POTAPANJEM GAZIVODA PRIPREMLJEN TEREN ZA KURTIJEV TEROR! Poslednja Titova osveta Srbima

Istorija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji satkana je od stradanja, ali i perfidnih (geo)političkih inženjeringa čije posledice živimo i danas. Kada su početkom sedamdesetih godina prošlog veka komunističke vlasti pod vođstvom Josipa Broza Tita donele odluku o pregrađivanju reke Ibar i stvaranju veštačkog jezera Gazivode, projekat je javnosti predstavljen kao "veliki korak napred za modernizaciju i energetsku nezavisnost pokrajine Kosovo i Metohija".

Iza kulisa ekonomske propagande krila se, međutim, jedna od najstrašnijih, planskih i dalekosežnih antisrpskih odluka Josipa Broza. Bila je to, istorija će pokazati, poslednja velika Titova osveta Srbima.

Foto: Profimedia A Heinrich Sanden Dpa Pr

BRUTALNA SILA

Tito je tih sedamdesetih godina već bio čovek u dubokoj starosti, narušenog zdravlja, svestan da mu se bliži biološki kraj. Upravo u tom periodu, nakon ustavnih promena iz 1974, kojima je Srbija praktično federalizovana i razvlašćena na sopstvenim teritorijama, povučen je radikalan potez u Ibarskom Kolašinu. Znajući da posle njega Jugoslavija neće dugo opstati na starim temeljima, Broz je nastojao da pre smrti što dublje i trajnije potkopa srpske nacionalne korene na Kosmetu, kako bi maksimalno oslabio Beograd, a albanskom faktoru predao ključne resurse u ruke, što mu je očigledno bio cilj od početka.

Da bi se formiralo akumulaciono jezero Gazivode, brutalnom silom državnog aparata, uz učešće vojske, milicije i Udbe, sprovedeno je prinudno iseljavanje srpskog življa. Ljudi su u kamionima odvoženi sa svojih vekovnih ognjišta. Potpuno je očišćeno, raseljeno i potom potopljeno čak 12 isključivo srpskih sela u kotlini Ibarskog Kolašina.

Cilj je bio, s istorijske distance u to nema nikakve sumnje, sistematsko brisanje istorijskog pamćenja. Pod stotinama miliona kubika vode svesno je sahranjeno neprocenjivo kulturno i istorijsko blago srednjovekovne Raške. Na dnu jezera završili su ostaci dvora slavne srpske kraljice Jelene Anžujske, majke svetog kralja Milutina, kao i njena prva škola za dame, pravoslavne crkve, stara groblja i nekropole. Komunističke vlasti su odlično znale šta se nalazi u toj kotlini, ali su svesno izabrale da udave srpsku istoriju da bi načinile prostor za buduću albansku dominaciju.

Ono što je Tito započeo sedamdesetih godina, danas brutalno nastavlja režim Aljbina Kurtija u Prištini. Decenijama nakon što je Srbija, kao pravna naslednica Jugoslavije, otplaćivala međunarodne kredite kojima su Gazivode građene, Priština pokušava da sprovede potpuno bezakonje. Tokom prethodnog perioda, svedoci smo besprizornog Kurtijevog terora nad Srbima na severu Kosmeta.

Pod plaštom lažnog uspostavljanja "zakona i reda", Kurtijeve specijalne jedinice sprovode nelegalna rušenja srpskih objekata u okolini Gazivoda. Najbolji primer je divljačko rušenje hotela "Jezero", ali i drugih objekata u srpskom vlasništvu koji se nalaze na obalama ove akumulacije. Kurtijev cilj je jasan: isterati preostale Srbe iz opštine Zubin Potok, ovladati celokupnim hidrosistemom i staviti pod kontrolu resurse bez kojih privreda i energetika na Kosovu bukvalno staju.

Suočen s otvorenim nasiljem Prištine i pretnjama opstanku srpskog naroda, zvanični Beograd je rešio da odgovori upotrebom svojih suverenih prava. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je uzdrmao političku scenu najavom da se ozbiljno razmatra mogućnost promene vodotoka reke Ibar na teritoriji centralne Srbije. Budući da Ibar izvire u Crnoj Gori, a potom velikim delom teče kroz centralnu Srbiju pre nego što uđe na prostor Kosmeta i napuni Gazivode, Srbija kao suverena država ima apsolutno pravo da u okviru svojih granica upravlja sopstvenim vodama.

REČ STRUČNJAKA

Građevinski stručnjaci, inženjeri i hidrolozi već su pozvani da analiziraju tehničke aspekte ovog kompleksnog projekta. Ukoliko Priština nastavi s jednostranim potezima, otimanjem srpske imovine i progonom našeg naroda, Srbija ima legitimno pravo da preusmeri reku unutar svoje teritorije. Takav potez ostavio bi Gazivode bez dotoka vode, što bi bio direktan odgovor na Kurtijev teror.

Suma sumarum, krug koji je započeo Josip Broz Tito potapanjem Kolašina, danas se zatvara odbranom srpskih državnih interesa kroz resurse koji su oduvek pripadali narodu koji ih je i izgradio.