KAKO SAM RASKRINKAO BRANIMIRA NESTOROVIĆA! Aleksandar Jerković u emisiji "Na ivici"! (VIDEO)

Krenuo je iz bunta, ne iz ambicije. Aleksandar Jerković, osnivač srpske nezavisne
posmatračke misije i bivši narodni poslanik, čovek koji je nasledio poslanički mandat
pokojnog generala Božidara Delića, danas gleda politiku i spolja i iznutra i ne sviđa mu se
ono što vidi. U razgovoru za emisiju "Na ivici" govori o tome kako je došao u politiku, šta se zaista desilo s listom Branimira Nestorovića, zašto smatra da opozicija i blokaderi gube kredibilitet, i zašto je posmatranje izbora u Srbiji postalo pitanje državnog integriteta. Bez uvijanja, bez kompromisa i, kako i sam kaže, s čistim računima.

Da li ste u politički aktivizam ušli vođeni emocijama ili jasnom strategijom?

- Uvek se kreće od emocija. Niko ko je iskreni patriota ne ulazi u srpsku politiku bez emocija. Mene je pokrenuo unutrašnji bunt protiv nepravde, protiv napada na suverenitet zemlje, ali i protiv svakodnevnih nepravdi koje pogađaju običnog čoveka. Ako pogledate moje društvene mreže, videćete da tu nije bilo selekcije. Nekad je meta bila bahata komunalna policija, nekad Marta Kos i Evropska unija. Jednostavno, to je bila moja reakcija na nepravdu. Međutim, emocije vas samo izvedu na teren. Ako hoćete rezultat, morate da imate jasnu strategiju, jasnu organizaciju, jasnu misiju. Bez toga postajete lak plen političkih trgovaca. To sam iskusio na sopstvenoj koži.

Foto: Republika

Nasledili ste poslanički mandat generala Božidara Delića. Šta vam je on značio?

- General Delić je vodio jedinu bitku u istoriji čovečanstva u kojoj je NATO pakt priznao
sopstveni poraz. To je bitka na Paštričkom bregu. Kada vas neko zaduži takvom časti, vi
imate jako malo prostora da odstupite od principa. I pokret na čijem sam čelu nosi njegovu
čuvenu rečenicu: "Nema nazad - iza je Srbija." Kad pričam o tome kako sam zapravo prihvatio da uđem u politiku, to je išlo ovako. General je insistirao da se nađe politička opcija s najvećim šansama za prelazak cenzusa. Otišli smo na razgovor. General je imao dva uslova. Jedan je bio da ja nasledim njegov mandat u slučaju njegove smrti. Prihvatio je to potpuno hladnokrvno. A ja sam u tom trenutku hteo da odustanem od svega jer su od mene tražili da podržim vlast protiv koje sam imao toliko toga da kažem. Izlazim, čekam ga u autu, nameravam da mu kažem da odustajem. On dolazi, seda i kaže: "Slušaj, Saša, ja sam u životu imao dva prijatelja." Šta da mu kažeš? Znao je da ide na lečenje u Rusiju. Znao je da se verovatno neće vratiti. I ja sam prihvatio.

Šta se desilo sa saradnjom s Branimirom Nestorovićem?

- To je bila hibridna saradnja dve potpuno nezavisne organizacije. Ja sam u tom trenutku bio samostalni narodni poslanik, s milionskim pregledima na društvenim mrežama. Nestorović je imao veliki prolaz na televizijama i podkastima. Dogovor je bio jasan: on se bavi temama za koje je poznat, ja se bavim gradskim problemima građana Beograda. Lista je nosila oba naše naziva. Ali kad je došlo vreme za predaju liste, komunikacija je prekinuta. Jelena Pavlović, koja je bila ovlašćena da preda listu, jednostavno nije htela da to učini. Razumeo sam kasnije zašto. Moj rejting je u tom trenutku bio daleko veći, što je i potvrđeno rezultatom: moja lista je dobila 5,7 posto, njegova 4,6. Trebalo je onemogućiti moju listu da uopšte uđe u trku. U tom trenutku sam, kao poslanik, s poslaničkom legitimacijom, ušao u Skupštinu i direktno ga suočio pred kamerama, uživo na Tik-toku. Pitao sam ga pred građanima Srbije zašto se ne predaje beogradska lista. Nastao je haos i lista je predana jer bi morao građanima da objasni nešto što nije mogao da sakrije. Njegov jedini cilj bio je prelazak cenzusa i 10.000 evra mesečno po poslaniku. Koliko ste njegovih obraćanja videli u Skupštini od tada? Koliko je rešenja predložio za tih četiri milion evra, koje je uzeo iz budžeta? Danas gostuje po podkastima i priča o zmajevima i ravnoj Zemlji. Zna se, ko o čemu, vojnik o skraćenju.

Kritikuju vas da ste se prodali, da su u pitanju milionske cifre. Kako odgovarate na to?

- Vozim isti auto koji sam vozio pre 15 godina. Živim u istom stanu od 32 kvadrata, u
kom sam živeo pre 20 godina. Moj bankovni račun je manji za 7.000 evra jer sam počeo da gradim kuću u selu kod Beograda, na pradedinoj njivi. Idite na sajt Ministarstva finansija. Vidite da privatni račun gospodina Nestorovića teži za preko četiri miliona evra, uzetih iz budžeta Republike Srbije. To je klasična primitivna taktika: džeparoš u autobusu, kad nekoga džepari, prvi viče: "Držite lopova." Kad razmišljate o političkim preprodajama, shvatite da postoje ljudi kojima cilj nije politika, kojima cilj nisu promene, nego da se domognu nekakvog budžeta. Vreme je sudija. Isto kao s Nestorovićem: gledate sad sa distance od četiri godine i sve dolazi na svoje.

