PADAJU 200 KM NA SAT! ISKOČE U NIŠU, PRIZEMLJE SE U ALEKSINCU: SRPSKI TELEGRAF u 63. Padobranskoj brigadi VS u Nišu na prvom skoku speciojalaca iz H145M

Izvršićemo prvi put trenažne skokove iz helikoptera H145M, ili u našoj nomenklaturi H50, odnedavno uvedenog u Vojsci Srbije. Ide na velike visine, brzo se penje, opremljen je mernim instrumentima o meteopodacima, tako da padobranci dobijaju ažurirane podatke unutar letelice, pred iskakanje. U njega staje osam padobranaca. Prvi put izvodimo skokove iz te letelice.

Ovako su ekipu Srpskog telegrafa dočekali specijalci 63. padobranske brigade Vojske Srbije (VS) u Nišu, gde smo ih ekskluzivno posetili baš na dan kada su prvi put iskakali iz nove letelice.
Padobranci ove elitne jedinice VS izveli su skokove sa 3.000 metara padobranom tipa krilo - UM1 američke proizvodnje.

- U okviru zadataka izvodimo stabilan pad, okreti u levu i desnu stranu, salto napred i nazad, ponovno vraćanje u stabilnost i otvaranje padobrana na zadatoj visini od 1.200 metara. Dakle, od 3.000 metara do otvaranja padobrana na 1.200 metara imamo 30-35 sekundi slobodnog pada. I onda nakon otvaranja padobrana, od 1.200 metara do prizemljenja, nekih šest-sedam minuta. Prizemljenje je na niškom vojnom aerodromu "Narednik-pilot Mihajlo Petrović", u krugu od 50 metara - objašnjavaju za naš list.

 

Visina skoka zavisi od zadataka i nivoa obučenosti padobranca. A može da bude s visine od 200 do 5.500-6.000 metara, s padom od 200 kilometara na sat, uz izuzetnu kontrolu preleta, koja, uz vetar, ide i do 60 kilometara i s preciznim prizemljenjem na zadati teren. U prevodu, oni mogu da iskoče iz letelice nad Beogradom, a nečujno se prizemlje u Smederevu. Ili, iskoče u Nišu, a spuste se u Aleksincu. 

- Zadaci mogu biti raznovrsni: skok s male ili velike visine, sa naoružanjem ili bez njega i dodatne opreme. Na početku svako ima strah, ali procesom obuke i sa što više skokova stiče se rutina. Postoji rizik od povreda, pogibije, međutim, sveden je na minimum kvalitetom obuke, instruktorskog kadra, opreme koja se kupuje poslednjih godina - od uniforme, samih padobrana, vazduhoplova iz kojih skačemo, naoružanja. Sigurni smo u opremu koju koristimo - navode specijalci.

Padobranac ne može da bude svako, objašnjavaju komandir čete za obuku padobranaca, sa stažom od 18 godina u brigadi i sa 450 skokova, kao i instruktor padobranstva koji je 20 godina u brigadi i ima izvedenih 1.500 skokova. Pravila ne dozvoljavaju više podataka, identitet. 

- Strahove svi imamo. Normalan čovek mora da ima strah od visine. Ali brzina kojom pobeđuješ strahove određuje profesionalni put. Padobranstvo je način ubacivanja na neku teritoriju. A mi moramo da imamo kompletnog specijalca. Džaba nam dobar padobranac ako nema ostale individualne kvalitete za izvršenje zadataka. Nije završen posao ako dobro izvršimo samo padobranski skok. To je samo segment. Moramo da završimo posao i na terenu. Tad, zapravo, sledi najteže. Otuda se ovde forsiraju uz vojnu obučenost u padobranstvu - koja ima četiri nivoa - i stroga fizička, vatrena, taktička obuka specijalnih dejstava, topografija, izviđačko-diverzantska obuka, kao i u rukovanju svim pešadijskim naoružanjem, obuka u letnjoj i zimskoj alpinistici - ronjenje, vožnja čamcima, skijanje, veranje... obuka preživljavanja, ishrana u prirodi... - priča komandir.

Zadovoljni su, tvrde, statusom. Redovno se usavršavaju, neguju saradnju sa stranim armijama.

- Skakao ovde, u inostranstvu, prošao razne obuke, imamo saradnju sa stranim armijama. Ukrademo od njih neke cake, znanje, kao i oni od nas. Izvučemo najbolje i ugradimo u naš sistem obuke.

 

Džaba nam dobar padobranac ako nema ostale kvalitete za izvršenje zadataka na terenu

 

Tipovi padobrana u 63. padobranskoj

1. Krilo
UM-1 (američki)
Parafoil (američki)
Classic (američki)
Stileto (američki)
2. Kupola
OVP 80,08 (češki)
* Skaču iz svih tipova transportnih vazduhoplova i helikoptera VS, helikopteri mi-8, mi-17, H145, gazela, antonov 26, antonov 2...

 

Ovako izgledaju skok, let i prizemljenje

- skok s visine od 200 metara radi se padobranom kupola
- padobran se odmah otvara, pad je vertikalan
- za 30 sekundi stiže se na zemlju
- skokovi sa viših visina izvode se padobranom krilo
- varijante leta/pada, preleta raznovrsni, specijalac to kontroliše (zavisno od zadatka)
- letelice koje koristi VS daju im maksimalnu visinu iskakanja 5.500-6.000 metara
- padobran tipa krilo za metar propadanja ide napred tri metra. Bez vetra. To je nekih 16 kilometara
- ako imaju vetar u leđa, to se povećava od dva do četiri puta
- spuštanje precizno određuju, u tački prečnika 50 metara
- visoko iskakanje, nisko otvaranje, iskoče sa 5.500 metara, a padobrane, recimo, otvore tek na 1.000 metara
- u tom slučaju, padobranac ima 90 sekundi slobodnog pada, leti kroz vazduh brzinom od 200 km/h
- od trenutka kad otvori padobran na 1.000 metara, oko pet minuta mu je potrebno da padobran doveze do zemlje 

 

Maksimalna težina 90 kilograma

Padobranac prolazi redovne najstrože zdravstvene preglede. Između ostalog, ne sme da ima više od 90 kilograma.

- Padobran je težak 10-15 kilograma. A uz njega, zavisno od zadatka, može da nosi opremu, što uključuje i naoružanje, i do 60 kilograma. Otuda mora da se pazi i na težinu. Osnovna oprema su borbeni prsluk i puška, a povećana uključuje rančeve, u koje se pakuje dodatna oprema za izvršenje zadatka. 

BONUS VIDEO