KAPITAL SE SELI ZBOG RATA NA BLISKOM ISTOKU I STRAHA OD INFLACIJE I KAMATA! Bežanija investitora iz evropskih zemalja!

Rat na Bliskom istoku pogodio je evropske berze znatno jače nego američke, a Evropa se, nakon mnogo godina žestokog truda da ubedi investitore u stabilnost svog tržišta, ponovo suočava s egzodusom kapitala.

Vrednost indeksa najsnažnijih evropskih kompanija Euro Stoxx 50 je od početka sukoba pala više od sedam odsto, dok je nemački DAX indeks potonuo više od osam odsto.

KUPOVNA MOĆ

Poređenja radi, američki berzanski indeks S&P 500 je u istom periodu oslabio manje od četiri odsto (3,8), prenosi Blumberg.

Godinama je evropsko tržište nudilo povoljnije cene akcija u odnosu na Sjedinjene Američke Države, što je privuklo investitore, ali sada ta prednost brzo nestaje. Pad vrednosti američkih akcija, posebno u tehnološkom sektoru, smanjuje razliku u ceni na obe strane Atlantika.

Analitičari upozoravaju da će zarade evropskih kompanija biti pod pritiskom zbog poskupljenja energenata, za razliku od situacije tokom energetske krize 2022.

Dalje, potrošači više nemaju ušteđevinu nagomilanu tokom pandemije, dok slabljenje tržišta rada smanjuje kupovnu moć, a fiskalni prostor za državnu pomoć je skoro iscrpljen.
Očekuje se da će rast evropskog indeksa Stoxx 600 u 2026. iznositi oko pet odsto, što je znatno niže od ranijih projekcija rasta od 10 odsto i znatno manje u odnosu na rast od 25,5 odsto u 2022. Pored toga, ulagače plaši mogućnost da Evropska centralna banka (ECB) podigne kamate kako bi suzbila očekivani rast inflacije zbog poskupljenja energenata, dok američke Federalne rezerve (FED) zadržavaju oprezan pristup monetarnoj politici.

Evropske akcije gube privlačnost koju su godinama gradile, a održavanje interesovanja investitora postaje sve veći izazov, napominje se u analizi Blumberga.

Marina Raguš, potpredsednica Skupštine Srbije, za Srpski telegraf konstatuje da je kapital najveća kukavica:

- Pri samim nagoveštajima krize kapital prvi beži. Tako je i ova vest očekivana. Prvenstveno se odnosi na očito pogrešne političke odluke rukovodstava. To znamo jer čitamo dobro šta znači neotpornost na spoljašnje šokove. Srbija je, zahvaljujući na prvom mestu odlično postavljenoj politici predsednika Aleksandra Vučića, uspela da održi fiskalno odgovornu politiku, da diverzifikuje svoju energetsku i privrednu politiku, da drži nivo spoljnog duga ispod 42 odsto i da privlačenjem stranih direktnih investicija obezbeđuje privredni rast, održava energetsku stabilnost, povećava potrošnju... Srbija je, takođe na inicijativu predsednika Vučića, krenula u odlučnu borbu za obuzdavanje cena, što je uticalo na obuzdavanje inflacije.

Foto: Amir Hamzagic Ata Images

SRBIJA SE IZDVAJA

Naša sagovornica dodaje da su ove glavne reference uticale i da Srbija od međunarodnih finansijskih institucija dobije pohvale za otpornost na šokove izazvane spoljnim krizama, te da zato i investitori Srbiju vide kao odličnu destinaciiju za ulaganja.

- Ovome treba dodati sporazume o slobodnoj trgovini, recimo s Kinom, i izvanredan porast privredne aktivnosti koja nam obezbeđuje da izdržimo udare koji nisu niti će biti zanemarljivi. U ovom malom prostoru, da ne idem dalje u detalje, znači da sve ipak zavisi od političkog rukovodstva zemlje koje odgovorno i znalački nastupa i predviđa. Opet, samo i jedino u interesu svojih građana. To Srbiju izdvaja i postavlja u red dobro organizovanih zemalja koja će i ovom krizom uspešno upravljati.

BONUS VIDEO