Foto: Republika

Srpska nezavisna posmatračka misija. Zašto je to uopšte potrebno?

- Ista stvar kao što je armatura za temelje kuće, to je poverenje u izborni proces za
demokratsku državu. Ako uklonite armaturu, temelji postaju krti i pucaju. Organizatori
obojene revolucije su inženjeri u tom smislu: oni vrlo dobro znaju da ako uklone poverenje
građana u izbore, institucije će se srušiti same od sebe. Zato rade na diskreditaciji izbora,
namerno i smišljeno. Naša misija se finansira isključivo mikrodonacijama od trideset dinara, dakle od građana. Time obezbeđujemo autentičnost i nezavisnost. Na sajtu okrug.rs može svako da se prijavi za posmatrača. Dajemo akreditacije, uključujući i ljude koji sumnjaju u regularnost izbora, jer upravo oni treba da dođu i vide svojocima šta se zapravo dešava. Kritikuju vas da kamere kojima snimate mogu da služe kao kontrola nad glasačima. Kamere su zabranjene u samom biračkom mestu, i mi to poštujemo. Ali pedeset metara od biračkog mesta ne postoji nikakvo ograničenje. Da li su ti kritčari kritikovali Republičku izbornu komisiju Kosova koja ima kamere u samim biralištima? Nisam ih čuo. Većina onoga što se naziva problemom izbora ne dešava se u biračkom mestu. Vi ste videli da gotovo svi potpisuju te zapisnike i opozicija i vlast, iste one za koje se posle žale kao neregularne. Naša ideja je sistem koji smo nazvali šest miliona, po broju punoletnnih građana Srbije. Želimo da svako od njih, iz svoje fotelje, može da gleda sirovu, nemontiranu sliku sa terena i da na osnovu sopstvenog zdravog razuma zaključi jesu li izbori regularni ili ne. Bez montaže, bez tumača, bez dodatnih objašnjenja.

Da li su izbori u Srbiji regularni?

- Kažu da neregularnosti postoje. I ja kažem: možda postoje. Ali hajde da vidimo da li su te neregularnosti takve da menjaju ishod ili je reč o sitnicama poput prazne baterije u lampi. Imali smo situaciju gde nam je prišla žena iz Pokreta slobodnih građana, snimila

našeg čoveka i tvrdila da prodajemo paralelne biračke spiskove. Uključio sam kameru,
gospođa je pobegla. Ušao sam u biračko mesto, pozvao njihove posmatrače da zajedno
proverimo. Nisu hteli da iziđu. Onda je izašla žena iz stranke Save Manojlovića, kao posmatrač. Pokazao sam joj papire, koji su bili običan spisak biračkih mesta našeg mobilnog tima preuzet sa Google Mapsa, javno dostupan. To je to. A onu čitavu scenu nek građani vide i sami zaključe šta se tu dešavalo.

Foto: Republika

Kako vidite Srbiju u geopolitičkom kontekstu i šta je najveća pretnja?

- Srbija, za razliku od mnogih evropskih zemalja, svoje bogatstvo nikada nije zasnivala na
kolonijalnoj logici. Moramo da razumemo da su zemlje koje danas napadaju Srbiju istorijski kolonijalne sile. Da bi živele, moraju da imaju teritorije iz kojih crpe resurse. Nekad je to bio danak u krvi, danas je to sofisticiranije. Kaže vam se: nećemo vam dati sredstva iz evropskih fondova ako ne promenite zakone. Kada ste zavisni od jednog centra finansiranja kolonijalnog karaktera, svako vas može uceniti. Srbija se za ovih dvanaest godina strahovito izdigla. Nivo suvereniteta podigla je stotinama puta u odnosu na ono što smo imali ranije. I naravno da nekome ko želi da vas kolonizuje to ne odgovara. Zato imamo obojenu revoluciju čiji cilj nije ni osvajanje vlasti, nego rušenje države. Kako reče Marks: "Svi ratovi se vode iz ekonomske koristi."

EXPO 2027. Protivnici kažu da je to prazna priča. Vi šta kažete?

- Očekuje se četiri miliona dodatnih turista. Svaki ostavi u proseku 2.000 evra. Četiri
miliona puta 2.000 evra. To neće dobiti vlast, to neće dobiti država, to će dobiti ona
baka, koja na pijaci prodaje sir i kojoj će neko kupiti autentični srpski proizvod. Srbija će te
godine biti pomenuta u svakom nacionalnom dnevniku sveta, od Njujorka do Bangladeša.
Predsednik Si Đinping se pre nekoliko dana video sa Trampom, pa sa Putinom. Sledeće je na listi predsednik Vučić. Ako možete u toj činjenici da pronađete zamerku, naći ćete je i u Beogradu na vodi i u EXPO. Ali ćete izgubiti podršku svakog čoveka koji ima zdrav razum. Kao ona priča o dečaku koji je vikao vuk vuk: izgubio si kredibilitet, i kad vuk zaista dođe niko te neće slušati.

Po čemu biste voleli da vas građani pamte?

- Voleo bih da me pamte kao čovek koji nikada nije prodao veru za večeru. Koji može svakome da pogleda u oči. Ponosan sam na to što nikada nisam uzeo ni dinar iz strane ambasade, što mislim da nikada nisam izdao ni jedan nacionalni interes. Ali možda bih najviše voleo da me pamte po tome što smo uspeli da prekinemo monopol stranih posmatrača koji su kreirali sliku o izborima u Srbiji bez ikakvog srpskog kontrapunkta. To je možda najvažnije što smo uradili. Sve ostalo će vreme pokazati.

BONUS VIDEO