PRIJATELJSTVO JAČE OD SVAKE IDEOLOGIJA! Neobično svedočenje o šefu zloglasne Specijalne policije Beograda (FOTO)

Ilija Paranos, šef Specijalne policije uprave grada Beograda, nije upamćen po dobru. Na čelu represivnog aparata koji je otkrivao, razbijao i uništavao svaki vid otpora prema nemačkoj okupacionoj vlasti, Paranos nije bio tek običan birokrata, već najčešće i konkretan nalogodavac i izvršilac najtežih kazni, pre svega prema komunistima i članovima Jugoslovenske vojske u otadžbini.

 

Specijalna policija osnovana je ubrzo po uspostavljanju okupacione vlasti u Srbiji, a formalno je delovala u okviru Uprave grada Beograda.

U stvarnosti, međutim, ona je bila čvrsto vezana za Gestapo, a Ilija Paranos se izdvojio kao pouzdan saradnik okupatora, čovek koji je pokazivao i organizacionu sposobnost i ideološku spremnost da sprovodi najsurovije mere.

Foto: www5.picturepush.com wikipedia Dekriarh

 

Pod njegovim rukovodstvom, Specijalna policija razvila je mrežu doušnika i agenata. Ljudi su hapšeni na osnovu anonimnih prijava, ličnih obračuna ili sumnji koje su često bile krajnje proizvoljne. Saslušanja su bila brutalna.

Batine, uskraćivanje sna, psihološki pritisci i pretnje porodici bili su uobičajena praksa. U mnogim slučajevima, uhapšeni su nakon brutalnog mučenja predavani nemačkim vlastima, a ubrzo potom završavali u logorima na Banjici ili Starom sajmištu.

Spasavao Jevreje

Svedočanstva savremenika i posleratni sudski spisi govore da Paranos nije bio puki izvršilac naređenja. Naprotiv, često se ističe njegova lična inicijativa u čišćenju Beograda od ilegalaca. Specijalna policija je, naročito tokom 1942. i 1943, zadala teške udarce ilegalnoj mreži Komunističke partije, ali je pritom stradao i veliki broj ljudi koji s organizovanim otporom nisu imali nikakve veze.

Posebno mračnu senku baca saradnja Specijalne policije s Gestapom u progonu Jevreja i Roma. Iako je glavni mehanizam Holokausta u Srbiji bio u rukama nemačkih vlasti, domaći kolaboracionistički aparat - uključujući i Paranosovu službu - imao je značajnu ulogu u identifikaciji, hapšenju i sprovođenju žrtava.

Upravo stoga i čudi da je Paranos lično, u više navrata i sve vreme rata, spasavao jednu od najuglednijih jevrejskih porodica - Fridriha i Ružu Pops. Ova naklonost nije bila slučajna i poticala je još iz međuratnog perioda, doba kada je svaki pojedinac imao mesto u društvu, potpuno drugačije od onoga što će im godinama kasnije doneti rat.

Ilija Paranos rođen je u Šapcu, 1902, u jednoj od najuglednijih srpskih porodica. S lakoćom je završio Pravni fakultet i karijeru započeo kao pisar u Upravi grada Beograda, da bi je kasnije nastavio u Ministarstvu unutrašnjih dela. Brzo je napredovao i već s 28 godina postao komesar Zemunskog aerodroma, gde je stekao i zvanje pilota.

Kao šef Centralne prijavnice Uprave grada Beograda često je bio lični pratilac knezu Pavlu i predsedniku Vlade Milanu Stojadinoviću na putovanjima u inostranstvo. Prilikom jedne posete Stojadinovića Hermanu Geringu, 1936, Paranos je imao priliku da se upozna i s najvišim oficirima Gestapoa, što će, na svaki način, uticati i na njegov položaj u predstojećem ratu.

Žrtva lične omraze

Paranos nije bio zainteresovan samo za politiku i policijsku karijeru. Bio je veoma aktivan i u sportskim dešavanjima međuratnog Beograda. Bio je predsednik konjičkog kluba, aktivan fudbaler, naposletku i fudbalski sudija.

Na zelenom terenu upoznao se i s tada nadaleko poznatim igračem Milutinom Ivkovićem Milutincem, fudbalerom Sokola i SK Jugoslavije. Među njima se stvorilo snažno prijateljstvo koje nisu narušile čak ni ideološke razlike. Naime, Milutinac je još tada popularisao komunističke ideje, a Paranos je i poslovno i lično bio antikomunista.

Foto: rts.rs

 

Zbog povezanosti s partizanima Milutinac je nekoliko puta hapšen od Gestapoa i uvek ga je spasavao upravo Paranos. Štaviše, molio ga je da napusti zemlju i započne posao lekara u nekom od zarobljeničkih logora za jugoslovenske oficire.

Šef Specijalne policije u više navrata je pomagao i njegovom tastu i tašti Fridrihu i Ruži Pops, koji su, budući jevrejskog porekla, stalno bili na meti nacista. Zahvaljujući njemu, bračni par Pops preživeo je rat, ali Milutinac nije.

Naime, samo mesec dana nakon što ga je Paranos još jednom izvukao iz zatvora, Ivković je ponovo uhapšen 24. maja 1943. Sproveden je u logor na Banjici i mimo svih pravila streljan već sutradan u Jajincima.

Veruje sa da je iza ovog hapšenja i hitne egzekucije stajao upravnik banjičkog logora Svetozar Toza Vujković, koji je s Paranosom bio u ličnoj omrazi. Naime, uoči rata Vujković je bio načelnik Četvrtog antikomunističkog odseka i bio je uveren da će postati i šef Specijalne policije.

Foto: Steva Todorovic foto oko rts rs

 

Na njegovu žalost, Paranos mu je preoteo željeno mesto, pa mu je jedino preostalo da se sveti tako što će mu uhapsiti i streljati prijatelja.

Ilija Paranos napustio je Beograd 4. oktobra 1944, zajedno s Nemcima i preostalim članovima vlade Narodnog spasa. Stigao je u Beč, ali se iz nepoznatih razloga vratio u Postojnu, gde su ga uhapsili italijanski partizani.

Deportovan je u logor Santa Čezare na jugu Italije, da bi ubrzo potom, prilikom pokušaja da bude predat jugoslovenskim vlastima, iskočio kroz prozor voza i poginuo. Na ocenu suda u Beogradu da je reč o ratnom zločincu nije uticalo ni to što se Fridrih Pops pismeno izjasnio da je lično spasao život njihove porodice.

Bonus video