Glavne poruke samita Evropske političke zajednice u Jermeniji: Sigurnim korakom Jerevan napušta neodrživo stanje poluizolacije

Kao domaćin osmog po redu samita Evropske političke zajednice, Jermenija sigurnim korakom napušta stanje poluizolovanosti. Jerevan je ove nedelje centar evropskih dešavanja. Ulice su pune delegacija i pratnje, a vozila pod rotacijom prolaze svakih nekoliko minuta Trgom republike u Jerevanu.

Od obnove svoje nezavisnosti 1991. godine, Republika Jermenija nalazila se čvrsto usidrena u okvirima ruskog geopolitičkog, ekonomskog i bezbednosnog kruga. Jermeniji je bio dodeljen status članice Zajednice nezavisnih država (ZND), ODKB-a i Evroazijske ekonomske unije. Protokom godina održavan je zamrznuti, ali i „vrući” konflikt sa Azerbejdžanom.

Foto: Privatna arhiva

Najzanimljivije od svega je to što je kroz partnerstvo sa Rusijom postepeno uništavana jermenska vojna industrija, sve do postizanja potpune zavisnosti. Uništavanje domaće vojne industrije nije moglo proći bez tadašnjih vlasti u Jermeniji, koje su bile lojalne Moskvi, a ne sopstvenim nacionalnim interesima. Još jedna od zavisnosti tiče se snabdevanja prirodnim gasom, gde je Rusija sprečavala diverzifikaciju sa susednim Iranom. Na osnovu te zavisnosti, Rusija je redovno upućivala prekore jermenskim vlastima rečima: „Mi vas hranimo, štitimo i snabdevamo jeftinim gasom”.

Kroz partnerstva sa naučnim institutima, naročito u oblasti prirodnih nauka, Rusija je projektovala svoj uticaj do potpunog uništenja naučnog i inovativnog potencijala. Pitanje vojne industrije bilo je posebno interesantno za analizu jer je osnovna teza glasila da „Rusija uvek može obezbediti jeftinije i bolje oružje”. Kako se to završilo, najbolje se videlo tokom poslednjeg rata u Nagorno-Karabahu. Moji sagovornici ukazuju na to da je Rusiji jedinoj odgovarao nikada završeni konflikt kako bi mogla da projektuje svoj politički i bezbednosni uticaj na Južnom Kavkazu.

Foto: Privatna arhiva

Inače, nekoliko dana pred početak samita, Rusija je zabranila uvoz jermenske mineralne vode kao vid kazne. U narednom periodu zvanični Jerevan očekuje negativne ruske reakcije. Ruski propagandisti su na svojim kanalima emitovali preteće poruke, ističući da je „Rusija uvek bila zaštitnik Jermenije” – na delu vidimo istovetan obrazac kao i u Srbiji. Svaki put kada država vodi računa o svojim nacionalnim interesima, kao protivteža joj se nameće „ruska ljubav”.

U Jermeniji je prisutna najveća ruska vojna baza van Rusije, u gradu Gjumriju. Baza 102 u Gjumriju broji između 3.000 i 4.000 vojnika, uz avione MIG-29. Ruski mirovnjaci su još uvek prisutni na pojedinim delovima jermenske granice. Planovi su da ruska vojska napusti Jermeniju u najskorije vreme, naročito s obzirom na to da je Jerevan suspendovao svoje članstvo u ODKB-u.

Foto: Privatna arhiva

Tokom današnjeg obraćanja, na pitanje ruskih trupa osvrnuo se i francuski predsednik Emanuel Makron:

„Na jermenskoj teritoriji se još uvek nalazi 4.000 ruskih vojnika, uključujući preko 1.000 graničara. Evropa se stoga mora obavezati da će pomoći zemlji da nezavisnije obezbedi svoje granice.”

Foto: Privatna arhiva

Zapadni lideri iskazali su podršku Jermeniji u procesu implementacije mira sa Azerbejdžanom, ali i u borbi protiv hibridnih pretnji. Najviše sam pratila aktivnosti predsednika Makrona, koji je bio prava atrakcija tokom šetnji centralnim ulicama Jerevana. Francuski predsednik je uložio sav svoj kredibilitet u nadu za uspeh Jermenije rekavši:

- Pre osam godina niko ne bi došao ovde, jer su mnogi ovu zemlju videli kao neku vrstu de fakto satelita Rusije. Nikol je organizovao svoju Plišanu revoluciju i odlučio da izvede svoju zemlju iz zone ruskog rizika. Odlučio se i za mir i za Evropu.

