ŠOKANTAN DEO IZ AUTOBIOGRAFIJE SINIŠE MIHAJLOVIĆA: "Arkan me je prevodio preko mina, svaki korak do kuće mi je praćen"

Proslavljeni srpski fudbaler i fudbalski trener Siniša Mihajlović, koji je preminuo 16. decembra, kada je izgubio bitku s leukemijom, objavio je 2020. autobiografiju "Igra života" pošto se suočio s teškom bolešću, a u njoj su se našli i delovi u kojima govori o ratu u rodnom Vukovaru, kao i prijateljstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. 
On je na dirljiv način opisao kako mu je komandant Srpske dobrovoljačke garde, poznatije kao Arkanovi "Tigrovi", pomogao da se preko terena koji je tokom ratnog vihora u Hrvatskoj bio pod minama probije do kućnog praga. 

- Kada je Vukovar pao 18. novembra 1991. i bio "okupiran" ili "oslobođen", prema verziji koju može dati Hrvat ili Srbin, Arkan i njegovi "Tigrovi", zajedno sa jugoslovenskim oružanim snagama, zauzeli su grad - piše u Mihajlovićevoj knjizi, u kojoj dalje otkriva:

Foto: Tanjug/AP

 

- Ja sam, zahvaljujući Arkanu i njegovoj miliciji, uspeo da se, krajem te godine, vratim u Borovo (naselje koje je postalo gradska četvrt Vukovara, prim. aut.) da vidim šta je ostalo od moje kuće. U grad sam ušao vojnim kamionom. Vojnici su me ispratili, skenirajući teren opremom da saznaju da li na tlu ima mina i eksploziva. Borovo praktično više nije postojalo. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom, nisam mogao ni da se snađem. Samo skeleti zgrada, ruševine i mašine nagomilani su da naprave rovove. Putevi koje sam znao napamet, metar po metar, prešao hiljade puta, postali su mi strani... Išao sam okolo, ne uspevajući da izgovorim ni reč: mogao sam biti u bilo kom gradu na svetu.
Koliko je građanski rat na prostorima bivše Jugoslavije ostavio traga na njemu, Siniša je pričao i tokom svojih gostovanja na italijanskoj televiziji, kada je promovisao autobiografiju, gde je takođe govorio i o borbi s teškom bolešću.

- Zovem se Siniša Mihajlović i rodio sam se dva puta: prvi put u Vukovaru, 20. februara 1968, u bivšoj Jugoslaviji, današnjoj Hrvatskoj, od majke Hrvatice i oca Srbina. Drugi put rodio sam se 50 godina kasnije, 29. oktobra 2019, u bolnici "Sveta Ursula" u Bolonji, zahvaljujući transplantaciji koštane srži. Igrao sam mnogo utakmica i živeo mnogo života, ova je bila utakmica života - možda je i najupečatljiviji deo Mihine autobiografije.

Arkan mu spasao i ujaka Hrvata, 
koji je hteo da mu zakolje oca Srbina

Mihajlović je svojevremeno, u velikom intervjuu za Gazeto delo sport, ispričao i anegdotu iz vremena rata, vezanu za Arkana, kada je njegov ujak, inače Hrvat, zahvaljujući njemu, spasao živu glavu

Foto: E-stock

 

- Svi ratovi su odvratni, ali bratoubilaštvo, koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji, najgore je što se može dogoditi. Prijatelji koji su pucali jedni na druge, slomljene porodice. Video sam kako moj narod pada, gradovi su uništeni, svi pobijeni. Moj najbolji prijatelj je uništio moj dom. Moj ujak, Hrvat, brat moje majke, pretio je da će da ubije mog oca Srbina: "Zaklaću te kao svinju" - otkrio je Siniša italijanskom novinaru, te dodao da je ujaka kasnije našao Arkan i da je trebalo da ga ubiju.

- Međutim, onda su mu pronašli broj mog telefona u mobilnom i to mu je spaslo život. Od čitulje za Arkana, kog sam poznavao pre rata, o mojoj osudi njegovih zločina i onoga što je predstavljao za Srbe u tom momentu, pričao sam mnogo puta. Moraju da prođu dve generacije pre nego što možemo da procenimo šta se dogodilo. To je bilo razarajuće za sve. Ono što ja kažem mogu da kažu i Hrvat i Bosanac takođe. Iskusili smo ludilo istorije - bio je iskren legendarni bombarder.

Cenio je Arkana kao čoveka, 
a ne kao komandanta "Tigrova"

Foto: S.T/Emil Conkić

 

Iako su se sprijateljili tako što mu se Mihajlović suprotstavio zbog vođe navijača kog je Arkan hteo da skloni s tribina, slavni fudbaler se nikada nije odricao tog prijateljstva. Siniša je u autobiografiji otkrio da je u sukob s Ražnatovićem prvi put ušao još dok je igrao za Vojvodinu. Naime, vređao ga je posle jedne utakmice, ne znajući ko je, ali je i to kasnije ispeglano. Kada se prijateljstvo učvrstilo, Arkan je Mihu često pozivao u svoju vilu.

- U tim vremenima godišnje sam ga posećivao barem 200 puta. Postali smo veliki prijatelji. Nikada neću deliti neke stavove koje je on delio, ali neću ni poricati prijateljstvo s njim. I to je deo mog života. Kada je umro, objavio sam veliku čitulju za mog prijatelja Željka. Ne za Arkana, komandanta "Tigrova". Ta čitulja je privukla veliki broj 

BONUS VIDEO: