SKANDAL! Hrvati napravili slikovnicu za decu u kojoj veličaju "Oluju" - predstavljaju je kao "istinu o Domovinskom ratu za najmlađe"! (FOTO)

Hrvatska je nedavno predstavila takozvanu „prvu domoljubnu slikovnicu“ namenjenu deci, pod nazivom „Naša domovina - Ljudi velikog srca“, a koja je inače opisana kao "istina o Domovinskom ratu za najmlađe".

Ova publikacija, koja se promoviše kao poučna i emotivna priča o „hrabrim ljudima“, izazvala je burne reakcije zbog načina na koji veliča vojnu operaciju „Oluja“ i ratne događaje, dok u isto vreme svesno zanemaruje stradanje civila, posebno srpskog naroda.

 

 

U slikovnici se vojna operacija „Oluja“, tokom koje je iz Hrvatske proterano više od 200.000 Srba, prikazuje kao dan velike pobede, uz poruku da su „hrvatski vojnici oslobodili Knin“ i da se na tvrđavi zavijorila velika hrvatska zastava. Takođe, Jugoslavija se u slikovnici prikazuje kao zemlja u kojoj su Hrvati bili ugnjetavani, potlačeni i nisu mogli slobodno odlučivati, čime se kod dece stvara uprošćen i iskrivljen narativ o Hrvatskoj kao večitoj žrtvi.

Nisu dovoljni Tompsonovi koncerti!

Inače, slikovnica je objavljena tek nešto pred koncert Marka Pertkovića Tompsona, inače poznatog po veličanju ustaške ideologije na svojim koncertima (poslednji, u julu ove godine, završio se pokličom "Za dom spremni").

Analitičar Miljan Jovićević za naš portal kaže da ga ne čude ovakvi potezi, budući da je veličanje ustaštva u Hrvatskoj gotovo postala tradicija.

– Nije nas iznenadilo pojavljivanje slikovnica za decu u Hrvatskoj, jer u euforiji „nacionalnog osvešćivanja“ više nisu dovoljni ni Tompsonovi šovinistički koncerti – potrebno je indoktrinirati i najmlađe naraštaje. Samo narod koji nema duboko ukorenjenu nacionalnu svest i ponos izgrađen kroz tradiciju i časnu istoriju, pokušava da taj nedostatak nadomesti veštačkim krojenjem „istorije“ - pojasnio je Jovićević.

Foto: Niksa Stipanicev / Cropix / Profimedia

Narodi koji svoju decu od malih nogu uče mržnji prema susedima ne mogu imati svetlu budućnost – mogu imati samo prošlost koje će se stideti, dodaje analitičar.

– Zar nije jadno učiti decu o „oslobođenju“ Knina u takozvanom Domovinskom ratu, u kojem nije bilo okupatora, ali jeste proteran srpski narod sa svojih vekovnih ognjišta? O istini – ni reči. Samo laž i manipulacija najmlađima – to je njihova verzija „istine“ - zaključio je.

Foto: Informer

UNICEF: Deci ne govorite da je jedna strana sukoba zla!

UNICEF je inače objavio publikaciju o tome kako treba razgovarati sa decom o ratnim dešavanjima.Pa je tako napomenuto da je važno je da dete ne dobije poruku da je ceo jedan narod ili grupa „zla“. Fokus treba da bude na tome da sukobi nastaju kada ljudi ne mogu da nađu zajednički jezik, i da je cilj da se pronađe mir.

Mlađa deca ne treba da znaju detalje, već im je najvažniji osećaj sigurnosti. Deca do šest godina ne razumeju pojmove kao što su narod ili država. Rat im možete objasniti jednostavno, recimo kao „kada se države ne slažu i ponekad se posvađaju“, bez upotrebe slika i detaljnih opisa.

Deca od sedam do devet godina mogu čuti za konkretne sukobe iz istorije, ali je važno da ih ne zatrpavate previše informacijama. Dajte im prostora da postavljaju pitanja i pažljivo ih slušajte.

Deca starija od deset godina već mogu razumeti uzroke i posledice ratova. Ohrabrujte ih da kritički razmišljaju, objasnite im širi kontekst događaja i podstaknite ih da provere različite izvore informacija. 

Proterano 200.000 Srba, preko 1.000 žrtava "Oluje"

Knin je tokom rata u Hrvatskoj bio sedište Republike Srpske Krajine – teritorije naseljene većinski Srbima koji su se protivili otcepljenju Hrvatske od Jugoslavije i u strahu za opstanak formirali sopstvenu upravu, ne priznajući vlast u Zagrebu.

U zoru 4. avgusta 1995. godine počela je hrvatska vojno-policijska operacija „Oluja“, uz podršku NATO-a i prećutnu saglasnost međunarodne zajednice. Cilj je bio preuzimanje teritorija pod srpskom kontrolom, uključujući i Knin. Nakon žestokog granatiranja, grad je već narednog dana ostao gotovo prazan – desetine hiljada Srba u panici su krenule u egzodus prema Bosni i Srbiji.

Procene govore da je više od 200.000 Srba proterano. Na putu spasa, koji je nazvan „kolona smrti“, mnogi su izgubili život od gladi, iscrpljenosti ili napada. Oni koji su ostali, suočili su se sa zločinima – ubistvima, pljačkama i paljevinom.

Prema srpskim izvorima, ubijeno je više od 1000 ljudi, uglavnom civila. Mnogi zločini do danas nisu procesuirani.

Dok se „Oluja“ u Hrvatskoj slavi kao Dan pobede, za srpski narod to je dan tuge – simbol progona, nestanka jednog naroda sa vekovnih ognjišta i grada koji je nekada bio srpski, a danas ima tek mali broj povratnika

BONUS VIDEO