Foto: Privatna arhiva

Moji diplomatski izvori samit komentarišu u ciničnom tonu, navodeći da treba čestitati „velikom strategu” Putinu što je uspeo da izgubi najproruskiju državu od svih bivših sovjetskih republika. U Jerevanu je boravio i Volodimir Zelenski, koji je na putu od aerodroma do Vlade Jermenije stao ispred ruske ambasade i napravio selfi. To je još jedno poniženje za sve beznačajnijeg ruskog lidera, dok su se lideri preko 40 zemalja sastali na pragu Rusije, razgovarajući o odbrani Ukrajine i drugim temama koje neće doneti sreću Kremlju. Lukašenko je već ranije cinično izjavio da „nikome nije potrebna Jermenija”.

Teme ovogodišnjeg samita bile su energetika, odbrana i povezivanje. Evropska unija je danas formalizovala svoju poziciju po pitanju nove vojne misije EU u Jermeniji, raspoređivanja eksperata za sajber-bezbednost uoči predstojećih izbora 7. juna, kao i uspostavljanja saradnje sa Fronteksom. Razmatrano je i smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, jer se odavno shvatilo da ruski gas nije jeftin ako je valuta plaćanja – nacionalna bezbednost.

Foto: Privatna arhiva

Jermenski zaokret može biti geopolitički nacrt za Beograd u odnosu na našu poziciju po pitanju evropskih integracija i nacionalne bezbednosti. Najupečatljiviji element samita u Jerevanu je odlučan prelazak Jermenije iz statusa ruskog bezbednosnog klijenta u status strateškog partnera Zapada. Činjenica da Jermenija (iako članica ODKB-a) ugošćuje EPZ i potpisuje deklaraciju o strateškom partnerstvu sa Ujedinjenim Kraljevstvom predstavlja direktan izazov Kremlju.

Jermenija je odlučila da formira zajedničke timove sa EU za borbu protiv hibridnih dejstava, a obezbeđena je i podrška eksperata i opreme iz Francuske i Velike Britanije. Pod motom „Izgradnja budućnosti: Jedinstvo i stabilnost u Evropi”, skup je potvrdio jasan zaokret Jermenije ka zapadnim bezbednosnim i političkim strukturama.

Foto: Privatna arhiva

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta u svom završnom obraćanju istakao je da ovaj samit „postavlja Jermeniju u srce Evrope, gde joj je, s obzirom na bogatu istoriju, i mesto”. Kosta je posebno pohvalio „hrabre političke odluke” premijera Nikola Pašinjana koje su zemlju približile Evropskoj uniji. Lideri su izrazili snažnu podršku suverenitetu Jermenije uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 7. jun, uz obećanje konkretne pomoći protiv stranog mešanja.

Potvrđena je posvećenost projektima poput „Raskrsnice mira” (Crossroads of Peace), koji imaju za cilj pretvaranje regiona u stabilno logističko čvorište. Upravo zato veliki infrastrukturni projekat koji povezuje Iran i Jermeniju nije pod sankcijama EU. Delegacije računaju na to da će doći do promena u Iranu, čime će značaj povezivanja regiona dodatno porasti.

Foto: Privatna arhiva

U svetlu rata u Ukrajini, naglašena je potreba za „vizijom od 360 stepeni” za evropsku bezbednost, koja uključuje i stabilnost južnog krila kontinenta. Samit će ostati upamćen i po učešću kanadskog premijera Marka Karneja, što je presedan u radu EPZ-a, ali i po potpisivanju niza bilateralnih sporazuma. Jermenija je učvrstila veze sa Bugarskom, Kiprom i Ujedinjenim Kraljevstvom, dok su razgovori sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dodatno naglasili udaljavanje Jerevana od Moskve. Kako navodi Armenpress, ovaj skup je dokazao da evropski način rešavanja problema – diplomatija i poštovanje međunarodnog prava – i dalje daje rezultate.