OTKRIVAMO: KAKO JE SVE NEMAČKA PRITISKALA DRŽAVE ŠIROM SVETA DA BI GLASALE ZA SRAMNU REZOLUCIJU

Ključni igrač koji je pokušao da nametne celom svetu sramnu rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici bila je, znamo to svi, Nemačka. Zvanični Berlin (kakvog li paradoksa) učinio je sve da Srbima stavi lažni žig genocidnosti i tako, između ostalog, pokuša da minimizira sve ono što su Nemci, pre svega, radili u dva svetska rata.
Glavnu ulogu u tome, ni to nije tajna, imala je Analena Berbok, nemačka šefica diplomatije, inače, jedna od perjanica Zelenih, stranke koja je, između ostalog, i 1999. prednjačila u traženju da se mučki bombarduje SR Jugoslavija. Republika u ovom dodatku, a na osnovu pouzdanih saznanja iz diplomatskih izvora, otkriva kako je sve Nemačka pritiskala države širom sveta da bi glasale za sramnu rezoluciju. Bilo je tu, videćete već, svega, a dijapazon se kretao od obećanja preko ekonomskog uslovljavanja do suočavanja s najgorim scenarijima koji bi mogli da snađu neposlušne.

IZNENAĐENI

Kako za Republiku kaže jedan prekaljeni zapadni diplomata, koji je već dugo u Beogradu, prema informacijama kojima on raspolaže iz razgovora s kolegama iz nekih drugih zemalja, pritisci su bili fokusirani na one zemlje za koje se procenjivalo da bi možda mogle da budu uzdržane ili protiv, a posebno su intenzivirani otkako se videlo da se Srbija i predsednik Aleksandar Vučić, koji zemlju prevodi, ni slučajno neće pomiriti s onim što je spremljeno.

- Iskreno, autori rezolucije i oni koji su je najpre podržali očekivali su lagan posao, kao i u mnogim ranijim slučajevima, u odnosu na neke druge zemlje. Nisu se nadali nikakvom otporu, kako bi se to slikovito reklo u sličnim situacijama, već su stavili šampanjac da se hladi i samo su čekali da ga otvore i nazdrave što su uspešno završili posao. A onda su doživeli prvi šok. Srbija je započela veliku diplomatsku akciju, preciznije rečeno, ofanzivu da se suprotstavi rezoluciji - objašnjava naš sagovornik diplomata i nastavlja:

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

- Tog trenutka počinju problemi. Njima treba neko vreme da se snađu jer im se plan ruši kao kula od karata. Naravno, radi se o velikima, Nemačka je izvela mnogo sličnih akcija i, kada su se u Berlinu pribrali, pokrenuli su kontraofanzivu. Upravo zbog toga je odlagano glasanje, upravo zbog toga je u igru uključena Crna Gora da poturi kao kukavičje jaje dva amandmana. Ti amandmani svakako su doprineli da jedan broj država pomisli da je, eto, sad sve u redu i onda odluči da ipak glasa za rezoluciju o Srebrenici.

Što se tiče pritisaka na neposlušne i kolebljive zemlje, naš sagovornik ih ovako grupiše:

- Nekima, s kojima Nemačka ima dobre ekonomske i političke odnose, prosto je skrenuta pažnja da bi mogli da pretrpe određene posledice, poput povlačenja određenih fondova, uskraćivanja pomoći ili odustajanja od najavljenih investicija. Drugima je prosto obećana neka pomoć ili podrška u međunarodnim sporovima koje vode. Trećima je, međutim, najbrutalnije zaprećeno da će pretrpeti strašne posledice, bile one finansijske, političke ili neke druge. Ne zaboravite da Nemačka preko raznih investicionih i poslovnih banaka, fondacija i organizacija, pa i onih iz takozvanog nevladinog sektora, finansira mnogobrojne projekte ove ili one vrste širom sveta. I sad, kad nekom direktno kažete da će slavina biti zavrnuta, ako se radi o maloj zemlji, koja ponekad direktno zavisi od strane pomoći ili ulaganja, jasno je da su velike šanse da popusti pod pritiscima.

IZMENA PRAVILA

Ono što se zna jeste i da su nemačke diplomate, od najnižih nivoa, pa do onih najvišeg ranga, doslovno poslati na turneju po svetu (ili su delovali u zemljama u kojima se već nalaze) da bi oči u oči popričali s neposlušnima i suočili ih s posledicama eventualnog glasanja protiv ili uzdržanosti. Na takvu turneju, uostalom, poslata je i Antje Lenders, žena koja je stalni predstavnik Nemačke u UN i koja je održala skandaloznu uvodnu reč na početku sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posvećene rezoluciji o Srebrenici.

Prema informacijama portala Republika, paralelno s ovakvom akcijom, Nemačka je i u samim Ujedinjenim nacijama igrala prljavu igru, menjajući u hodu pravila igre vezana za zakazivanje sednice, njenu proceduru, redosled govornika i slične stvari. Ništa, dakle, nije prepušteno slučaju, međutim, ispostavilo se da su u Berlinu pogrešili samo u jednom: potcenili su snagu Srbije i našu spremnost da se časno, ponosno i nepokolebljivo borimo za istinu, pravo i pravdu. Ta greška, na kraju, koštala ih je blamaže i fijaska o kojem pišu čak i nemački mediji.

BONUS VIDEO