ČOVIĆ PORUČIO ZVANIČNOJ PODGORICI: Okrenite se sebi i suzbijte spoljne uticaje inače ćete doživeti krah i povratak DPS-a na vlast!

Ovim rečima, Čović je najslikovitije opisao trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori, u kojoj nova vlast bezuspešno (ne)pokušava da napravi otklon od 30-ogodišnje vladavine DPS-a.

Kako je naglasio, trenutnu političku blokadu i nefunkcionalnost vlasti u Podgorici svojim činjenjem dodatno su pospešile svojim delovanjem određene međunarodne strukture i pojedine zapadne ambasade u Crnoj Gori.

Kao nekadašnji visoki državni funkcioner u Vladi Srbije, Čović je ocenio kontraproduktivnim poteze Vlade Crne Gore vezani za angažovanje istrošenih političkih kadrova iz Srbije koji su do 2012. godine svojom nesposobnošću rasparčali i uništili Demokratsku stranku.

Čović je stava da će odnosi između Srbije i Crne Gore biti normalizovani kako uticaj bivšeg DPS-ovog režima bude sve više slabio. Kao glavnog krivca izuzetno loših odnosa između Beograda i Podgorice, naš sagovornik vidi u Milu Đukanoviću koji koordinisano sa malim brojem zapadnih političara srednjeg ranga, vrši kontinuirani pritisak na novu crnogorsku vlast da pokaže „čvrstinu“ u odnosima sa Srbijom, piše borba.me

1. Kako komentarišete trenutnu političku situaciju u regionu i da li Vas ista podseća na 90-te godine prošlog veka, te kako komentarišete konstantne pritiske kojima je srpski narod izložen naročito u Republici Srpskoj i na Kosmetu? Da li međunarodni faktor preko svojih poslušnika u regionu pokušava da uvuče Srbiju u novo balkansko bure baruta iz kojeg pojedine zemlje bivše Jugoslavije očigledno još nisu izašle?

Postoji više razloga za trenutnu političku situaciju na Zapadnom Balkanu. U pravu ste da postoje određeni elementi u regionu koji pokušavaju da vaskrsnu retoriku 90-ih godina kako bi zaštitili sebe i sopstvenu moć i interese, ili, kada su određeni delovi međunarodne zajednice u pitanju, kako bi zaokružili neuspele projekte kreirane neprincipijelnim delovanjem zapadnih sila u poslednjoj deceniji prošlog vijeka. U okolnostima ubrzane preraspodele moći u svetu i prestanka hegemonije SAD, iz koje su mnoge zapadne sile crpjele svoju moć poslednjih nekoliko decenija, oni, čija moć bledi, pokušavaju da po svaku cenu zaustave taj proces, čak i ako bi ta cena bila novi sukob, ma kako ograničenog intenziteta bio, na istoku Evrope ili u južnom kineskom moru.

Tu je i taj obnovljeni napor da se svet podeli na „naše“ i „njihove“, na šta ću se kasnije osvrnuti i u nacionalnom kontekstu. Pored toga, postoji užurbanost da se neki, kako se ispostavilo, duboko neuspešni procesi, upitni iz perspektive poštovanja međunarodnog prava, zaokruže po svaku cenu dok još postoji kakva-takva dominacija njihovih kreatora. U tom kontekstu treba posmatrati i pritiske na srpski narod u regionu, a pre svega u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji. Ništa ne traje večno, pa ni ovi pritisci ni moć mentora ovih procesa. Pretnje oružanim sukobima i prizivanje devedesetih pokazuju nemoć onih koji prete. Mi moramo da znamo koji su naši interesi i koje su naše, kako je to sada popularno da se kaže, crvene linije i da bez obzira na ove pritiske, mudro i strpljivo sačuvamo i jedne i druge.

Foto: ST/V. LUKIĆ

2. Kakva je Vaša ocena rada Vlade Crne Gore nakon godinu dana rada i trenutne političke situacije u Crnoj Gori, te na koji način se može izaći iz političke krize koje već nekoliko meseci blokira državu?

Objektivno, nova crnogorska vlast se od formiranja suočila sa mnoštvom izuzetno ozbiljnih problema, uključujući i opasnost od bankrota zemlje, koji su posledica više od 30 godina vladavine režima i porodice Mila Đukanovića. U uslovima globalne krize izazvane pandemijom, rešavanje ovih nasleđenih problema je višestruko otežano. I u najidealnijim uslovima, veoma je teško odabrati stručne i nekompromitovane kadrove i formirati efikasne institucije, a naročito posle višedecenijske vladavine kleptokratskog režima kakav je postojao u Crnoj Gori.

