PAKLENI PLAN USTAŠKIH TERORISTA: U prepunom bioskopu u Beogradu odjeknula eksplozija - tu nisu stali, a izvršioca je čekala jeziva kazna

Tačno trinaestog jula 1968. godine, eksplozija bombe odjeknula je ovim bioskopom, ostavljajući iza sebe razaranje i tragediju.

Devet i po godina kasnije, pravda je bila zadovoljena, ali mračna priča je ostala urezana u sećanjima mnogih.

Miljenko Hrkač, mladić koji je stajao iza ovog užasnog napada, streljan je u Centralnom zatvoru u Beogradu, prema presudi Okružnog suda u istom gradu. Ova presuda osvetljava samo jedan deo priče, gubi se u nizu zastrašujućih događaja koji su prethodili i pratili ovu tragediju.

U tom krvavom događaju poginuo je Sava Čučurević, a 85 osoba je pretrpelo teške povrede. Magdalena Novaković, studentkinja koja je ostala bez obe noge. Teroristički čin nije samo ostavio fizičke rane, već je i duboko potresao duše mnogih, ostavljajući za sobom trajne traume.

Foto: YouTube/Printscreen/axarend

 

POZADINA TERORISTIČKOG NAPADA

Neposredno iza ovog brutalnog napada stajala je ustaška organizacija "Hrvatsko revolucionarno bratstvo". Njihova želja da unesu haos i strah u mirnu sredinu nije samo odjeknula eksplozijom bombe, već je ostavila za sobom i talas posledica koji su se protezali širom Jugoslavije. Osim ovog napada, Hrkač je takođe bio odgovoran za drugu diverziju 25. septembra iste godine, kada je na železničkoj stanici u Beogradu povređeno više ljudi.

Hrkač, tesar iz sela Mokrog u Hercegovini, postao je marioneta u rukama terorističke mreže. Sa samo 20 godina, stupio je u kontakt sa emigrantima iz Nemačke, uključujući i Antu Penavića. Penavić je odigrao ključnu ulogu u povezivanju Hrkača sa ovim opasnim organizacijama. Hrkač je pohađao specijalni kurs za diverzante u Štutgartu, osposobljavajući se za nasilne akcije.

U to vreme, jaka hrvatska emigracija formirala je terorističke grupe sa ciljem rušenja poretka u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Tokom suđenja za zločine u bioskopu "20. oktobar" i na železničkoj stanici, otkriveno je da su Hrkač i Penavić stigli u Beograd iz Štutgarta, noseći sa sobom eksploziv sa satnim mehanizmom. Plan je bio jasan - izazvati haos i nerede.

PAKLENI PLAN

Tog kobnog dana, planiranog za užasavajući napad na bioskop, park prekoputa hotela "Moskva" postao je mesto pripreme za smrtonosni čin. Eksploziv je bio pažljivo povezan sa baterijama i mehanizmom za paljenje.

Miljenko Hrkač je, kao deo svoje surove uloge, kupio kartu za večernju projekciju u 20 sati. U sali, gde je na programu bio film "Risifi u Panami", postavio je bombu, koja je bila napunjena čeličnim geliranim česticama, između naslona i sedišta broj 6 u 16. redu. Nakon 45 minuta od početka filma, napustio je salu.

U 21.05, odjeknula je stravična eksplozija, čiji je odjek zauvek obeležio bioskopsku salu. Krici i jauk preživelih ispunili su prostor, a krv je potekla kroz redove sedišta...

Ovaj okrutni napad šokirao je jugoslovenske službe bezbednosti, koje su bile nespremne za takvu tragediju. Mediji su danima izveštavali o terorističkom aktu, ali se o identitetu napadača samo nagađalo.

Nedelje su prolazile, a krivci su ostali slobodni. Teroristički napad na bioskop "20. oktobar" predstavljao je prekretnicu koja je iz korena promenila odnos Državne bezbednosti prema emigraciji. Od tog trenutka, usledila je oštrija borba protiv političkih protivnika.

JOŠ JEDAN TERORISTIČKI NAPAD U BEOGRADU

Avgusta iste godine, Hrkač je ponovo stupio na jugoslovensko tlo, ovog puta sa pet bombi. U njegovom mračnom društvu bio je i Ante Penavić, koji je igrao svoju ulogu u širenju smrti.

Tako je, jedan sat iza ponoći, 25. septembra, u parku pored Železničke stanice, Hrkač aktivirao još jednu bombu sa satnim mehanizmom. Stavio ju je u torbu od skaja i predao je Penaviću, koji je potom odneo bombu u staničnu garderobu. Ovaj drugi teroristički čin ostavio je još jedan trag zla i straha u Beogradu.

Sat kasnije, odjeknula je stravična eksplozija. Na sreću, nijedan život nije bio izgubljen, ali 14 ljudi je zadobilo ozbiljne povrede.

HAPŠENJE I KONTROVERZE OKO SMRTNE KAZNE

Godinu dana nakon tog događaja, u oktobru 1969. godine, Miljenko Hrkač je konačno uhapšen. Međutim, njegovo suđenje bilo je obeleženo kontroverzama od samog početka.

Foto: Mup.gov.rs

 

Početno priznanje da je podmetnuo bombu ubrzo je povučeno. Čak je i postavljeno pitanje da li je on preuzeo krivicu umesto svog starijeg brata Boža, istaknutog člana ustaške emigracije, s obzirom na neverovatnu sličnost između njih dvojice.

Miljenku Hrkaču je suđeno čak tri puta, a svaki put je izrečena ista presuda - smrt streljanjem. Međutim, malo je poznato da je prema tada važećem zakonu on zapravo nije mogao biti osuđen na smrtnu kaznu jer nije imao 21 godinu u tom trenutku.

Konačno, 30. decembra 1976. godine, donesena je pravosnažna presuda o smrtnoj kazni streljanjem. Ova kazna je izvršena 10. januara 1978. godine, označavajući tako i poslednju smrtnu kaznu zbog političkog terorizma u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

BONUS VIDEO