INTERVJU JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Rezultate merimo kroz bolji život porodica u Srbiji

Napravili smo važne iskorake, osnovali smo Alimentacioni fond, intenzivirali program subvencija za kupovinu prve nekretnine za majke, povećali cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak, formirali Savet za porodicu i demografiju i Savet za prava deteta, a radimo i na izradi prve Strategije demografskog razvoja Srbije. Ohrabruju nas i najnoviji demografski pokazatelji, ističe u intervjuu za Republiku ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević i dodaje:
- Od januara do maja ove godine u Srbiji je rođeno 709 beba više nego u istom periodu prošle godine, dok je preminulih manje za 351. Svaka mera koju donosimo ima pravi smisao tek kada njen rezultat vidimo u životima ljudi. Najviše me to raduje. Iza svih brojeva stoje porodice koje su rešile stambeno pitanje, deca koja imaju veću sigurnost kroz Alimentacioni fond ili roditelji, koji osećaju da država nije zaboravila njihove potrebe.

Foto: Dragan Kadić

Koliko porodica je dosad iskoristilo subvencije za kupovinu prve nekretnine za majke i da li razmišljate o proširenju ovog programa?

- Više od 1.700 porodica je dobilo dom zahvaljujući subvencijama namenjenim majkama koje prvi put stiču nekretninu u svoje vlasništvo. Majke u Srbiji mogu, po osnovu rođenja deteta, od države da dobiju do 20.000 evra bespovratnih sredstava. Znamo koliko je važno obezbediti krov nad glavom i zato pružamo podršku roditeljstvu. Od 2022. država je izdvojila oko 28 miliona evra, dok je samo u ovom mandatu do sada uloženo oko 13 miliona evra. Kada razgovaram s majkama koje su na ovaj način dobile svoj prvi dom, shvatam koliko jedna odluka države može da promeni nečiji ceo život. Upravo ćemo zato nastaviti da unapređujemo ovu meru. U budžetu smo obezbedili 1,1 milijardi dinara za ove svrhe, što je za 350 miliona više u odnosu na prošlu godinu.

Alimentacioni fond je jedna od najvažnijih novih mera države. Kakvi su prvi rezultati njegove primene i da li sistem funkcioniše onako kako je planirano?

- Alimentacioni fond je uspešno zaživeo i trenutno ga koristi 870 dece. Iz njega je do sada isplaćeno više od 46,8 miliona dinara. Najvažnije mi je to što nijedno dete više ne mora da bude talac neodgovornosti roditelja koji ne izvršava svoju obavezu. Kada smo osnivali Alimentacioni fond, vodili smo se jednostavnom idejom - nijedno dete ne sme da čeka da bi ostvarilo pravo koje mu pripada.

Kakvu je država, zapravo, poslala poruku osnivanjem Alimentacionog fonda?
- Jasnu poruku da su prava deteta iznad svega. Država je prvi put preuzela obavezu da detetu obezbedi sredstva za izdržavanje, a zatim ih potražuje od roditelja koji nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Time smo pokazali da zaštita dece nije samo zakonska obaveza, već vrednost oko koje ne sme biti kompromisa. Način na koji brinemo o deci najbolje pokazuje koliko nam je stalo do budućnosti Srbije.

Kada građani mogu da očekuju usvajanje nove Strategije demografskog razvoja i koje će mere biti njen ključni oslonac?

- Demografska politika zahteva strpljenje, kontinuitet i odgovornost. Novu Strategiju demografskog razvoja Republike Srbije za period od 2026. do 2036, s projekcijama do 2050, pripremamo kao dokument koji treba da obezbedi dugoročan i stabilan okvir populacione politike. Završena je analiza stanja, definisani su ključni strateški ciljevi i plan je da ceo proces bude završen u poslednjem kvartalu ove godine. Strategija će biti usmerena na stvaranje uslova u kojima će mladi lakše odlučivati da budu roditelji, ostvariti željeni broj dece i planirati budućnost u Srbiji. Njen važan oslonac će biti dalje unapređenje mera podrške porodicama, razvoj ljudskog kapitala, kao i snižavanje ekonomske i psihološke cene roditeljstva, usklađivanje poslovnih i porodičnih obaveza. Cilj nam je da strategija bude dugoročan odgovor na demografske izazove i čvrst temelj populacione politike Srbije u godinama koje dolaze.

