SNS SA VUČIĆEM NA 46,4%, STUDENTSKA LISTA SA ĐOKIĆEM NA 28,7! Najnovije istraživanje o izborima! EVO ŠTA SE OČEKUJE!

Da se izbori održavaju u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi 46,4 odsto glasova, pokazuje poslednje istraživanje agencije Faktor plus. Druga najjača politička snaga je Studentska lista - Vladan Đokić sa podrškom od 28,7 procenata podrške.

Istraživanje je rađeno terenski, tokom aprila, na uzorku od 1000 ispitanika. Osim naprednjaka i studentske liste, još tri opcije prešle bi cenzus:

- proevropska opozicija koja bi imala 8,6 odsto glasova

- Socijalistička partija Srbije 5 odsto
- lista doktora Branimira Nestorovića 3 odsto glasova.

"SNS uspela da ostane najjača politička snaga"

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije Faktor plus kaže za Blic da je SNS posle turbulentnog perioda uspela da zadrži svoje biračko telo i da ostane najjača politička snaga.

- Kada pogledate rezultate lokalnih izbora i da je SNS sa socijalistima osvojila 56 odsto, onda ovaj rezultat ne treba da čudi. Ovih 46 procenata im daje mogućnost da u kampanji zadrže ili čak povećaju podršku i naprave većinu u budućem parlamentu - ističe Pejić.

Kada je reč o Studentskoj listi kaže da ostaje pri ranije iznetom stavu da nije do kraja metodološki ispravno da se ona meri na ovaj način.

- Studentska lista ne postoji formalno. Ljudi koji su se u istraživanju opredelili za ovu opciju su u najvećoj meri protiv vlasti. Oni ne podržavaju određenu politiku ili ljude već su isključivo protiv vlasti. Neformalni naziv Studentska lista je te ljude homogenizovao. Ne možemo da kažemo da su to svi ljudi koji će glasati protiv vlasti niti da će glasati samo za ovu listu – objašnjava Pejić.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Na pitanje da li je Studentska lista najjača opoziciona politička snaga u poslednjih 14 godina, Pejić kaže da "ne bi rekao da je politička snaga, jer nemaju ni formu ni politiku, nego samo snaga koja u budućem period može da okupi ljude koji su protiv vlasti".

- Opasnost je da u toj grupaciji dođe do podela, jer po prirodi stvari su heterogeni i o istim temama različito misle. Zajednički imenitelj im je da su protiv vlasti, ali stav prema Rusiji, EU, regionalnim pitanjima može da ih podeli - ističe on.

"Jedina šansa za ProEU blok zajednički nastup"

ProEU blok ima ozbiljnu intenciju da tako nastupi, čak su održali i sastanak, a Pejić kaže da im je to i jedina šansa da naprave rezultat.

- Pojedinačno su dosta slabi. Cenzus bi prešli samo SSP Dragana Đilasa i eventualno Narodni pokret Srbije koji će verovatno nastupati s Parandilovićem. Njihov zajednički imenitelj je da su evropski opredeljeni, ali su dosta pasivni i to stidljivo najavljuju - kaže Pejić.

Socijalisti mogu biti i zadovoljni i nezadovoljni

Socijalisti, kaže, mogu biti i zadovoljni i nezadovoljni. Rezultat od 5 odsto jeste lošiji i pokazuje nastavak trenda slabljenja.

- Ali, pošto je došlo do polarizacije, pošto je njihov lider Ivica Dačić imao zdravstvenih problema, u stranci postoje previranja, onda ovo i nije tako loše - dodaje sagovornik i kaže socijalisti imaju sposobnost da se vrate nakon što padnu.

Doktor Branimir Nestorović bez ikakve kampanje prelazi census, a taj rezultat bi, tvrdi Pejić, uz veće medijsko prisustvo mogao dodatno da raste.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Ko ostaje ispod cenzusa?

Za neku drugu stranku opredelio se takođe 1 odsto ispitanika.

- Tek ćemo videti kako će desnica nastupiti na izborima. Za sada ne pokazuju preteranu želju za ujedinjenjem i mislim da je to problem, jer je njihovo biračko telo veće od njihovog trenutnog rejtinga.

Dve trećine kaže: Izbori do kraja godine. Skoro dve trećine ispitanika ili 62 procenta njih smatra da će izbori biti krajem godine, 14 odsto veruje da će se na birališta u naredna tri meseca, a 8 procenata njih kaže da će izbori biti raspisani za sledeću godinu.

Visoka izlaznost

Dve trećine građana bi izašlo na izbore, 27 procenata ne bi, dok 10 odsto ne zna. A na pitanje da li znaju za koga bi glasali, 75 procenata kaže da zna, dok 25 odsto njih još nije odlučilo.

- Izlaznost od 63 odsto je dosta visoka, može ići na rekordnih 70 plus odsto što je, kad pogledamo Srbiju i više, jer mnogo naših građana živi u inostranstvu - navodi Pejić.

A na pitanje kome visoka izlaznost ide u prilog kaže:

- Do jedne tačke, do 65 odsto recimo, nema razlike, glasovi se pravilno raspodele. A baš visoka, u slučaju referendumske atmosfere, vlasti ne ide na ruku.

Foto: Tanjug/D. GOLL

Izbori i tenzije na političkoj sceni

Poslednje pitanje u anketi agencije Faktor plus bilo je "da li mislite da će izbori smiriti tenzije na političkoj sceni Srbije":

Samo 7 procenata ispitanika reklo je da će smiriti u potpunosti. Više od polovine ili 57 odsto smatra da će izlazak na izbore smiriti tenzije delimično 23 odsto kaže da neće značajno uticati, a 11 odsto da se situacija neće promeniti. Dva odsto ne zna.

Prelivanje opozicionih birača i šta će SNS posle Vučića?

Najnovije istraživanje rejtinga stranaka ukazuje na strukturne probleme i vlasti i opozicije uoči izbora.

Kada je reč o opoziciji, vidljivo je da je veliki deo političkog delovanja godinama bio zasnovan pre svega na protivljenju Vučiću i SNS, bez jasnog međusobnog profilisanja i razlika među samim opozicionim akterima. Zbog toga se biračko telo u tom bloku često samo preliva od jedne do druge opcije, u zavisnosti od trenutnog političkog momenta.

Foto: Wikipedia

Drugi problem opozicije jeste činjenica da strategija "svi protiv Vučića" nije donela rezultat koji se očekivao, a uoči samih izbora prostor za ozbiljnu promenu taktike postaje sve manji.

Sa druge strane, i SNS se suočava sa dva važna pitanja. Prvo je da li će Aleksandar Vučić ponovo biti nosilac izborne liste i svojim ličnim rejtingom izneti ceo vladajući blok preko izborne linije. Drugo, možda i važnije pitanje, jeste šta posle Vučića, jer sva dosadašnja istraživanja pokazuju da popularnost SNS-a u velikoj meri počiva upravo na njegovom imenu i političkom autoritetu. Činjenica da liste već više izbornih ciklusa nose njegovo ime jasno govori o snažnoj personalizaciji vlasti i nedostatku jasnog plana za period nakon njega.