ŽIVOTNA ISPOVEST! VLADISLAV JOVANOVIĆ (92), BIVŠI ŠEF DIPLOMATIJE, GOVORI ZA SRPSKI TELEGRAF I REPUBLIKU! Majka i ja smo punih 12 godina bili beskućnici!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
U Ministarstvo spoljnih poslova sam išao iz stana koji je imao takve pukotine po zidovima da su vrapci mogli da uđu.
Foto: ST/Dragan Kadić,Tanjug/AP/Antonin Utz,DIMITAR DILKOFF / AFP / Profimedia
Majka i ja smo 12 godina živeli kao beskućnici. To je bio vrlo težak život. Izbacili su nas iz stana u Smederevu čim je otac umro, pa smo lađom došli za Beograd. Tu smo bili kod jedne rođake privremeno, a onda smo našli napuštenu radionicu bombona i tu se nastanili. Posle dve godine u toj radionici prešli smo u neki napušteni stan, kod radničkih baraka, koji je bio u toliko lošem stanju da su vrapci prolazili kroz pukotine na zidu. Iz tog stana sam svakog dana odlazio na posao u Ministarstvo spoljnih poslova, priča u razgovoru za Srpski telegraf Vladislav Jovanović (92), bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije u dva mandata, svoju životnu priču.
Vladislav Jovanović je imao impresivnu karijeru. Šef diplomatije u dva mandata, ambasador pri UN, Turskoj, službovao i u Briselu, Londonu... Sa suprugom je 40 godina u stabilnom braku, ima sina Danka, koji je krenuo njegovim putem.
Vitalan, bistrog uma, svedočio je istorijskim promenama u regionu toliko puta. Sa strane gledano, divan život, koji bi svako poželeo. A koren? Muka na muku. Teška nemaština, rat, otac bio u logoru Gestapoa. Prerani gubitak sestre, najvoljenijeg bića u detinjstvu, nedugo zatim i oca, potucanje s majkom po napuštenim objektima....
JA UMIREM...
Foto: ST/Dragan Kadić
Jovanović je rođen 1933, u Kraljevini Jugoslaviji, u selu Žitni Potok, gde su službovali njegovi roditelji, prosvetni radnici. Kad je imao šest meseci, njegova porodica se seli u selo Dobri Do, kod Smedereva, gde su roditelji dobili novu službu. Tu je proveo najranije detinjstvo. A kad je otac došao iz logora Gestapoa, prebacili su se u Smederevo, gde su živeli još nekoliko godina, pa onda za Beograd. Uz Vladislava, roditelji su imali još jednog sina i ćerku, a za sestru je bio jako vezan.
I dalje čekaju da vide Rusiju na kolenima
S Jovanovićem smo pričali i o situaciji u svetu, pre svega Trampovom obećanju da će rat u Ukrajini rešiti za dan. Od tog obećanja je prošlo šest meseci.
- Znate kako, on je pre svega taktičar. Smatra da treba dati jednu dramatičnu izjavu, koja će ljude da omete. Zna da se rat završava samo pobedom ili zamrzavanjem, ako su obe strane jednake. To se u ovom slučaju ne može reći, da su jednake, jer je Ukrajina potpomognuta od NATO, sa zadatkom da oslabi Rusiju na duži rok. Da to proizvede u Rusiji potom unutrašnje nemire koji bi doveli do promene vlasti ili urušavanja zemlje, što bi koristili posmatrači sa strane da pokupe šta žele. Tu se, po onome što se dosad pokazalo, nije desilo. Rusija se snašla, zgrčila, proizvela rezultate na finansijskom i ekonomskom planu, koji su iznenađujući. Oni pokušavaju da ovo međusobno iscrpljujuće stanje potraje duže ne bi li ipak dočekali da se Rusija u jednom trenutku nađe na kolenima.
- Kad je sestra preminula, ja sam imao 15, ona tada 17. Ne znam ni sam od čega je preminula, možda je to bila posledica epilepsije koju je imala, pa se to iskomplikovalo s gripom, tad nije bilo lekova, lekara... Za mene, koji sam tada bio u formiranju, to je bila injekcija života i ona i dan-danas postoji u meni. U roku od četiri meseca, izgubio sam i oca. Otac je bio u logoru Gestapoa, bio je istrošen. Štitio je jevrejsku decu. Zamolil su ga, kao jedinog učitelja u selu, uticajnog čoveka, da sakrije kod seljaka jevrejsku decu, što je i učinio. To je trajalo nekoliko meseci, a onda ga je neko prijavio - priča Jovanović i dodaje:
- Imao je probleme sa srcem. Jednog dana nam je saopštio, za ručkom, da mu je lekar rekao da ima još najviše šest meseci života i podelio nam zadatke. Za mene je to bilo... Mojoj majci, koja je takođe bila bolešljiva, rekao je da se penzioniše i da stariji brat, inženjer agronomije, ode u neku pilanu. Mene nije pominjao. Imao sam tada 15 godina, samo sam zaćutao. To ćutanje je i dalje kod mene.
Od nas traže da žrtvujemo Kosovo
Gde Srbija treba da traži svoje mesto u novom svetskom poretku?
- Sledi preformulisanje međunarodnih odnosa, a mi se nalazimo u jednom delikatnom prostoru, koji nije ni istorijski ni faktički pokriven ni od jedne od tih velikih sila. Sve one zadržavaju interes za očuvanje uticaja, čak povećanje uticaja u ovom delu Balkana, i Rusija i EU, SAD, tu su i Kina, Turska. Moramo da poboljšamo odnose sa svim velikim silama. Ostaje EU koja se reorganizuje. Videćemo šta će od nje biti, pod pretpostavkom da će ostati to što je, neće moći da preraste u državu, ostaće i dalje organizacija država, upravo zbog jačanja suverenizma, ali će naš problem s Kosovom biti najveći problem s Unijom. Samo se od nas traži da napravimo ustupak, žrtvujemo Kosovo i da paralelno s Kosovom uđemo tamo. Kad bismo mi to uradili, stavili bismo se u potčinjeni položaj u odnosu na druge članice, vredeli bismo manje nego drugi. To vodim kao nepremostiv problem i zato ne verujem da ćemo ikada ući u EU, osim ako oni povuku priznanje Kosova, izvine se za agresiju i Kosovo bude i faktički integrisano u Srbiju. To su već drugi horizonti. Biće i to jednog dana, ali ne blizu.
Brat je već bio odvojen od njih, u Beogradu, pa su u Smederevu ostali samo on i majka. Međutim, čim je otac umro, izbacili su ih iz stana, jurili i morali su da se sele. Taj šok ga je, dodaje, formirao. Lađom su došli za Beograd, pravo kod neke rođake, privremeno. Privremeno se odužilo na šest meseci, mučili su se, te su otišli u jednu malu napuštenu fabriku, tačnije radionicu bombona.
- Tu smo nekako trajali dve godine, a onda smo uspeli da nađemo negde u Ljube Davidovića, tu je bilo neko gradilište s radničkim barakama, i jedna zgrada za inženjere. U toj zgradi su bila dva neka stana, jedan je uzeo neki šofer i drugi, potpuno zapušten, u koji smo ušli nas dvoje. Taj stan je imao pukotine po zidovima toliko velike da su vrapci prolazili kroz njih. Dve prostorije, predsoblje, bez vodovoda i drugih stvari. Deset godina smo bili tu. Bila je neka česma u dvorištu, zajednička, to smo koristili, i bilo je javnih kupatila kod Šeste muške... - seća se Jovanović.
U DEPRESIJI
Odavde je otišao u vojsku na godinu dana. Iz tog istog neuslovnog stana je kasnije svakog dana odlazio i na posao u MSP.
- Negde posle tri godine rada u ministarstvu dolazi neka sindikalna komisija, nisam ni znao kada su došli kod mene, bili su zgranuti kada su videli gde živim. Napisali su da je nemoguće i onda me je načelnik kadrovske uprave zvao i dali su mi jednosoban stan u Smederevskoj ulici. Mali, 42 kvadrata, za nas odličan, tu smo prešli majka i ja. Zvao me je jedan kolega iz generacije, pokojni Bora, tada mi je rekao: "Vlatko, nisam znao da ti tako očajno živiš" - kaže Jovanović i naglašava da je majka bila u velikoj depresiji zbog gubitka sestre i oca, što ga je još više obavezivalo da joj bude maksimalno posvećen.
Ni karijera mu, ocenjuje, nije bila posuta cvećem. Više godina je bilo trnovito, kada su se otvorile mogućnosti da pokaže šta može, zemlja je već zapala u ćorsokak. Bio je na čvorištu mnogih dešavanja, a događaj koji je ostavio najveći utisak na njega je raspad Jugoslavije:
- Ja sam se rodio u zajedničkoj državi, Kraljevini Jugoslaviji, i za mene je formiranje prvo zajedničke države svih Južnih Slovena bio san, mislim da je i dalje to san.
Blokaderi su svakako dobili mig sa strane
Foto: Tanjug/AP/Antonin Utz
Komentarišući dešavanja u zemlji, proteste i blokade, Jovanović ocenjuje da je to jedan od problema koji je kombinovano nastao spajanjem unutrašnjih razloga i spoljnih interesa.
- Zbog tih zajedničkih uzroka, teško je razabrati se i znati gde je kraj i jednog i drugog. Jer izvorišta za unutrašnje napetosti još se mogu nekako sagledati, ali i tu ima iznenađenja, međutim, izvorišta za spoljna interesovanja i mešanje nisu saglediva do kraja.
Kao unutrašnje razloge naš sagovornik navodi nemoć zvanične opozicije da se izdigne iz svog zanemarujućeg položaja:
- A opet, ovi, takozvani studenti i profesori sigurno da su dobili mig i sa strane, ohrabrenja...
Na pitanje da li kad priča o tom migu sa strane sad prelazi na spoljne faktore, koje je pomenuo, on navodi:
- Da. Znate, i spoljni i unutrašnji su zajednički, korišćen je sloj stanovništva koji je do sad bio najnepolitičniji, koji je posvećen učenju, obrazovanju, oni su se naglo izdigli iz tog i stupili na političku scenu. To su u početku prikrivali. Međutim, da bi se došlo na vlast, mora se krenuti odozdo. Imati organizaciju, koja je legitimna i koja je prihvatljiva za dobar deo stanovništva, da je okrenuta njima i njihovim rešenjima, jedino tako, ako se ne želi silom ili uličnim nemirima doći na vlast.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (1)
Dejan2019
14.06.2025 21:07
Šta je znao, i kako je razumeo odnose u svetu, najbolje je pokazao politikom koju je zastupao. Da se tu ništa nije promenilo, dokazuje da njegovo mišljenje, ni onda a ni danas, nema bilo kakav kredibilitet. Srećom, nije imao naročiti uticaj, čak ni onda, kada je mogao i konkretniju štetu da napravi.