SUTRA JE DAN DRŽAVNOSTI: Centralnu svečanost u Orašcu PREDVODI premijer Đuro Macut!

Državna svečanost povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije biće održana sutra kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, mestu na kome je pre 222 godine, na Sretenje, podignut Prvi srpski ustanak. Centralnu ceremoniju predvodiće premijer Đuro Macut, a obeležavanje će okupiti brojne zvaničnike iz Srbije i Republike Srpske.

Svečanosti u Orašcu prisustvovaće i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, kao i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić. Orašac se i ove godine nalazi u središtu državnog obeležavanja, kao simbol početka borbe za slobodu i obnove srpske državnosti.

Dan državnosti biće obeležen i u Kragujevcu, nekadašnjoj prestonici kneza Miloša Obrenovića, gde je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav. U zdanju Stare skupštine biće održana svečana akademija, kojoj će prisustvovati Nenad Stevandić i ministar rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić. Kragujevac se tradicionalno vezuje za ideju ustavnosti i pravnog poretka, što ovom gradu daje posebno mesto u obeležavanju praznika.

U Srbiji i Republici Srpskoj 15. februara se obeležava Sretenje Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine, čime je započeta obnova srpske državnosti, ali i u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi ustav Kneževine Srbije.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su počasnu artiljerijsku paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu u Beogradu, ispalivši deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa, čime je na simboličan način odata počast državnom prazniku.

Uoči Sretenja otvorena je i izložba pod nazivom "Srpsko zakonodavstvo od Savinog Zakonopravila do Sretenjskog ustava govori i inspiracija“ u galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, koja podseća na razvoj srpske pravne misli i državnosti kroz vekove.

Obeležavanje Dana državnosti Srbije održano je i u Višegradu, u manastiru Dobrun, gde je služen parastos poginulim borcima Vojske Republike Srpske, a venci i cveće položeni su na spomenik voždu Karađorđu. Venci i cveće položeni su i na Centralni spomenik poginulim borcima Vojske Republike Srpske na Gradskom trgu u Višegradu, dok je u Andrićgradu planirano održavanje svečane akademije.

U okviru obeležavanja Sretenja, u Banjaluci je u petak otvoren objekat za onkologiju i hematologiju sa palijativnom negom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, a istog dana održana je i svečana akademija u prisustvu visokih zvaničnika Republike Srpske i Srbije.

Zajedničko obeležavanje Sretenja u Srbiji i Republici Srpskoj utvrđeno je Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je doneta na Svesrpskom saboru u Beogradu 2024. godine, čime je dodatno naglašena simbolika ovog praznika.

I u Crnoj Gori je uoči Sretenja održan sabor jedinstva i narodne svesti pod nazivom "Drugi Sretenjski susreti srpskih organizacija iz Crne Gore regiona i dijaspore", na kojem je istaknuta važnost očuvanja nacionalnog identiteta i zajedničkog istorijskog pamćenja.

Na Sretenje 1804. godine grupa istaknutijih Srba narodnih prvaka, njih oko 300, uglavnom iz tog dela Šumadije, ali i iz drugih krajeva tadašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića, poznatog kao Karađorđe, za vožda.

Prvi kratkotrajni ustav Kneževine Srbije donet je na Sretenje 1835. godine, a njegov autor Dimitrije Davidović kao uzore je imao savremene pravne spomenike Francuske i Belgije. Iako je formalno bio na snazi svega 55 dana, Sretenjski ustav ostao je snažan simbol borbe za slobodu, ustavnost i modernu državu. Okolne sile tog vremena brzo su se usprotivile takvom ustavnom uređenju, budući da većina evropskih zemalja tada još nije imala ustave, uključujući i Austriju i Rusiju.

Dan državnosti Srbije obeležavao se do nastanka Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001. godine, a obeležava se od 15. februara 2002. godine.

Ove godine, zbog obeležavanja Dana državnosti, koji se u Srbiji inače praznuje 15. i 16. februara, neradni dani biće produženi na tri dana, s obzirom na to da Sretenje pada u nedelju.

Bonus video: