MAJKA SRBIJA TADA JE IZGUBILA JEDNOG OD NAJBOLJIH SINOVA! Srce tek stasalog oficira i junaka sa Košara nije preživelo snajper terorista!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručivao je danas odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Vidovdana. 

Posebno emotivan trenutak bio je kada je predsednik Vučić posthumno odlikovanje komandiru interventnog voda i Predragu Peđi Leovcu dodelio njegovom ocu Miletu Leovcu. 

Otac pokojnog junaka sa Košara primio je orden uz suze, a tom prilikom dobio je gromoglasan aplauz prisutnih u Palati Srbija.

Foto: TANJUG/Printscreen

 

Ko je bio Predrad Leovac, čovek koji se tri dana bez hrane i vode borio sa albanskim teroristima u rejonu karaule Košare?

Sve je počelo kada je Major Šljivančanin 10. aprila izdao naređenje da se vod za intervenciju sa 36 boraca popne na Maja glavu, i da se po mogućnosti udari s levog boka na teroriste oko karaule Košare.

Foto: Privatna arhiva

Na čelu voda je potporučnik Predrag Leovac, koji ne poznaje teren, pa ga zato vodi komandir karaule Morina vodnik prve klase Bratislav Anđelković. Dolaze na Maja glavu i zaposedaju je. Sa 15 vojnika Leovac i Anđelković kreću prema albanskoj karauli Padež ne znajući koliko je terorista ispred njih. Idu putem uz graničnu liniju. Izlaze na vis da izvide situaciju. Tada ih uočavaju dvojica terorista koji se nalaze pored bunkera ispred albanske karaule. Vodnik Anđelković preciznom vatrom sa 400 metara likvidira jednog. Međutim, tog trenutka velika grupa terorista, koji su bili stotinak metara od naših boraca, u podnožiju visa, otvara jaku vatru. Naši borci se povlače prema Maja glavi. Na vrhu ostaje Leovac sa 25 boraca, a Anđelković se vraća na Morinu.

Leovac sa svojim ljudima noći u borovoj šumi bez uređenih položaja. Iznemogli i promrzli spavaju na mokroj zemlji. Sutradan drže položaje sa kojih likvidiraju patrolu u kojoj je bilo pet terorista. Tog dana Leovcu i njegovim borcima iz baze pokušavaju da doture hranu i opremu. Međutim, grupa koja je išla prema Leovcu upada u zasedu na Škozi. Ginu tri borca, a ostali se vraćaju u bazu jer ne mogu da se probiju na Maja glavu i doture opremu Leovcu, koga teroristi napadaju snažnom artiljerijskom vatrom i pešadijski. Leovac se ne da. Sa svojim borcima odbija napade. I drugu hladnu noć provode na zemlji u borovoj šumi. Teroristi nastavljaju i 12. aprila sa snažnim napadima. Leovac više ne može da odbija napade. Izvlači se potokom prema Batuši. U selu uzima još 15 boraca i kamionima se ponovo prebacuje na Morinu. 

Foto: Privatna arhiva

U međuvremenu je isplanirana akcija da se na teroriste na Maja glavi udari s leđa. U prvoj etapi akcije izvršeno je taktičko izviđanje da bi se videlo da li je moguće napraviti iznenađenje. 

Trideset boraca koje predvodi kapetan Željko Gavrilović ide od kote 809 iznad karaule Morina kroz šumicu. Streljački stroj, maksimalno tiho i oprezno, po udarnim i jurišnim grupama, prebacuje se uzbrdo skokovima. Ispred stroja su čelni izviđači. Pretrčavanjem i puzanjem dolaze na 100 metara od terorista i potpuno tajno praktično ulaze u njihov položaj spremni za iznenađenje. Odatle osmatraju položaj terorista, kako su postavljeni, organizovani i utvrđeni. Nakon toga se neotkriveni povlače.

Udarnu grupu u kojoj je 40 dobrovoljaca predvodi potporučnik Leovac sa još pet svojih vojnika. Leovac, iako premoren i ne poznaje teren, ponovo kreće u napad na Maja glavu 14. aprila. Potporučnik Leovac je bio nadasve hrabar oficir koji je 1998. godine u borbama sa teroristima bio ranjen. Geler mu je razneo vilicu. Sa ugrađenom šipkom u vilici odmah, nakon kraćeg oporavka, taj mladi oficir, pravi izdanak srpskih komandira i komandanata, samouvereno i hrabro ponovo je ušao u borbu sa teroristima. Grupa sa Leovcem na čelu ide prema Maja glavi. Podršku im daju artiljerija i vodnik Anđelković sa karaule Morina, koji minobacačem 82 mm čisti teren ispred Leovca. Grupa dolazi na 600 metara od samog vrha. Leovac vidi nekoliko terorista na vrhu i sa vojnikom po ugovoru Kostićem kreće u svoj poslednji napad.

Foto: Privatna arhiva

 

Obojica puzeći dolaze do ivice šume. Leovac kroz optički nišan na svojoj automatskoj pušci osmatra. Iz ležećeg položaja preciznom vatrom ubija teroristu na vrhu Maja glave. Tada ga pogađa snajper. Metak ulazi u vrat i prolazi kroz junačko mlado srce tek stasalog oficira. Leovac se ne da smrti. Svestan je iako teško ranjen. Bije svoju poslednju bitku. Vojnici ga stavljaju u šatorsko krilo i izvlače sa mesta gde je pogođen. Motorolom javljaju u bazu da je ranjen. U njegovoj četi šok. Njegovi vojnici odmah kreću sa nosilima gore prema njemu da svog omiljenog, hrabrog komandira koji je u borbi bio prvi, ispred svih, pokušaju da otrgnu iz zagrljaja smrti, koji je bio sve jači. Dolaze do ranjenog Leovca. Stavljaju ga na nosila. Sekunde koje život znače lete brzinom sunčevog zraka. 

Borci sa Leovcem na nosilima trče kroz šumu nizbrdo, ne hajući za teroriste. U trku se menjaju na nosilima. Još kuca srce junačko. Toliko je u njemu hrabrosti i ljubavi prema otadžbini da mu ni metak koji ga je pokidao ne može ništa. Kod Sadrijine kuće, nedaleko od karaule Morina, ranjenog Leovca čeka sanitet u kome je bolničar vodnik Pavić. Posle jednočasovnog spuštanja vojnici svog komandira donose do sanitetskog vozila. Ali otkucaji njegovog srca sve su slabije. Gasi se još jedan život u borbi za slobodu otadžbine. Leovac više nije svestan. Potpuno je bled, ali još uvek diše. Prkosi neprijatelju i smrti. Stavljaju ga u sanitet. Na putu prema Đakovici, kod sela Korenica, zauvek prestaje da kuca hrabro srce potporučnika Leovca. Nema više Predraga. Majka Srbija je izgubila još jednog od najboljih sinova koji je ušao u stroj legendarnih boraca za Srbiju. Na karauli Morina muk. Vodnik Anđelković plače. A iznad novi rafali. 

Nakon pogibije Leovca, teroristi su uvideli da su im naši borci iza leđa. Zato se prestrojavaju i pokušavaju da okruže naše borce, koji su zaklonjeni iza drveća i priručnih zaklona. U streljačkom stroju prave obuhvat. Borci, iako bez svog komandira, drže liniju uz borbu i našu preciznu artiljerijsku vatru. Međutim, jedinica koja je trebalo da se spoji s njima na desnom krilu ne uspeva da se popne na Maja glavu. Posle jednoipočasovne borbe, u kojoj je poginuo jedan dobrovoljac, a trojica ranjena, donosi se odluka da se grupa vrati na polazni položaj u rejon karaule Morina. 

Poručnik Oliver Mladenović je prethodnog dana bio na drugoj liniji odbrane državne granice na Opljazu. Trebalo je da zaustavi dalje napade terorista. Organizovao je položaj širine 300 m. Borci su izgradili zaklone i ukopali se. Oliver je sa svojim vojnicima 400-500 metara od kote 601, gde su teroristi koji su na tom visu imali protivavionski i bestrzajni top. Teroristi 10. aprila prave oko Olivera poluokruženje levo i desno. Otvaraju vatru iz tri pravca iz protivavionskog i bestrzajnog topa i minobacača. Vrše artiljerijsku pripremu pred napad. Teren je takav da teroristi u napadu moraju da se spuste sa 601 u dolinu, pa onda da idu naviše do Oliverovih položaja. To je omogućilo njihovim minobacačima da sve vreme nastupanja terorista gađaju naše borce na položajima. 

Foto: Privatna arhiva

Iako im je artiljerijska podrška bila neophodna, Oliver je, znajući da ga prisluškuju, preko motorole smireno govorio: „U redu je. Podrška ako može.“ Borci su bili smireni i bez straha. Danima padaju kiša i sneg. Oliver je sa svojim vojnicima, bez zamene i odmora, bio na položaju od 9. do 18. aprila. 

 

Stotinak terorista spušta se pošumljenim terenom. Prilaze na oko 120 metara. Oliver ima 15 vojnika. Teroristi pokušavaju proboj na 100 m širine. Na tom delu je bilo sedam-osam naših boraca. Tu je mali uspon prema našim položajima. Mine padaju na pola metra od zaklona za strelce. Teroristi u napadu otvaraju vatru iz streljačkog naoružanja. Borce je poručnik pripremio da koriste pauze u pucnjavi, da se spuste u zaklone kad pune okvire, da se, kada čuju let mine, spuste u zaklon, da osmatrači neprekidno osmatraju. Mladi poručnik je stečeno znanje na akademiji uspešno primenjivao u praksi u teškoj borbi, štiteći poverene mu vojnike i braneći državu.

Naši borci žestoko pucaju. Zbog siline njihove vatre teroristi ne mogu dalje. Borci, za razliku od terorista koji su topovima i minobacačima sve vreme napada tukli naše položaje, nisu imali artiljerijsku podršku. Tokom uraganskih napada terorista poručnik Oliver je preko motorole govorio borcima rasutim na položaju 300 m tačka širine: „Vojsko, mi rezervni položaj nemamo.“ Ili će odbraniti položaj ili će herojskom smrću u borbi ući u legendu.