Šta ministarstvo trenutno preduzima na prevenciji nasilja nad decom i jačanju podrške porodicama koje se suočavaju s ovim problemom?
- Zaštita deteta mora biti apsolutni prioritet svakog društva. Svako dete zaslužuje da odrasta bez straha, u porodici i zajednici koje će ga zaštititi kad je to potrebno. Zato prevenciju nasilja posmatramo kao najvažniju zajedničku odgovornost porodice, škole i institucija, društva u celini. Uz podršku Unicefa pripremili smo Predlog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2026. do 2030, sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. Javna rasprava je nedavno završena i verujem da će predlozi koje smo dobili doprineti da konačan tekst programa bude još bolji.

Nedavno je povećan cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak. Da li već imate pokazatelje koliko je porodica obuhvaćeno ovom izmenom i planiraju li se nova unapređenja?
- Znamo da mnogim porodicama svaka finansijska podrška može mnogo da znači. Zato nam je bilo važno da povećamo cenzus i omogućimo da pravo na dečji dodatak ostvari veći broj dece. Od 1. aprila ove godine cenzus je povećan sa oko 13.000 na 18.000 dinara po članu domaćinstva, a država je za to obezbedila dodatnih 950 miliona dinara. Rezultati su već vidljivi. Više od 10.000 dece dodatno koristi ovo pravo, dok država za dečji dodatak svakog meseca izdvaja 38,3 miliona dinara više nego pre povećanja cenzusa. Predsednik Srbije je najavio da će, u okviru novog paketa ekonomskih mera, korisnici dečjeg dodatka dobiti jednokratnu finansijsku podršku od države u iznosu od 25.000 dinara po detetu. U Srbiji, prema podacima iz maja, oko 88.567 porodica, odnosno 169.715 dece, prima dečji dodatak i ovo je velika pomoć za socijalno ugrožene porodice.

Foto: Dragan Kadić

Koliko su Savet za porodicu i demografiju i Savet za prava deteta zaista uključeni u kreiranje državne politike i koje su njihove najvažnije preporuke do sada?

- Porodična politika i briga o deci ne može da bude uspešna ako se vodi iz jednog kabineta, zato u njenom kreiranju učestvuju stručnjaci, institucije i organizacije koje se godinama bave porodicom i pravima deteta. Savet za porodicu i demografiju razmatra najvažnija strateška dokumenta, uključujući novu Strategiju demografskog razvoja, dok Savet za prava deteta ima važnu ulogu u unapređenju položaja dece u Srbiji. Posebno me raduje što je u gotovo svim lokalnim samoupravama formiran savet za brigu o porodici i demografiji. Upravo se na lokalnom nivou najbolje prepoznaju potrebe porodica i zato je važno da rešenja gradimo zajedno s lokalnim zajednicama.

Kako ocenjujete aktuelnu političku situaciju u Srbiji i verujete li da je moguće doći do smirivanja društvenih tenzija?
- Verujem da svako društvo prolazi kroz izazovne periode i da se trajna rešenja mogu graditi jedino dijalogom, međusobnim uvažavanjem i odgovornošću. Kada razgovaram s građanima širom Srbije, mnogo češće me pitaju kako da reše konkretne životne izazove koje imaju, nego što ih zanimaju dnevnopolitičke teme. Razgovaramo o deci, vrtićima, školama, uslovima za život i načinima na koje država može da pomogne porodicama. Verujem da upravo pitanja porodice i dece treba da budu prostor koji nas povezuje, a ne dodatno deli. Neke vrednosti ne smeju da budu ugrožene niti oko njih može da bude podela.

Koliko duboke društvene podele mogu da utiču na sprovođenje populacione politike i odluku mladih da ostanu u Srbiji i osnuju porodicu?
- Mlade ljude ne opredeljuje samo jedan razlog, nego splet okolnosti i uzroka. Reč je o osećaju da ovde mogu da planiraju svoju budućnost. Potrebni su im partner, stabilan posao, dom, fina ravnoteža između karijere i roditeljstva, porodično orijentisane usluge i infrastruktura... Upravo zato demografsku politiku posmatram kao dugoročnu obavezu države. Svaka mera koju donosimo - od finansijske podrške porodicama preko rešavanja stambenog pitanja, do bolje zaštite dece - ima isti cilj: da mladim ljudima olakša odluku da svoju budućnost grade u Srbiji. Naš cilj je da porodice imaju sigurnost, podršku i perspektivu. Kada postoji takav oslonac, mnogo je lakše doneti i najlepšu životnu odluku - odluku da se rodi dete.