TAJNI PODACI O MOĆNOM ŠEFU DB! Dosije LEDENI: Otkrivamo kako je Stanišić iznutra rušio Miloševića

Autor: E. S. T.

Vesti

21.04.2021

20:00

Jovica Stanišić i decenijama pošto je izašao iz žiže javnosti intrigira. Čovek koji je važio za izuzetnog profesionalca i stupanjem na čelo Državne bezbednosti stvorio moćnu obaveštajnu službu imao je dobre veze i na Zapadu i na Istoku. Uprkos tome što mu neki zameraju ulogu u formiranju "crvenih beretki" i navodno okretanje leđa Slobodanu Miloševiću, njegovi bliski saradnici i dan-danas o njemu govore sve najbolje.

Jovica Stanišić i Slobodan Milošević

Međutim, Srpski telegraf je došao do tajnih dokumenata koja govore o tome kako ga je videla CIA, jedna od najmoćnijih obaveštajnih službi. Naime, u papirima koji su dostavljeni Haškom tribunalu tokom suđenja nekadašnjem šefu DB Srbije tvrdi se da je Stanišić još od 1991. bio glavni čovek američke Centralne obaveštajne agencije u Srbiji.

U tim dokumentima se napominje da je Stanišić, navodno, odavao tajne režima Slobodana Miloševića, koga je nazivao "užasnim, neiskrenim i pokvarenim", ali i lokacije masovnih grobnica u Bosni, koje su bile predmet istrage suda za ratne zločine u Hagu.

- CIA je sačinila ovaj dokument da bi pokazala da je ova, navodno zla osoba, učinila mnogo dobrih stvari vezanih za prostor bivše Jugoslavije - izjavio je, tim povodom, Vilijam Lofgren, penzionisani američki agent u Beogradu koji je blisko sarađivao sa Stanišićem.

Printscreen

U dokumentu se tvrdi da je sve počelo pošto se Jugoslavija raspadala u krvi. Zapad je predsednika Srbije Slobodana Miloševića smatrao glavnom opasnošću po evropsku bezbednost, a tajne službe, uključujući i američku, bile su potpuno slepe i pipale su u mraku. Saveznik unutar sistema je bio očajnički neophodan.

Talentovani špijun i balkanski Džejms Bond

Fascinirani američki mediji su pisali da je Stanišić na vrhuncu moći zapovedao silom od više od dve hiljade ljudi. Nosio je tamna odela i sunčane naočare, kao balkanski Džejms Bond, a nadimak mu je bio Ledeni. U Državnu bezbednost stupio je još za vreme Tita 1965, ali nikada nije pokazivao sklonost ni prema jednoj ideologiji ni prema nacionalizmu. Imao je redak talenat za špijunažu.

- Stanišić nije bio običan obaveštajac. On je bio intelektualac, a ne tvrdi policajac. Bio je obrazovan i vešt i znao je kako se organizuje tajna služba - opisao ga je Dobrica Ćosić, pisac, bivši disident i predsednik Srbije.

Upravo zbog tih vrlina Milošević je od Stanišića napravio svog prvog obaveštajca, uprkos nepoverenju između njih dvojice, a smenio ga je 1998, uveren da kuje zaveru protiv njega.

- U jednoj ponoćnoj šetnji Vilijama Lofgrena i moćnog šefa srpske službe državne bezbednosti isklesana je neraskidiva veza dvojice obaveštajaca. Epilog je činjenica da je Stanišić osam godina bio glavni američki čovek u srpskoj prestonici. Saradnja je uspostavljena, kako je i sam Stanišić priznao u jednom dokumentu sastavljenom dok je bio u haškom pritvoru, uprkos izuzetno lošim odnosima dve zemlje - svedoče upoznati sa celim slučajem.

Međutim, Stanišić je dospeo pred Hag pod optužbom da je sa Miloševićem učestvoavo u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio etničko Bošnjaka i Hrvata s delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države. Tada je već bivši šef DB u pomoć pozvao prijatelje iz CIA koji tvrde da su mu se odužili zapečaćenim dokumentom u kom su pobrojane sve njegove zasluge.

OCINKARIO SADAMA

Agent CIA koji je služio u to vreme u regionu rekao je za Los Anđeles tajms da su oni pretpostavljali da Stanišić nije bio naivan, ali da nikada nisu videli dokaz koji bi ga povezivao s ratnim zločinima. Umesto toga, gledali su na njega kao na ključnog saveznika u situaciji u kojoj su stvari opasno izmicale iz ruku. Ovu saradnju je potvrdio i Stanišićev advokat Vejn Džordaš, koji je u Hagu izjavio da je njegov klijent 1993. pokazao CIA lokacije masovnih grobnica u Bosni.

- Od samog početka Stanišić je bio rešen da cementira odnos sa CIA. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao mu je hrpu papira, uključujući i planove skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije u Iraku izgradile za Sadama Huseina. Ali isto tako Stanišić je povukao i granice. Nikada nije uzeo novac od CIA, nikada nije radio sa agencijom na konkretnim zadacima i nikada nije načinio nijedan korak koji bi se mogao protumačiti kao flagrantna izdaja Miloševića - pisao je Los Anđeles tajms.

Sačmarica na poklon od Džona Dojča

CIA je na razne načine iskazivala zahvalnost Stanišiću na saradnji. Pošto je bio imun na novac, američke kolege su ga 1996. vodile na studijsko putovanje u svoje sedište, gde je izuzetno srdačno dočekan. Vodili su ga i da sluša džez u klubu "Blues alley" u Džordžtaunu, ali i u lov na patke na istočnu obalu u Merilend.

Čak mu je Džon Dojč, tadašnji šef CIA, poklonio sačmaricu parker iz 1937, vredan kolekcionarski primerak.

Uprkos zalaganju CIA, Jovica Stanišić i njegova desna ruka Franko Simatović Franko, bivši komandant JSO, čekaju novu presudu Tribunala. Posle prvostepenog suđenja obojica su 2013. oslobođeni. Novo suđenje počelo je u leto 2017, a presuda bi se, prema ranijim najavama, mogla očekivati narednog meseca.

Tanjug/AP

Oslobađao NATO pilote, sprovodio Dejton

U pismu Hagu CIA je opisala Stanišićeve napore da smiri neke od najeksplozivnijih situacija u bosanskom ratu. U proleće 1993, tvrdi CIA, Stanišić je pritiskao Ratka Mladića da bar nakratko prekine granatiranje Sarajeva.

Dve godine kasnije Stanišić je pomogao u oslobađanju 388 NATO vojnika. U svojim beleškama Stanišić tvrdi da je ispregovarao ovo oslobađanje, uz podršku ključnih ljudi iz CIA. Te iste godine Stanišić je intervenisao kada su oboreni zarobljeni francuski piloti.

Stanišić je pratio Miloševića u Dejton na mirovne razgovore, a onda se vratio u Srbiju da sprovede najznačajnije delove mirovnog sporazuma. Na Stanišiću je bilo da ubedi predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da potpiše dokument u kom podnosi ostavku.

Print
Naslovna strana Srpskog telegrafa

Komentari (0)

Loading