Kada čistite korov, nije dovoljno da ga samo posečete nad zemljom, jer on ima duboke korene, koji ispod površine jačaju i čekaju povoljan trenutak da ponovo izbiju i uguše sve oko sebe. Nasleđeni problemi su, sami po sebi, dovoljno veliki izazov, ali napore novih vlasti za njihovo rešavanje od samog početka aktivno potkopavaju upravo ti ostaci režima u svim crnogorskim institucijama, koji iznutra rade na povratku DPS-a na vlast. Teška misija nove Vlade Crne Gore je u ovih prvih godinu dodatno otežana i pokušajima određenih međunarodnih struktura i pojedinih ambasada u Podgorici da kadriraju i upravljaju njenim radom, što je imalo i negativan uticaj na jedinstvo vladajuće koalicije.

Svi ovi pritisci za posledicu imaju dezorijentisanost i nedoslednost u dogovorenom delovanju koje su dovele do političke krize koja mesecima blokira državu, što je upravo ono što bivši režim želi. Iz sopstvenog političkog iskustva znam kakve su posledice ovakvog uplitanja stranaca, koje je svojevremeno dovelo do razdora u DOS-u i katastrofalnih posledica, uključujući i ubistvo premijera Đinđića. Ma kako dobronamerni bili, naši strani partneri koriste i pritiske i podršku pre svega da bi ostvarili interese sopstvenih zemalja, a interesi zemlje na čije političare vrše te pritiske su u drugom planu. Iako apsolutno podržavam i preporučujem njegovanje bliskih i konstruktivnih odnosa sa partnerima iz međunarodne zajednice, moj dobronamerni savet vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori je da se okrene sebi i dogovorenim principima, da izvrši doslednu i temeljnu lustraciju i ne dozvoli da spoljni uticaji dovedu do njenog kraha.

3. Kako komentarišete to što su odnosi između Srbije i Crne Gore i dalje na izrazito niskom nivou kao za vreme kada je vlast u Crnoj Goru vršio DPS, te ko je najodgovorniji za to po Vašem mišljenju?

Razlozi za ovakve odnose su mnogobrojni i složeni. Sa jedne strane, kada god imate neke zakulisne radnje u Crnoj Gori, diže se dimna zavesa zaoštravanjem retorike u odnosima sa Srbijom. Setite se samo besmislenih optužbi koje su išle u pravcu Beograda i u Koštuničino i u Tadićevo vreme, i u vreme referenduma o nezavisnosti Crne Gore i u vrijeme referenduma o članstvu u NATO. I sada glavni uzrok za ovako neprirodno loše odnose treba tražiti u delovanju Đukanovića i ostataka njegovog režima, čime se, koordinisano sa angažmanom jednog malog broja zapadnih političara srednjeg ranga, koje sa Đukanovićem vezuju lični interesi, vrši kontinuirani pritisak na novu crnogorsku vlast da pokaže „čvrstinu“ u odnosima sa zvaničnim Beogradom. Verujem da će vremenom, kako uticaj bivšeg režima sve više bude slabio, stvari doći na svoje mesto, ko god tada bio na vlasti u Srbiji.

4. Za razliku od loših odnosa koje “gaji” sa zvaničnim Beogradom, nova crnogorska vlast očito mnogo bolje sarađuje sa kadrovima nekadašnje vlasti koja je do 2012. upravljala Srbijom. Naime, Vlada Zdravka Krivokapića profesionalno je angažovala za veliki novac na desetine kadrova koji su povezani sa strankama (DS, SDS, SSP) koje su vršile vlast u Srbiji do 2012. godine dok je DS bio jedinstven? Sa druge strane DPS je još više učvrstio veze sa tzv. drugosrbijanskim društveno-političkim miljeom. Oba ova “saveza” povezuje neskriven antagonizam prema aktuelnoj vlasti u Srbiji. Kako to komentarišete?

Kao što sam već pomenuo, distanciranje Vlade Zdravka Krivokapića od aktuelne vlasti u Srbiji je posledica uticaja sa više strana, koje trpi od svog formiranja. Ovo „vaskrsenje“ nekih niže rangiranih kadrova iz redova bliskih nekadašnjoj Demokratskoj stranci, koji, ruku na srce, uz možda svega par časnih izuzetaka, teško da mogu da se pohvale sopstvenim rezultatima ili nekontraverznim političkim karijerama, je u velikoj meri nametnuto novoj crnogorskoj Vladi zbog pritisaka koje je od samog početka trpela od strane dela međunarodne zajednice. Naime, kao što sam rekao, postoji nekoliko pojedinaca u zapadnim strukturama, koji su i dalje bliski crnogorskom predsedniku Đukanoviću i koje sa njim vežu lični, najčešće materijalni, interesi, koji od formiranja Vlade Zdravka Krivokapića kod svojih administracija aktivno lobiraju za Đukanovićev opstanak, šireći lažni narativ o opasnosti od „malignog uticaja Rusije, Srbije i Srpske pravoslavne crkve i velikosrpskog hegemonizma“ pre svega po ostanak Crne Gore u NATO. To čine sinhronizovano sa samim Đukanovićem, optužujući dio koalicije koja je pobedila na prošlogodišnjim izborima za podršku ovom uticaju i aktivno sabotirajući novu Vladu. Posledica ovog ličnog angažmana pomenutih pojedinaca je da, iako uticajne zapadne zemlje iskreno žele da Đukanoviću vide leđa, one istovremeno pokušavaju da naprave neki zaštitni mehanizam kojim bi sprečile značajnije odstupanje od poslušničkog kursa kojim je Đukanović, da bi zaštitio sebe i svoj kleptokratski sistem, poslednje dve decenije vodio Crnu Goru.

