BLOKADERI NAPRAVILI VIŠEMILIONSKU ŠTETU! Za paljenje kontejnera u Španiji bi išli na doživotnu robiju - ADVOKAT OTKRIVA KAKVE IM KAZNE PRETE KOD NAS

Blokaderi već danima prave nerede na ulicama. Međutim, osim što maltretiraju građane, proizvode ekonomske posledice jer privreda trpi, ljudi ne mogu do svojih radnih mesta, turisti masovno otkazuju dolazak, a tu je i materijalna šteta na javnoj imovini koju niko ne pominje. 

Već danima smo svedoci da se komunalna oprema oštećuje, kontejneri se prevrću i pale, lome se i žardinjere. 

JKP "Gradska čistoća" apeluju na blokadere da ne prave koleteralnu štetu i uzdrže se od uništavanja i manipulacije komunalnom opremom. 

KRIVIČNE PRIJAVE 

- I pored jasno istaknutog upozorenja na svakom kontejneru da otvoren poklopac predstavlja rizik po zdravlje, svedoci smo sve učestalijeg nasilnog otvaranja, prevrtanja i uništavanja sudova za odlaganje otpada. Posebno zabrinjava što se pojedini kontejneri čak i pale, čime se stvara dodatna opasnost od širenja dima i toksičnih isparenja u gusto naseljenim delovima grada - kažu u "Gradskoj čistoći" i napominju da zdravlje ljudi ne može trpeti zarad bilo kakvog političkog ili javnog delovanja.

 

Šteta će se tek utvrđivati, ali je nesumnjivo reč o milionima. Podsetimo, i tokom protesta 2020. protiv policijskog časa, a u jeku pandemije koronavirusa, takođe je bila pričinjena velika materijalna šteta na javnoj imovini. Kako je tada objavljeno, samo javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća", i to tokom svega nekoliko dana protesta, a trajali su mesecima, pretrpelo je štetu od preko 21 milion dinara. To preduzeće je tada podnelo krivične prijave.

Da se ovako nešto desi u Velikoj Britaniji, mogli bi doživotno da završe u zatvoru. Naime, uništavanje ili oštećenje javne imovine smatra se krivičnim delom i kažnjivo je novčanim kaznama ili zatvorom, u zavisnosti od težine prekršaja. Zakon o krivičnoj šteti iz 1971. primarni je zakon za ova krivična dela. Podmetanje požara, odnosno namerno paljenje imovine, nosi maksimalnu kaznu doživotnog zatvora! 

PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Advokat Boško Žurić  za Republiku je objasnio kako se to tretira kod nas. Ističe da je svako lice koje prouzrokuje štetu dužno da istu nadoknadi, ali da je neophodno utvrditi identitet lica.  

- Obaveza naknade štete postoji čak i onda kada ta šteta uopšte i nije prouzrokovana nekim krivičnim delom s obzirom na to da je građanskopravna odgovornost znatno širi pojam od krivične odgovornosti. Dakle, za obavezu naknade štete nužno je najpre da ta šteta objektivno postoji, odnosno da je u slučaju materijalne štete došlo do oštećenja ili uništenja neke stvari, a nakon čega je neophodno utvrditi identitet lica koje je štetu prouzrukovalo, kao i postojanje uzročno-posledične veze između radnji baš tog lica i nastale štete. Inače, važno je napomenuti i da odgovornost za učinjenu štetu neće postojati ukoliko je ta šteta učinjena u stanju nužne odbrane ili stanju nužde - napominje advokat. 

Foto: Republika

Kako je naveo, našim krivičnim zakonikom propisano je postojanje krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari. Kada je reč o javnoj imovini, goni se po službenoj dužnosti. 

- Za osnovni oblik ovog krivičnog dela je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci, dok je za teži oblik, a koji postoji onda kada je šteta veća od 450.000 dinara, propisana kazna zatvora do dve godine. Inače, najteži oblik ovog krivičnog dela postoji onda kada iznos prouzrokovane štete prelazi 1.500.000 dinara ili kada je šteta učinjena na nekom kulturnom dobru i tada je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. U situacijama kada je oštećena stvar u privatnoj imovini, krivično gonjenje se može preduzeti isključivo po privatnoj tužbi - pojašnjava Žurić. 

Da su skupovi prijavljeni, prijava bi bila podneta i protiv organizatora. Visina štete određuje se obavljanjem veštačenja od odgovarajućeg sudskog veštaka.

BONUS VIDEO