SUTRA JE JEDAN OD NAJVAŽNIJIH DANA ZA SVAKOG SRBINA! Evo koju stvar ne smemo da zaboravimo, inače ćemo nestati

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se danas širom sveta s ciljem da se podigne svest o značaju, ali i očuvanju maternjeg jezika i pisma jer su deo identiteta, kulture, tradicije jednog naroda.

Obeležava se redovno od 1999, kada ga je ustanovio Unesko i rezolucijom potvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Naša država je pristupila 2006. i Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, čime se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na njenoj teritoriji.

NIJE FORMALNOST

Nataša Sekulović, master filolog srpskog jezika i književnosti i autor knjige "Srbija širom sveta", pokretač platforme Zavičajna reč, a uskoro platforme Srbija širom sveta, kaže da Međunarodni dan maternjeg jezika nije formalnost, već nas podseća da bi trebalo poštovati svoj jezik, čuvati ga i negovati kroz svakodnevnu upotrebu u matičnoj državi i dijaspori. Otuda ukazuje na značaj očuvanja srpskog jezika u rasejanju ističući da to nije sentimentalna obaveza niti nostalgija, nego svesna kulturna strategija.

- Prva generacija iseljenika to oseća instinktivno. Druga i treća generacija to moraju da razumeju. Narod ne nestaje onda kada se iseli. Nestaje onda kada prestane da govori svojim jezikom. Dok god se negde daleko, makar preko ekrana, u domu, učionici ili crkvenoj sali, čuje srpska reč, postoji nit koja nas drži povezanima. I ta nit nije nevidljiva. Ona je živa, vidljiva i prisutna u našim rečima, radovima i susretima. Ona održava koren, osvetljava naše poreklo i čini da Srbija bude tu, svuda gde smo mi - priča ona za Srpski telegraf.

Srba, ističe, danas ima najmanje onoliko van granica Srbije koliko i u njoj. Ta činjenica čini da jezik više nije samo simbol već pitanje trajanja, identiteta i kulturnog kontinuiteta:

- Druga i treća generacija naše dece u rasejanju odrastaju u sistemu drugog jezika. Tamo se školuju, stvaraju prijateljstva, planiraju profesionalni put. Jezik zemlje u kojoj žive postaje njihov jezik obrazovanja, javnog prostora i društvene vidljivosti. Roditelji ih podstiču da ga što pre savladaju jer žele sigurnost, jednake šanse i osećaj pripadnosti. U takvim okolnostima, srpski često nije njihov maternji jezik u lingvističkom smislu. On nije jezik institucija, nije jezik većine, nije jezik ulice. Ali on ostaje dublje zavičajni jezik.

FLEKSIBILNOST

Sekulovićeva navodi da istraživanja iz oblasti dvojezičnosti i razvojne psihologije pokazuju da negovanje jezika porodičnog nasleđa doprinosi stabilnijem identitetu, boljoj kognitivnoj fleksibilnosti i emocionalnoj ravnoteži:

- Moje profesionalno iskustvo to svakodnevno potvrđuje. Rad s decom iz dijaspore odvija se kroz onlajn nastavu i tematske radionice koje povezuju učenike iz različitih zemalja. U tim virtuelnim učionicama sastaju se deca iz Evrope, Amerike, Kanade. Oni razgovaraju na srpskom, čitaju, pišu, postavljaju pitanja koja su suštinska. Jezik nije prepreka integraciji, on je temelj unutrašnje sigurnosti.

BONUS VIDEO