Otuda i insistiranje nekih ambasadora u Podgorici na vodećoj ulozi pojedinih lidera pobjedničke koalicije, koja je objektivno nesrazmjerna njihovom rezultatu na izborima, a koje oni smatraju podobnijim i, možda, prilježnijim za uticaje od ostalih. Ne zaboravimo i objektivni izazov formiranja Vlade i pratećih struktura u sistemu u kojem je tri decenije vladala jedna stranka, u kojem je vladala jedna porodica. Vi jednostavno raspolažete kadrovima koji, ma kako stručni bili, nemaju institucionalno iskustvo, jer je rad u institucijama bilo „pravo i privilegija“ onih koji su bili bliski Đukanovićevom režimu. Sve ove okolnosti su otvorile prostor za uhlebljivanje nekih istrošenih političkih kadrova iz Srbije. Iskreno, nisam siguran koliko takvim potezom Krivokapićeva Vlada radi u korist svoje štete i za to još debelo plaća, jer, realno, oni teško da mogu da se pohvale nekim rezultatom, i na nacionalnom i na stranačkom nivou. Dovoljno je samo da pogledate katastrofalne rezultate institucija u kojima su oni bili angažovani, koji su i doveli do uspona Srpske napredne stranke, ili, na primer, kada su u pitanju oni koji su bili bliski najjačoj srpskoj političkoj stranci sa početka dvehiljaditih, Demokratskoj stranci, šta su uradili sopstvenoj stranci, koja je rasparčana i više ne predstavlja apsolutno nikakav faktor na političkoj sceni Srbije.

5. Kako komentarišete trenutno političko delovanje predsednika Crne Gore Mila Đukanovića koji ne propušta priliku da zvanični Beograd optuži za velikosrpski hegemonizam u regionu?

Takav pristup nije prisutan samo kod predsednika Crne Gore, već i šire u regionu. Kada nemate rezultat ili želite da sakrijete sopstvene zloupotrebe ili sopstvenu nemoć, najlakše je pokušati da pažnju skrenete podelama i „zvečećim“ optužbama usmerenim ka Srbiji. Ne radi se u potpunosti ni o tome da su oni od kojih dolaze takve optužbe ostali mentalno zarobljeni u devedesetim godinama, kada je takav stav automatski značio i bezrezervnu podršku zapadnih međunarodnih činilaca, jer je to bio „dokaz ispravnosti“ zapadnog propagandnog narativa satanizacije Srba.

Optužbe upućene Beogradu zbog „velikosrpskog hegemonizma“ su lična slamka spasa ovih političara koje je, realno, odavno pregazilo vreme, jer bi, kako to oni vide, one trebalo da im, sa jedne strane, obezbede međunarodnu podršku za opstanak na vlasti, dok bi produbljivanje netrpeljivosti i podela među samim građanima trebalo da na unutrašnjem planu obezbijedi podršku u dijelu birača stvaranjem osećaja ugroženosti i percepcije da „odbrana“ treba da ima prioritet u odnosu na odgovornu i poštenu vlast. Ono što je opasno je to što se, zarad isključivo lične koristi, stvara i potpiruje taj lažni međuetnički jaz u društvu na „naše“ i „njihove“, koji nosi sa sobom teške posledice po svako društvo, pa i crnogorsko, jer ih, umesto ka budućnosti, razvoju i boljem kvalitetu života za sve, okreće ka odavno prevaziđenoj prošlosti.

Kriterijum za nečiji dolazak i ostanak na vlasti treba da bude stručnost, vizija, dostojnost i poštenje, a ne to da li je „naš“ ili „njihov“, a to su, u kleptokratskom sistemu, kakav je decenijama vladao u Crnoj Gori, sistematski zamagljivali takozvani spin doktori bliski vrhu vlasti. I ovo je samo opasan pokušaj da se građani izmanipulišu kako bi se malo produžio sopstveni, odavno istekli rok upotrebe i kako bi se po svaki cenu sačuvala moć.