"U SRBIJI VIŠE OD 100 INŽENJERA PROJEKTUJE ČIPOVE" Macut o potencijalu naše zemlje: Njihovo znaje više od kapitala!

Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da Srbija ima potencijal, znanje i želju da projektuje čipove, navodeći da u našoj zemlji više od 1.000 inženjera projektuje čipove u domaćim firmama i u razvojnim centrima svetskih kompanija, i ističući da je cilj države da deo tog znanja iskoristi i pretvori u svoje proizvode i sopstvenu intelektualnu svojinu.

- Imamo ljude sa iskustvom i kompanijama koje su na vrhu te industrije i treba da se fokusiramo na privredne niše u kojima znanje vredi više od kapitala -  rekao je Macut u Kući eUprave, gde su predstavljeni rezultati rada Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola (čipova), osnovane u junu ove godine.

Macut je istakao da su čipovi ključna tehnologija koja pokreće savremeni život i da se nalaze u svakom novom telefonu i automobilu, u gotovo svakom savremenom medicinskom aparatu, a sve više i u mašinama na njivama.

Pročitajte još: MACUT O PODRŠCI SRBIMA U HRVATSKOJ! Država nastavlja da pomaže mladima, 19 dece već upisalo fakultete u Srbiji (FOTO)

Prema njegovim rečima, zbog svoje kompleksnosti ova industrija je dugo bila ograničena na mali broj zemalja koje su imale resurse da je razvijaju decenijama, ali da se to sada menja i da veštačka inteligencija, kao nova tehnologija, fundamentalno menja način na koji se radi i uči.

- Kada nova tehnologija pojeftini resurse potrebne za neki proizvod ili uslugu, on postaje isplativ i za primene koje ranije nisu bile moguće, pa onda tražnja i raste. Ovaj obrazac se danas jasno vidi u proizvodnji softvera, a sve više i u dizajnu čipova. Veštačka inteligencija, s jedne strane, podiže tražnju za čipovima, a s druge strane menja i način na koji se čipovi projektuju. Kada se pravila igre ovako menjaju, otvara se prostor i za one koji ranije nisu bili u igri i to je razlog zašto ovu priliku ne smemo da propustimo - istakao je Macut.

Naveo je da čip nastaje kroz dva koraka, da se prvo projektuje na računaru, uz pomoć specijalizovanih softverskih alata i da je za to ključno ekspertsko znanje.

 - Na osnovu takvog dizajna, čip se zatim proizvodi u specijalnim ili specijalizovanim fabrikama. Jedna savremena fabrika može da košta desetine milijardi dolara. S druge strane, projektovanje čipova zahteva pre svega ljude i znanje, a firme koje se bave samo projektovanjem, bez sopstvenih fabrika, danas ostvaruju otprilike polovinu prihoda cele ove industrije. Zato smo počeli od projektovanja i tu je naša prednost, tu je manji rizik. Dakle, prvo znanje i ljudi, a onda gradimo na tom temelju, kada za to budu postojali i tržište i partneri -  kazao je Macut.

Dodao je da ga sa aspekta lekarske struke zanima šta ta tehnologija može da znači za medicinu, ali i za poljoprivredu, koja je jedan od strateških sektora zemlje.

Pročitajte još: EXPO 2027 MENJA SLIKU SRBIJE U SVETU! Mali: „Pokazaćemo celom svetu šta imamo da ponudimo“

- Kao profesoru, posebno mi je važan obrazovni deo rada Radne grupe, kako stvaramo talente, kako da povežemo fakultete i privredu. Ova pitanja su danas teža nego ikad, jer treba da odgovorimo na to šta danas da učimo studente, ako veštačka inteligencija već može da automatizuje značajan deo procesa projektovanja, i šta će raditi inženjer za projektovanje čipova za pet, 10 ili više godina. Ova grupa ima priliku da bude među prvima koje će ta pitanja duboko sagledati i pokušati da na njih odgovore - rekao je Macut.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu i predsednik Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola (čipova) Mihailo Jovanović rekao je da je poluprovodnička industrija u protekloj deceniji postala ono što je nafta bila u prošlom veku - osnovna sirovina čitave privrede, tehnološke moći i nacionalne bezbednosti. Jovanović je kazao da velike sile - SAD, Evropska unija, Kina, Japan, Koreja ulažu stotine milijardi dolarara u te programe, dodajući da je globalno tržište poluprovodnika u 2025. godini oborilo sve istorijske rekorde i da je, prema svetskoj statistici poluprovodničke trgovine, ukupna godišnja prodaja dostigla skoro 800 milijardi dolara, što je rast od 26 odsto u odnosu na 2024. godinu.

- Za 2026. godinu prognoze govore da ova industrija prelazi granicu od jednog triliona dolara. Upravo je to razlog zašto je, na inicijativu Vlade Srbije i profesora Macuta, formirana Radna grupa sa ciljem sprovođenja aktivnosti u skladu sa strateškim prioritetima naše zemlje u oblasti industrijske politike, digitalne transformacije i razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine -  rekao je Jovanović.

Dodao je da je Radna grupa okupila vodeće stručnjake iz privrede, nauke i javne uprave iz Srbije i dijaspore, sa zadatkom da analiziraju postojeće stanje u oblasti mikroelektronike i projektovanja čipova, kao i da sagledaju potencijale koje Srbija ima i predlože strateški okvir i program razvoja domaćeg ekosistema u ovoj oblasti.

Jovanović je kazao da je Radna grupa svoj rad usmerila kroz tri ključna pravca: naučno-obrazovni, privredni i institucionalni. Povezivanjem ova tri stuba želimo da izgradimo održiv ekosistem koji će podstaći razvoj domaćih tehnologija i intelektualne svojine, omogućiti dalje jačanje stručnih kapaciteta i stvoriti uslove da Srbija bude prepoznata kao pouzdan i konkurentan učesnik u globalnoj industriji čipova. Ovaj skup je poziv svim institucijama, privredi i nauci, da se uključe u rad Radne grupe'', rekao je Jovanović.

Radna grupa, koju čine predstavnici institucija, akademske zajednice, naučnoistraživačkih organizacija i privrede, definisala je pravce za razvoj domaćih znanja, stručnih kadrova i tehnoloških kapaciteta. Njeni rezultati predstavljaju važnu osnovu za oblikovanje dugoročnih politika i mera koje mogu doprineti razvoju mikroelektronske industrije, snažnijem povezivanju nauke i privrede i jačanju tehnološkog suvereniteta Republike Srbije.