DAN SEĆANJA NA STRADALE U NATO AGRESIJI! Vučić: Ubijali su nam JEDNO DETE DNEVNO, niko nije odgovarao za zločin

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Aleksandar Vučić

Zbog epidemije koronavirusa, obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja ove godine biće u Kombank dvorani, bez prisustva publike.

Akademija je počela himnom Srbije "Bože pravde", a nakon obraćanja usledio je umetnički program.

- Ubijali su jedno dete dnevno i malo više od toga, to je najbolnija brojka NATO agresiji iz 1999. godinje. Ubijeno i zaustavljeno, bez ikakve krivice,  nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu. Niko nikada nije odgovorao za ovaj zločin. Objasniti to i danas, 22 godine posle, nije moguće - rekao je Vučić.

Foto: RTS/printscreen

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pročitao je imena ubijene dece tokom NATO agresije:

Miljana Milić, 15 godina, Vladimir Milić, 12 godina, Miomir Mladenović, 14 godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, 10 godina, Olivera Maksimović, 12 godina, Miroslav Knežević, 13 godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine...

- I tako, 89 imena, i to ne samo srpskih. Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do 17 godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren. To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno kao ''tragična greška''. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković... nije mogla da računa ni da dobije čak i takvo objašnjenje - rekao je Vučić.

Niko za 2.500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca, koji su krivi samo što su čuvali sebe i svoja ognjišta, za više od 6.000 ranjenih, naglasio je on.
 

Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.

- Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti - kazao je Vučić.

On je rekao da smo izgubili mnogo - i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede - ali da su obraz i srpsko srce još tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

- I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na KiM, ali i da im jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom , Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete , da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, samo vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. Odgovaraćemo pozivima na mir i kompromis, jer ne želimo da ponovo imamo ubijenu decu. Ne potcenjujte Srbiju i ne gledajte na nju kao na zemlju iz 1999, jer Srbija je danas mnogo jača - poručio je predsednik.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Milorad Dodik i Aleksandar Vučić

Pored Vučića, govornici su bili patrijarh srpski Porfirije i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

- Ne sudite, da vam se ne sudi. I ja sam došao ovde sa osećanjem da smo se sakupili ne da sudimo, ali da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina. Skupili smo se da bismo se zajedno, saborno, setili nesrećnih dana pre 22 godine. Pre svih da se setimo i da se sećamo nevinih žrtava. A naše žrtve su nevine zato što se naš narod branio od agresije - rekao je patrijarh.

Poglavar SPC je podsetio na junake, vojnike i policajce, heroje sa Košara i nebeske vitezove, koji su dali živote na braniku otadžbine.

- I mi moramo da se molimo njima, zato što ih je Bog upisao u knjigu večnosti. Večeras želim da istaknem da se u tih 78 dana kod našeg naroda, ne samo kod onih koji su branili mostove, nego i kod drugih koji su se sklanjali od bombi, tada projavila jedna suštinska osobina našeg etosa, dragoceni deo našeg identiteta, a to je međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje - istakao je patrijarh Porfirije.

Foto: RTS/printscreen

Tekst potpisa

Dodik je rekao da uvek kada učestvuje na ovakvim svečanostima ima problem da nađe prave reči kojima bi odao dostojnu poštu žrtvama.

- Negde sam pročitao da srpski jezik ima 150.000 reči. I osećam se neadekvatno da moram da pronađem odgovarajuću reč, i često se osećam kao da ništa nisam rekao. Možda je često najbolji odgovor tišina. Tišina zbog toga što u današnjem vremenu postoje oni koji su smatrali da moraju da pokažu svoju moć bombardovanjem ljudi i spaljivanjem kuća - rekao je Dodik.

On je istakao da niko ne može da ospori NATO paktu da sme da postoji, ali se pita zašto su baš na naš narod bacali bombe i osiromašeni uranijum.

- Govorili su da je ubiti čoveka kolaterlna šeteta, što je vrh cinizma. Rušili su škole, uništavali mostove, sve zbog cilja de menjaju vlast i šire demokratiju - dodao je Dodik.

Dodik je podsetio na jednu scenu kojoj je prisustvovao, kada je reporter pitao jednog starijeg čoveka koji je na traktoru bežao iz Krajine kuda ide.

- Sine, idem gde mi Bog da. A jedini put koji je imao je put u Srbiju - ispričao je Dodik.

On je rekao da nisu bile dovoljne ni jasenovačke kame ni NATO bombe da bi nas satrli, i istakao je da moramo izvući snagu iz svega što se desilo, kao i da moramo verovati u Srbiju.

- Srbija zna svoj put, želi da širi mir u regionu bez obzira na sve patnje. I drugima poručujemo da ih razumemo, ali i da imamo pravo na ono što je naše.

Foto: RTS/printscreen

Agresija NATO snaga na SR Jugoslaviju počela je 24. marta 1999. godine i trajala je do potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma 9. juna iste godine.

Tokom tog perioda oružane snage država članica NATO pakta izvršile su brojne napade na civilne i vojne ciljeve koji su rezultirali velikim ljudskim žrtvama, masovnim materijalnim razaranjima i devastiranjem životne sredine.

Pre tačno 22 godine u 19.45 sati oglasila se prva sirena za vazdušnu opasnost koja je signalizirala početak NATO agresije nad našom zemljom. Tog 24. marta 1999, 19 zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo se na Srbiju zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca.

Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea. Napadi su počeli na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Foto: youtube.com/Eternal Belgrade

U narednih 78 dana, koliko je agresija trajala, stradalo je 2.500 ljudi, među kojima i 79 dece, a ranjeno više od 12.500 osoba. Infrastruktura i privreda su razorene, a šteta koja je naneta meri se u desetinama milijardi dolara.

U tom periodu, osim 2.500 stradalih, uništeno je 25.000 objekata, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruge, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika i 44 mosta. NATO snage izručile su na teritoriju Srbije 37.000 kasetnih bombi.Foto: Promo foto