ZAŠTO JE ISPRAVNO VUČIĆU I DALJE REĆI PREDSEDNIČE! Mnogi se nepotrebno ispravljaju kada se obrate bivšem šefu države

Tokom čestih obilazaka gradova i sela širom Srbije, na sastancima s lokalnim privrednicima, domaćinima ili u neformalnim razgovorima na terenu, redovno se ponavlja ista scena. Građani, što sasvim slučajno zbog višegodišnje navike, što apsolutno namerno iz dubokog poštovanja, Aleksandru Vučiću u direktnoj komunikaciji kažu: „Predsedniče".

PROČITAJTE JOŠ: "DA ME OTERATE IZ NARODA NE MOŽETE" Vučić prokomentarisao Srdanovićevu izjavu "da je politički pokojnik"

Odmah nakon toga, pod uticajem formalnog trenutka ili medijskih kamera, mnogi se zbune, pocrvene i brže-bolje pokušaju da se isprave. Međutim, ta vrsta ustručavanja i jezičkog korigovanja potpuno je suvišna. Pravila protokola, diplomatska praksa i vekovni bonton jasno poručuju da je sasvim u redu, štaviše i poželjno, šefa države i nakon završetka mandata oslovljavati njegovom najvišom titulom. Građani koji to čine instinktivno zapravo prate najviše svetske standarde političke kulture, a da toga možda nisu ni svesni.

Foto: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

PROČITAJTE JOŠ: DO 3. OKTOBRA SE NE VRAĆAM U BEOGRAD, A ONDA... Vučić se oglasio sa Borskog jezera: Najavio DOLAZAK VELIKOG GOSTA NA SKUP! (VIDEO)

Da bismo razumeli zašto je ovakvo oslovljavanje ispravno, dovoljno je pogledati primer Sjedinjenih Američkih Država, zemlje koja je sinonim za modernu predsedničku demokratiju. U američkoj političkoj i diplomatskoj kulturi pravilo je rigorozno i nepromenljivo: svako ko je ikada služio kao predsednik SAD zadržava pravo da bude oslovljen sa „gospodine predsedniče" (Mr. President) do kraja života.

PROČITAJTE JOŠ: OČEKUJEM IZLAZNOST VEĆU OD 80 ODSTO! Vučić: Ponosim se što sam na čelu "Ujedinjene Srbije"!3.oktobar subota miting i areni!

Kada se organizuju državni prijemi, Bilu Klintonu, Džordžu Bušu Mlađem ili Baraku Obami niko se u živom razgovoru ne obraća sa „bivši predsedniče". To se smatra vrhunskim nevaspitanjem i kršenjem protokola. Prefiks „bivši" (former) koristi se isključivo u novinskim izveštajima ili u trećem licu radi administrativne preciznosti, ali nikada u direktnom dijalogu. Razlog leži u poštovanju prema samoj instituciji. Zvanje predsednika nosi težinu istorije jedne nacije i ono se ne briše istekom mandata.

Foto: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Slična praksa duboko je ukorenjena i u Francuskoj. Kada se građani ili zvaničnici obraćaju nekadašnjim liderima poput Nikole Sarkozija, forma je uvek „gospodine predsedniče" (Monsieur le Président). Evropski protokol time naglašava da funkcija šefa države nije običan menadžerski ugovor koji prestaje da važi povlačenjem iz predsedničke kampanje.

Diplomatski protokoli nisu izmišljeni da bi hranili nečiju sujetu, oni postoje da bi održali stabilnost i kontinuitet državnog aparata. Kada građanin Srbije u nekom selu pokraj Dunava ili na istoku zemlje kaže „predsednice Vučiću", on time ne iskazuje samo lični odnos prema čoveku koji stoji ispred njega. Pokazuje, pre svega, poštovanje prema Republici Srbiji i instituciji koja simbolizuje državno jedinstvo.

A MINISTRI?
Za razliku od ministarskih ili ambasadorskih pozicija, koje su podložne čestim političkim rokadama, pozicija predsednika republike nosi sa sobom specifičan istorijski pečat. Osoba koja vodi državu u ključnim geopolitičkim momentima ostaje trajno upisana u svest naroda u tom formatu. Zato je pokušaj nekih analitičara da insistiraju na striktnom i hladnom menjanju titula zapravo izraz nerazumevanja kako funkcioniše politička tradicija. Ukoliko se nađete u prilici da razgovarate sa Aleksandrom Vučićem tokom njegovih državnih aktivnosti, nemojte hvatati vazduh niti se sekirati ukoliko vam sa usana sklizne reč „predsedniče". Naprotiv, apsolutno ste u pravu što ste tako rekli.