VELIKA AMERIČKA ANALIZA PLANOVA I STRATEGIJE ŠEFA KREMLJA: Ovo je svet koji bi PUTIN da stvori, Ukrajina je tek početak!

Ukrajina je tek početak ostvarivanja strategije ruskog predsednika Vladimira Putina, koji želi da iscrta novu mapu sveta i zavrti točak istorije unazad, kršeći zakonomernost o usponu i padu svake imperije, navodi se u velikoj američkoj analizi planova šefa Kremlja.

Iza ove analize stoji čuveni Forin afers (Foreign Affairs), odnosno dve autorke - Fiona Hil i Anđela Stent. A one važe za verovatno najbolje poznavaoce lika i dela Vladimira Putina jer ga proučavaju decenijama. Inače, analize Forin afersa koriste redovno Bela kuća i drugi američki zvaničnici, uključujući i Pentagon.

Srpski telegraf prenosi najvažnije delove ovog teksta, koji ima nekoliko desetina strana.

ZAŠTO JE NAPAO

Putin je, počinju Hilova i Stentova, odlučan da oblikuje budućnost tako da izgleda kao njegova verzija prošlosti. Ruski predsednik napao je Ukrajinu ne zato što se osećao ugroženim zbog širenja NATO ili zapadnih provokacija. Naredio je svoju operaciju jer veruje da je božansko pravo Rusije da vlada Ukrajinom, navodi se u ovom tekstu.

Foto: www.profimedia.rs

Putin je, podsećaju, detaljno izložio ovu misiju u traktatu od 5.000 reči, objavljenom 2021. pod naslovom "O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca", čija je glavna teza ta da su Belorusi, Rusi i Ukrajinci svi potomci Rusa, drevnog naroda koji je naselio zemlje između Crnog i Baltičkog mora. Osim što ih vežu zajednička teritorija i jezik, te pravoslavna vera, što je manje ili više nesporno, Putin insistira da Ukrajina nikada nije bila suverena, osim u nekoliko istorijskih intermeca kada je neuspešno pokušala postati nezavisna država, objašnjavaju Hilova i Stentova.

Prema njegovom viđenju istorije, Rusiji je ukradena njena središnja teritorija, kada su boljševici stvorili Sovjetski Savez 1922. U Putinovoj viziji sveta Rusija predvodi novu istočnoslovensku uniju s Belorusijom i Ukrajinom, a možda i većinski ruskim delom Kazahstana i drugih susednih zemalja. Ostatak bivšeg SSSR priznaje vrhovnu vlast Moskve, a Zapad i globalni jug (ono što smo dugo zvali trećim svetom) prihvataju njenu dominantnu ulogu u Evroaziji.

Ovo je više od sfere uticaja, to je sfera kontrole, s mešavinom direktne teritorijalne reintegracije nekih oblasti i zemalja i dominacije u bezbednosnim, političkim i ekonomskim sferama nad drugima, tvrde autorke teksta, kao i to da je Putin krenuo u postepeno ostvarenje tog plana još 2014, kada su ruske snage u borbenim uniformama bez oznaka (zbog čega su ih prozvali mali zeleni), preuzele kontrolu nad Krimom, navode autorke analize.

KOLONIJALNI POPIS

U svakom slučaju, Putinove manipulacije istorijom sugerišu da ima ciljeve dalje od Ukrajine, iznosi se u analizi. Baltičke države mogle bi biti na njegovom kolonijalnom popisu, kao i Poljska, kojom je Rusija delimično vladala od 1772. do 1918. Veliki deo današnje Moldavije bio je deo Ruskog Carstva, kao i Finska, između 1809. i 1918. Putin možda neće moći osvojiti te zemlje, koje su uglavnom članice NATO, ali želi da ih zastraši i izbaci iz ravnoteže, pišu Hilova i Stentova.

Foto: www.profimedia.rs

U analizi se dalje navodi da će Putin u svom idealnom svetu pretnjama steći uticaj i kontrolu nad unutrašnjom i spoljnom politikom susednih zemlja. Globalni jug će ostati neutralan u sukobu Rusije sa Zapadom, a možda je i podržati. S organizacijom BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika - koju namerava da proširi na Argentinu, Iran, a možda i Egipat, Saudijsku Arabiju i Tursku, Rusija želi da postane lider sveta u razvoju, po uzoru na Sovjetski Savez, ocenjuju autorke teksta.

Nakon skoro četvrt veka na vlasti Putin nastoji da obnovi svoju verziju Ruskog Carstva. On okuplja sve (ruske) zemlje, kao što su to činili veliki ruski carevi i preokreće nasleđe Lenjina, boljševika i posthladnoratovskog dogovora. Na taj način Putin želi da Rusija bude jedini izuzetak u neumoljivom usponu i padu imperijalnih država, navodi se u velikoj analizi.

Kipovi Petra Velikog, Katarine Velike i Vladimira Velikog

Istorija, odnosno istorijski narativ, za Putina je moćno političko oružje, koje podupire njegov legitimitet, piše u analizi Forin afersa.

- Njegov portparol još je 2010. rekao publici međunarodnog debatnog kluba Valdaj da Putin čita knjige o ruskoj istoriji sve vreme. Njegova opsesija ruskom imperijalnom prošlošću i namera da ispravi ono što vidi kao istorijsku nepravdu nije od juče. U svojim odajama u Kremlju strateški je smestio kipove ruskih monarha Petra Velikog i Katarine Velike, koji su u ratovima sa Švedskom i Osmanskim carstvom osvojili današnje ukrajinske teritorije. A 2016, neposredno ispred vrata Kremlja, postavio je kip Vladimira Velikog, velikog kneza Kijevske kneževine iz 10. veka - tvrde autorke teksta.

Teza o ratu do poslednjeg Ukrajinca prolazi na zapadu

Putinova retorika o ukrajinskim nacistima najbolje prolazi u samoj Rusiji, ali ona o NATO i posredničkom ratu sa SAD i Zapadom do poslednjeg Ukrajinca mnogo bolje prolazi na zapadu, stoji u analizi.

- Zapadni političari i analitičari nastavljaju da raspravljaju o tome da li je NATO kriv za rat. Čak je i papa Franja rekao da je rat u Ukrajini možda nekako isprovociran - navodi se u tekstu.

Ko su Fiona Hil i Anđela Stent

- Fiona Hil viša je saradnica u centru za SAD i Evropu u programu za spoljnu politiku na institutu Brukings. Od 2017. do 2019. bila je viša direktorka za Evropu i Rusiju u veću za nacionalnu sigurnost SAD. Hilova je u široj javnosti najviše zapamćena po svom svedočenju pred Američkim kongresom u prvom postupku za opoziv tadašnjeg predsednika Donalda Trampa 2019, ali ona, kao ekspert za međunarodne odnose, decenijama proučava Vladimira Putina i njegov režim u Moskvi. U jednom intervjuu pre nekoliko meseci konstatovala je da smo već usred trećeg svetskog rata, bez obzira na to jesmo li ga u potpunosti prihvatili ili ne.

- Anđela Stent je specijalna viša saradnica na institutu Brukings i profesorka na Univerzitetu Džordžtaun. Autor je knjige "Putinov svet: Rusija protiv Zapada" (Putin's World: Russia Against the West).