmosferu i tok razgovora

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ti je često bio gost. Vodila si i specijalnu emisiju u predizbornoj kampanji. Da li ti je on bio najzahtevniji gost, da li si se najviše pripremala za njega?

Foto: Privatna arhiva

 

- Predsednik je jedan od retkih gostiju koji nikada nije pitao šta ćete da me pitate. Podrazumeva se da sam maksimalno pripremljena i da pratim sva aktuelna dešavanja u zemlji i svetu. Predsednik često zna da iznenadi i kontrapitanjem, što je dobro za atmosferu i tok razgovora. Sigurno da je priprema intervjua s predsednikom najzahtevnija u smislu potkovanosti informacijama i činjenicama, a opet mi je važno da ostavim i lični pečat i opravdam poverenje auditorijuma.

 

BONUS VIDEO: