SRBIJA U EU, ALI NE ZASLUGOM OPOZICIJE! Najprljavija kampanja Šolakove mašinerije protiv boljeg života građana - VUČIĆ JE KRIV ZA SVE (FOTO)

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u intervjuu za Frankfurter Algemajne Cajtung, u kojoj je naveo da bi Srbija bila spremna da razmotri članstvo u Evropskoj uniji i bez prava veta, izazvala je opštu histeriju u opozicionim redovima, kao i njihovim medijima, budući da su postali svesni da se Srbija (i bez njih) približava Evropskoj uniji. Vučić je pritom jasno naglasio da su za Srbiju od presudne važnosti zajedničko tržište, slobodno kretanje robe, kapitala i ljudi, kao i ubrzan ekonomski razvoj. Drugim rečima, fokus je stavio na konkretne koristi za građane i privredu, a ne na simboličke instrumente političke moći. Ipak, umesto ozbiljne rasprave o tome šta je u datom geopolitičkom trenutku realno i strateški racionalno, deo medija odlučio je da temu svede na podsmeh.

Foto: Vijesti.me/printscreen

Tekst pod naslovom "Srbija i proširenje EU – daj šta daš?" koji su objavile Vijesti.me Dragana Šolaka, već u startu nameće interpretativni okvir. Formulacija "daj šta daš" sugeriše slabost, kapitulaciju i odsustvo strategije, i pre nego što čitalac dobije priliku da razmotri suštinu izrečene pozicije. Umesto analize modela proširenja EU i mogućih faznih pristupa, pažnja Šolakovih medija usmerena je isključivo na diskreditaciju ove, objektivno sasvim prihvatljive i dobre, mogućnosti.

Zanimljivo je, međutim, da ideja fleksibilnijih ili faznih modela pristupanja EU nije novina niti ekskluzivitet Beograda. Premijer Albanije Edi Rama u više navrata je govorio o mogućnosti drugačijih modaliteta integracije zemalja regiona, dok je i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski pominjao opcije koje podrazumevaju prilagođene oblike članstva. U tim slučajevima nije dominirao ton podsmeha niti je korišćena retorika političkog omalovažavanja. To otvara legitimno pitanje – da li je problem u samoj ideji ili u tome ko je izgovara?

Suština Vučićeve poruke, dopadala se nekome ili ne, jeste pragmatična: u uslovima usporenog proširenja i složenih odnosa unutar same EU, Srbiji su prioritet ekonomska integracija i konkretne koristi za građane. Rasprava o pravu veta jeste važna, ali je jednako legitimno postaviti pitanje da li je u određenoj fazi procesa racionalno insistirati na svim formalnim mehanizmima ili se fokusirati na ono što neposredno utiče na rast, investicije i standard.

Problem nastaje kada se strateške dileme svedu na političku karikaturu. Umesto da se vodi ozbiljna debata o tome kakav model članstva je najpovoljniji za Srbiju, deo medijske scene pribegava ironiji i simplifikaciji, čime se sužava prostor za argumentovanu raspravu. U takvom ambijentu svaka inicijativa vlasti unapred se tumači kao pogrešna – ne nužno zbog sadržaja, već zbog toga ko je iznosi. Srbija se približava Evropskoj uniji i to ne zahvaljujući zalaganjima opozicije - to je njihov najveći problem.

BONUS VIDEO