OPASNA ZAMKA ZA SRBE! Osmišljena perfidna strategija protiv našeg naroda

Predsednik Aleksandar Vučić upozorio je prethodnih dana u nekoliko navrata na opasnu perfidnu zamku koja je postavljena pred srpski narod. Razrađena je, naime, dobro osmišljena strategija čiji je krajnji cilj da se srpski korpus, pre svega u regionu, podeli na više manjih defragmentisanih celina, a glavni pravac delovanja je pravljenje barijere između Srba u matici, Republici Srbiji, i naših sunarodnika u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i svugde drugde gde žive pripadnici našeg naroda.

Klopka je postavljena na tri nivoa. Prvi je narativ o policentričnom srpstvu, o čemu je Vučić jasno govorio. Drugi, podjednako opasan aspekt, predstavljaju pokušaji, manje ili više otvoreni, da se rasparča Srpska pravoslavna crkva (SPC) i da se stvori posebna crkva za svaku državu u kojoj žive Srbi da bi se na kraju nametnula teza da su, primera radi, žitelji pravoslavne vere u Hrvatskoj, u stvari, Hrvati pravoslavci, a ne Srbi. Konačno, treći i zamke je i najperfidniji, jer podrazumeva bušenje srpskog korpusa iznutra preko mreže navodnih patriota koji će pod paravanom pragmatične borbe za srpstvo nametati prethodne dve navedene teze.

Foto: Dragan Stanković

KOMPLIKACIJA

Zvuči pomalo komplikovano, ali je suštinski veoma jednostavno. Pošto su se Srbi, uprkos svim ucenama, pritiscima i pretnjama pokazali kao tvrd orah, neki centri moći za koje su Srbi dobri samo kad su slabi, a Srbiju bi da vide kao sebi potčinjenu vazalnu državu, prešli su na plan B.

Foto: Tanjug Foto Srna Borislav Zdrinja

 

Predsednik Vučić, kao što smo rekli, upozorio je na prljavi plan čija je realizacija praktično otpočela.

- Govoriću o svima onima koji se zalažu za policentrično srpstvo, konfederalno srpstvo, decentralizovano srpstvo, u kojem ćemo mi da budemo Srbijanci, neki drugi će da budu bosanski Srbi, neki treći će da budu ne znam šta sve. Ne postoje ni bosanski Srbi, ni hrvatski Srbi, ni ovakvi, ni onakvi, postoje samo Srbi, i svi smo Srbi. Možemo da živimo u različitim državama, ne znači da hoćemo da otimamo tuđe granice niti nas to zanima danas. Zanima nas da sačuvamo narodno jedinstvo, nacionalno jedinstvo. Mi smo Srbi, i nema razlike između vladike Sergija, između oca Slaviše s Kupresa, Mileta Dodika, mene, bilo koga. Mi smo samo Srbi. I ništa više, ali ni manje od toga - poručio je predsednik Srbije tokom posete našinm sunarodnicima u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Istakao je da će morati da se uputi upozorenje raznim vladama i medijima u regionu jer ako oni nastave da koriste pežorativne izraze za srpski narod, izmišljene, da bi nas delili, mi ćemo se isto ponašati prema njima:
- Pa da vidimo da li će im biti prijatno ili ne. I na sve te igre smo pristajali uvek, štetili sebi. 

Foto: Printscreen/Pink TV

Lazar Pavlović, posebni savetnik ministra informisanja i telekomunikacija za Republiku ističe da narativ o policentričnom srpstvu u praksi često vodi ka relativizaciji nacionalnog jedinstva. 
- Srpski narod, bez obzira na to koje su državne granice, istorijski je povezan zajedničkim jezikom, kulturom, tradicijom i istorijskim pamćenjem. Podsticanje više navodnih centara srpskog identiteta nosi rizik da se vremenom izgrade različiti, pa i suprotstavljeni nacionalni narativi, što može oslabiti svest o pripadnosti istom narodu kao što je  to bio slučaj u Crnoj Gori. Različitosti i regionalne specifičnosti svakako postoje i treba ih uvažavati, ali one ne bi trebalo da postanu osnov za fragmentaciju nacionalnog identiteta - navodi naš sagovornik i dodaje:

Foto: Tanjug/RADE PRELIĆ

- Na jedan veoma podmukao način se promoviše narativ o Srbijancima i bosanskim I DRUGIM Srbima. To bi moralo da zabrine sve nacionalno svesne snage u našoj državi, podsetiću vas da su upravo regionalne razlike početni korak koji za cilj ima razbijanja nacionalnog jedinstva. Milo Đukanović je upravo tako započeo svoj otklon od politike Slobodana Miloševića, pošto nije imao političkog kapitala 1997. i 1998. da krene u otvoreni sukob sa Srbijom, on je u narativu upravo krivio srbijansko rukovodstvo koje je optuživao za diskriminaciju prema Crnoj Gori. Imajuću u vidu istorijsku ulogu Crne Gore i postojanje njene državnosti kroz istoriju ona je opravdano, imala jak regionalni identitet kao istorijski  deo srpskog naroda. I pored jakog regionalnog identiteta, dinastija Petrović-Njegoš je oduvek bila u svesti o zajedničkom kulturnom i istorijskom prostoru. Dolaskom komunista na vlast u Crnoj Gori postavlja se temelj za nacionalno razdvajanje Srba i Crnogoraca, pošto je i komunistička partija istorijski smatrala da su Srbi hegemon u prvoj Jugoslaviji i da je Jugoslavija tamnica . 

PORAZ DPS

Kako naglašava Pavlović, SPC je bila prva na udaru pod plaštom klasne borbe. 

- Podele u crnogorskom društvu, tokom dinastijskih sukoba Petrovića i Karađorđevića, i jačanjem tih istih podela tokom komunizma, su rukovodstvu Demokratske partije socijalista, nasledniku Saveza komunista Crne Gore, upravo dale podlogu za stvaranje antisrpskog narativa i za kasnije odvajanje. Poslednji udarac je trebalo sprovesti kroz ugrožavanje SPC i konfiskaciju njene imovine što je sprečeno zahvaljujući jedinstvu crnogorskog i srpskog naroda tokom litija i kasnijim porazom DPS u avgustu 2020. Upravo primer Crne Gore, treba da stoji kao opomena srpskom narodu koliko je opasno deliti narod.