PROCURILI DOKUMENTI TAJNIH PLENUMAŠKIH AKCIJA: "Napaljeni psiholozi", crni fondovi i anarhija na Filozofskom dosežu VRHUNAC

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu više se ne zna ko je ko i ko zapravo donosi odluke. Uprava se povlači, moli i pregovara, dok se jedna neformalna grupa studenata, okupljena oko tzv. "plenuma", ponaša kao da je instituciju otela — i vodi je po sopstvenim boljševičkim pravilima. Oni koji zaista žele da studiraju, da polažu ispite, da poštuju akademsku proceduru — taoci su jedne kvazirevolucionarne grupe koja više ne krije ni da im je glavni cilj stvaranje sopstvene političke mreže unutar obrazovnog sistema.

Procurio dokument sa zasedanja plenuma

Na društvenim mrežama pojavio se dokument koji otkriva kako "plenum" zapravo funkcioniše: kao neformalna uprava fakulteta sa sopstvenim pravilima, kadrovima i – što je najšokantnije – sopstvenim budžetom.

 

 

U dokumentu se jasno navodi da "plenum" raspolaže sa gotovo 5.000 evra i nešto više od 250.000 dinara, o čemu uprava fakulteta nema nikakvu kontrolu. Postavlja se ključno pitanje – ko finansira ovu gerilsku strukturu i zašto se dopušta da oni koji nisu ni deo formalnog sistema donose odluke, blokiraju prostorije, maltretiraju zaposlene i onemogućavaju nastavni proces?

"500 napaljenih psihologa"

Posebno zabrinjava to što se prijemni ispit koristi kao operacija za regrutovanje, kako oni kažu, "sveže krvi". Novi brucoši se u njihovim internim prepiskama nazivaju "500 napaljenih psihologa", a plan je da se već u prvim danima njihovog boravka na fakultetu "preobrate" i regrutuju u plenumsku strukturu.

Foto: Tanjug/Filozofski fakultet

Uprava fakulteta pokušava da izdejstvuje barem privremeno oslobađanje prostorija kako bi se održao prijemni ispit. Plenumaši to odbijaju, rugajući se pokušajima rukovodstva da uspostavi bilo kakav autoritet i davajući do znanja da su oni ti koji upravljaju, kontrolišu i komanduju.

Filozofski pred ambisom

Činjenično stanje je sledeće: Filozofski fakultet u Beogradu se urušava. Obrazovanje za one koji ga žele sve je teže i sve dalje, jer im je onemogućeno da ga nesmetano ostvaruju. Nisu krivi ni budžet, ni država, ni Zakon o visokom obrazovanju. Krivi su oni koji su odlučili da neće studirati, ali neće ni otići – već su rešili da drže sve pod kontrolom.

Ako im se nije studiralo – nije ni trebalo da upisuju fakultet. Ali sada, pošto su shvatili da je teško, odlučili su da se igraju moći u mikrosvetu zatvorenog sistema, gde se ključevi amfiteatara tretiraju kao alatka političke moći.