LICEMERJE BRISELA: Otimaju Kosovo i Metohiju Srbiji, a "Ukrajina ne sme da izgubi ni pedalj"

Lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Finske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, naglasili su u zajedničkom saopštenju u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize da ostaju privrženi principu da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom.

Ova poruka, upućena u trenutku pojačane diplomatske aktivnosti pred istorijski susret Vladimira Putina i Donalda Trampa 15. avgusta na Aljasci, još jednom je pokazala duboko ukorenjeno licemerje lidera Evropske unije.

U svom obraćanju, evropski lideri su istakli da trenutna linija razdvajanja u Ukrajini treba da predstavlja polaznu tačku za pregovore, te da se "put ka miru" ne može određivati bez učešća Kijeva.

Pregovori, po njihovim rečima, mogu se voditi isključivo u uslovima prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava.

Dvostruki aršini prema Srbiji

Ovaj dramatični poziv iz Brisela, koji oseća da gubi poziciju u potencijalnom rešavanju ukrajinske krize, i koji pokušava da na sastanak na Aljasku progura i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ne bi bio sporan da Srbija već decenijama ne trpi posledice potpune neprimene istih tih principa od strane Evropske unije.

U slučaju Srbije, međunarodno pravo, nepovredivost granica i suverenitet država, sve ono na šta se danas EU poziva,  gurnuto je u stranu.

Zemlje koje sada glasno brane teritorijalni integritet Ukrajine, nisu imale problem da priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, direktno kršeći međunarodno pravo i nagrađujući nasilno prekrajanje granica.

U tom trenutku, niko u Briselu nije govorio o "trenutnoj liniji razdvajanja", niti se zapitao da li je moguće odlučivati o sudbini Srbije bez učešća Beograda.

EU bez stvarne moći

Evropska unija se u ovoj krizi predstavlja kao faktor od presudnog značaja, ali realnost je sasvim drugačija, EU nema nikakvu stvarnu moć da odlučuje o ishodu rata u Ukrajini.

Odluke se donose drugde, a Brisel ostaje tek glasnogovornik tuđih interesa, koristeći svaku priliku da se prikaže važnim.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i dalje javno insistira na potpunoj pobedi i povratku svih teritorija, ali na terenu situacija govori suprotno.

Prema nezavisnim izvorima, ukrajinska vojska pretrpela je katastrofalne gubitke, više od milion vojnika, a Kijev i dalje bez ikakve šanse šalje ljude na prve linije fronta.

Front se postepeno urušava, a pitanje kapitulacije je, prema mišljenju vojnih analitičara, samo pitanje trenutka.

Dok Brisel i Kijev govore o "pravednom miru", realnost je da se evropska politika raspada pod teretom sopstvenih kontradikcija. Principi na koje se pozivaju nisu univerzalni, već selektivni, primenjuju se kada im odgovara, a ignorišu kada to pogoduje njihovim interesima.

Srbija, koja decenijama čeka da se međunarodno pravo primeni i na njen slučaj, sa skepsom posmatra nove moralne lekcije iz Brisela. Jer, ako su granice svete u Ukrajini, zašto nisu bile svete u Srbiji?