PAZITE SE! METEOROLOG RISTIĆ NAJAVIO SNEG ZA NOVU GODINU, ALI STIŽE I VELIKA OPASNOST: Hladnoća naglo diže pritisak i "mami" infarkt! Minus je KRITIČAN za ove grupe ljudi! (VIDEO)

Hladno vreme može povećati rizik od srčanih i cirkulatornih problema, uključujući srčane i moždane udare, što potvrđuju brojna istraživanja i statistike. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje na koji način je moguće smanjiti ove rizike i zaštititi zdravlje u zimskim mesecima.

Foto: Shutterstock/Andrii Medvednikov

Srce i krvni sudovi neprestano se prilagođavaju uslovima u okruženju i procesima u organizmu kako bi se obezbedio stabilan protok krvi, kiseonika i hranljivih materija. Kada je telo izloženo hladnoći, nervni sistem se aktivira kako bi se sprečio pad osnovne telesne temperature i sačuvali vitalni organi. U takvim uslovima krvni sudovi u koži, kao i u prstima na rukama i nogama, počinju da se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Ovo suženje, poznato kao vazokonstrikcija, dovodi do povećanja pritiska u ostatku krvotoka, zbog čega srce mora da radi snažnije i brže, što rezultira porastom krvnog pritiska.

Ovakva reakcija organizma je prirodna, ali dodatno opterećenje može biti problematično za osobe koje već imaju srčane tegobe, naročito tokom fizičke aktivnosti. Tokom vežbanja srce ubrzava rad i jače pumpa krv, dok se krvni sudovi koji snabdevaju mišiće šire kako bi omogućili veći dotok krvi. Istovremeno, sudovi koji snabdevaju druge sisteme poput varenja se sužavaju kako bi mišići dobili prioritet u protoku krvi.

Osobe koje boluju od angine pektoris mogu primetiti pogoršanje simptoma tokom hladnijih meseci, kao i smanjenu sposobnost za fizičku aktivnost na niskim temperaturama. U zimskim uslovima krv može postati gušća i sklonija stvaranju ugrušaka, što dodatno povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Zato je za ljude sa srčanim oboljenjima posebno važno da se adekvatno utople i prilagode svoje aktivnosti vremenskim uslovima. Ako hladnoća pogoršava simptome, preporučuje se boravak u zatvorenom prostoru tokom najhladnijih dana i vežbanje u toplijem okruženju, piše British Heart Foundation.

Foto: Borislav Zdrinja/ZIPAPHOTO/ATAImages

Kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih problema, važno je uvesti zdrave životne navike. Redovna fizička aktivnost i boravak na suncu doprinose održavanju nivoa vitamina D, dok ishrana bogata zelenim lisnatim povrćem, orašastim plodovima, vlaknima i proteinima pomaže u očuvanju normalnog krvnog pritiska i nivoa holesterola. Preporučuje se i izbegavanje pušenja i alkohola jer mogu dodatno povećati krvni pritisak, kao i umerenost u konzumaciji kafe koja često stvara lažan osećaj toplote.

Tokom zahtevnijih fizičkih aktivnosti potrebno je praviti pauze kako bi se izbeglo prenaprezanje, a za dodatne savete savetuje se konsultacija sa kardiologom i poštovanje stručnih preporuka radi očuvanja zdravlja srca, piše Soncept medical.

Istraživanja su pokazala da hladnoća može imati presudan uticaj na protok krvi. U jednom istraživanju ispitanici su udisali hladan vazduh kroz masku dok je meren protok krvi ka srcu. Kod osoba bez zapušenih arterija hladan vazduh je povećao protok krvi ka srcu, što predstavlja zdrav odgovor organizma. Međutim, kod osoba sa začepljenim arterijama došlo je do smanjenja protoka krvi i slabijeg snabdevanja srčanog mišića. Kod nekih ispitanika sa začepljenim arterijama vožnja sobnog bicikla povećala je protok krvi, ali kada su istovremeno udisali hladan vazduh dotok krvi ka srcu je opadao. Zbog toga su istraživači zaključili da bi osobe sa anginom trebalo da izbegavaju fizičku aktivnost na hladnom vazduhu kad god je to moguće, iako su potrebna dodatna istraživanja.

U trenutku kada se godina privodi kraju i kada se uveliko prave planovi za doček Nove godine i predstojeće božićne praznike, sve češće se postavlja pitanje kakvo će nas vreme dočekati. Praznična atmosfera već se oseća na svakom koraku, ali uz nju dolazi i neizvesnost jer je decembar u Srbiji već pokazao svoju nepredvidivu stranu. Magla je danima bila prisutna naročito u Beogradu i Vojvodini gde je smanjena vidljivost otežavala saobraćaj i svakodnevne aktivnosti.

Meteorolozi savetuju da se za doček Nove godine obučemo toplo i slojevito jer bi praznična noć mogla da donese prizore snežnih pahulja kakvi se dugo nisu videli.

- Velike su šanse da će padati sneg u novogodišnjoj noći, ali još nema informacija da li će se snežni pokrivač zadržati. Sa hladnijim vazduhom, pojavom pahulja, može doći i do pojave snežnih pokrivača u nižim predelima, pa ćemo možda dočekati i Novu godinu pod snegom, kao u filmovima - istakao je meteorolog Ivan Ristić za Republiku.

Prema njegovim rečima, zona padavina će se postepeno premeštati ka jugu, pa se u Beogradu prve pahulje očekuju oko 22 časa.

- Ne očekuju se veće promene, jer većina modela najavljuje slabije snežne padavine tokom novogodišnje noći. Temperatura će biti u minusu, pa se dobro utoplite ukoliko planirate da doček provedete na otvorenom - poručio je meteorolog.

Izvor: b92.net/Republika/N.A.

Bonus video: