"NIJE PITANJE DA LI ĆE, VEĆ KOLIKO ĆE LJUDI UMRETI OD VRUĆINE" Ovo je HITAN APEL i ozbiljan problem!

Evropa mora brzo da deluje kako bi se izborila sa ekstremnim vrućinama, jer temperature prelaze 40 stepeni c, a predviđa se da će u narednim danima biti hiljade smrtnih slučajeva kao posledica vrućina. U Italiji su dve osobe izgubile život kao posledica vremenskih nepogoda - 47-godišnji muškarac u Bolonji je umro nakon što mu je pozlilo na gradilištu, dok je 70-godišnji muškarac stradao tokom bujične poplave u turističkom odmaralištu zapadno od Torina.

Južna Evropa nalazi se na udaru snažnog toplotnog talasa sa temperaturama koje dostižu 46 stepeni Celzijusa u španskom regionu Uelva, što je novi nacionalni rekord za jun. U međuvremenu, Italija, Grčka, Portugal i Zapadni Balkan se takođe suočavaju sa ekstremnim temperaturama, šumskim požarima i civilnim žrtvama.Ekspert Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izdao je u ponedeljak oštro upozorenje, pozivajući na veće akcije kako bi se sprečile desetine hiljada "nepotrebnih smrtnih slučajeva". 

- Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko ćemo ih doživeti ove godine i koliko će trajati - rekla je Marisol Iglesijas Gonzalez iz odeljenja SZO za klimatske promene i zdravlje u Bonu.

Foto: Shutterstock/Josep Suria/Melinda Nagy/Creative Family/Marc Bruxelle

 

Što se tiče broja ljudi koji bi mogli biti u opasnosti, Pjer Maselot iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu rekao je za Politiko da bi ovaj toplotni talas mogao da izazove više od 4.500 dodatnih smrtnih slučajeva između 30. juna i 3. jula. Zemlje koje će verovatno imati najveće stope dodatnih smrtnih slučajeva su Italija, Hrvatska, Slovenija i Luksemburg, rekao je on. "Najgori dani će verovatno biti utorak i sreda."

Francuska je na najvišem nivou uzbune, javlja BBC, a francuske vlasti upozoravaju da su svi, čak i oni koji su dobrog zdravlja, u opasnosti. BBC takođe ističe da su upozorenja na crvenu vrućinu danas na snazi u Briselu, delovima zapadne Nemačke i Hrvatske. Vrućina bi takođe mogla da izazove jake grmljavinske oluje u Švajcarskoj, gde su crvena upozorenja ponovo na snazi.

Foto: Shutterstock/Marc Bruxelle/Josep Suria

Vrućine svake godine odnose više od 175.000 života u evropskom regionu SZO-a, od Islanda do Rusije. Velika studija, čiji je koautor Maselot, objavljena u januaru i koja obuhvata 854 evropska grada, upozorava da će broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom naglo porasti ukoliko se ne da prioritet značajnom prilagođavanju klimatskim promenama.

SZO je u ponedeljak ponovila da klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, znače da će toplotni talasi postati češći, opasniji i intenzivniji, što će dovesti do ozbiljnijih bolesti i smrti.

Skoro dve trećine španskih gradova dobilo je zdravstvena upozorenja, uključujući 804 na najvišem nivou uzbune, prema podacima nacionalne meteorološke agencije Aemet. Portparol je rekao da se intenzivne vrućine očekuju širom zemlje do 3. jula. Upozorenja na vrućine su na snazi i u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Grčkoj.

Grčka vlada je takođe izdala upozorenja zbog zagađenja vazduha usled šumskih požara koji besne u priobalnim gradovima blizu Atine. U međuvremenu, više od 50.000 ljudi je evakuisano u Turskoj, uglavnom zbog požara u blizini Izmira. U Albaniji je između nedelje i ponedeljka prijavljeno 26 šumskih požara, dok su u Srbiji meteorolozi izvestili da je prošli četvrtak bio najtopliji dan otkako se vode evidencije do 19. veka.

SZO savetuje ljudima da se hidriraju, izbegavaju podnevnu vrućinu i da svoje domove održavaju hladnim. Ovo se posebno odnosi na ranjive grupe, uključujući starije osobe, decu, radnike na otvorenom, trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. Ljudi koji uzimaju lekove poput antidepresiva ili lekova za krvni pritisak takođe treba da budu oprezni, rekao je Iglesijas Gonzalez, jer ovi lekovi mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu.

Foto: Shutterstock/Piyaset

Smernice za vlade

Ali, kako piše Politiko, nije stvar samo u upravljanju toplotnim talasima kada udare, već i u boljoj pripremljenosti uopšte, kaže SZO. U istraživanju iz 2022. godine, samo 21 od 57 zemalja u evropskom regionu SZO je prijavilo da imaju nacionalni akcioni plan za zdravlje u slučaju vrućine. Od njih, 14 je bilo u EU.

Od ključnih preporuka SZO, sistemi ranog upozoravanja i komunikacione kampanje se najčešće primenjuju. Međutim, zemlje zaostaju u pripremi svojih zdravstvenih sistema i sprečavanju izlaganja toploti kroz bolje urbano planiranje, ističe Iglesijas Gonzalez.

SZO će sledeće godine izdati nove ažurirane smernice za vlade, uključujući savete o strategijama "hlađenja usmerenim na ljude" na urbanom i regionalnom nivou kako bi se ljudi zaštitili od vrućine, dodala je ona.