Vladika o otkriću moštiju svetitelja: Predanje o Svetom Savi jače od svih dokaza!

Autor: Marija R. ILIĆ

Vesti

17.12.2019

21:00

U Crkvi mnogi znaju za istorijsku tvrdnju da su mošti Svetog Save sačuvane u manastiru Ždrebaonik, te da ih Turci nisu spalili na Vračaru, kako se veruje. Posebno se ta informacija proširila nakon što je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović 2013. na lobanji iz Ždrebaonika, kada su mošti presvlačene, video natpis Sveti Sava.

Public
Sveti Sava

Ipak, vrh SPC nije želeo da ruši mit koji je vekovima utkan u srpsko nacionalno biće, o spaljivanju moštiju Svetog Save, a vladika mileševski Atanasije Rakita poručuje da je predanje o srpskom svetitelju veće i jače od svih DNK analiza i dokaza.

- Za takva pitanja treba konsultovati najpozvanije, a to su ljudi koji žive na tom prostoru kod manastira Ždrebaonik - ističe vladika.

 

 

NAJVAŽNIJE PITANJE

U razgovoru za Srpski telegraf vladika ističe da je za njega i sve pravoslavne Srbe najvažnije "sveto predanje srpske istorije, a to svešteno predanje vidimo u Hramu Svetog Save".

- DNK analiza nije urađena za ruku Svetog Save koja je u Mileševi zato što nije potrebno da se vrši ta analiza. Zašto bi se to činilo kada je nama dovoljno predanje, svedočanstvo, predanje je jače od bilo kakve DNK analize, duhovno je jače. Ta ruka je zaista... Tu se čuda događaju, isceljenja, to je istina, to predanje koje nam prenosi taj istorijski događaj. A ovo čime se vi novinari više interesujete nije beznačajno, naravno, ali sve je to pitanje jednog kurioziteta, pada u senku, drugorazredno je. Manje važno. Za nas je najvažnije predanje, ono je živo, to je nama bitno.

MOJ STAV

Salih Selimović, istoričar

Bez obzira na to što je mit, spaljivanje moštiju na Vračaru je vekovima koheziona snaga srpskog naroda i bila bi velika greška da se sad tu nešto lomi oko toga. Neka ostane istoričarima da proučavaju, a Crkva mora da sačuva ono što ju je održavalo kroz vekove

Na detaljnije objašnjenje naišli smo u Đurđevim stupovima, jednom od najstarijih srpskih manastira koje je podigao veliki župan Stefan Nemanja u prvim godinama posle stupanja na presto velikog župana, otac Svetog Save.

DUHOVNA OBNOVA

Iguman manastira Đurđevi stupovi otac Gavrilo u izjavi za naš list kaže da je bitno da mi sebe duhovno obnavljamo.

- Mi ovde u Đurđevim stupovima fokusirani smo na obnovu manastira, a tu materijalnu obnovu treba da prati duhovna obnova. Zato slogan obnove manastira Đurđevih stupova glasi: "Obnovimo sebe, podignimo stupove" i da ta dva stupa budu dva stuba svetionika koji će da bdiju nad mestom gde je rođeno najsvetije dete koga Srbija ima, a to je Sveti Sava u zaseoku Miščićima ispod manastira Đurđevi stupovi u Deževskoj dolini, gde je Stefan Nemanja postao veliki župan 1166, gde je na svom krunskom posedu zidao svoju prvu zadužbinu, zidao Đurđeve stupove - priča otac Gavrilo.

Arsić: Cilj nije stvaranje razdora u Crkvi i narodu

Autor knjige "Osinje gnezdo", koja se bavi sudbinom moštiju Svetog Save, Vlada Arsić za naš list pojašnjava da cilj ove knjige apsolutno nije stvaranje bilo kakvog razdora u Crkvi, a još manje u narodu.

youtube.com/ Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti
Vlada Arsić

- Naprotiv. Prevashodna ideja samog dela je poziv da se naš narod sabere u okrilju svoje crkve, te da i sama Crkva započne da vrši onu ulogu koju joj je namenio sam Sveti Sava, a koja se tokom vekova prilično udaljila od svoje saborne, apostolske uloge. S te strane, ako je uslov da se Sveti Sava, odnosno njegove mošti, po drugi put pojave među Srbima da bi se to ostvarilo, mislim da je poslednji trenutak da se to zaista i dogodi - podvlači Arsić.

Kako dodaje, 2021. godina je godina jubileja, kada ćemo proslaviti 850 godina manastira.

- Ono što je najbitnije jeste da se mi duhovno obnavljamo, a kada mi sebe duhovno obnovimo, da li će biti božja volja i volja Svetoga Save da se projavi i na takav način da je telo i sačuvano, to nije u našoj vlasti. To je božja promisao i to je promisao Svetoga Save, oni brinu i promišljaju o nama - zaključuje otac Gavrilo.

U sutrašnjem broju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika pročitajte ekskluzivne vesti kojih nema u drugim medijima

Srpski telegraf
Naslovna strana Srpskog telegrafa 17.12

 

Komentari (0)

Loading