DANAS SE NAVRŠAVAJU DVE DECENIJE OD POGROMA NAD SRBIMA NA KiM: Albanci ubijali, proterivali, spaljivali kuće i svetinje (VIDEO)

Pre dve decenije, tačnije 17. i 18. marta 2004. godine, dogodio se pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Etnički motivisana erupcija nasilja Albanaca nad Srbima izazvana je medijskom kampanjom koja je prikazivala da su albanski dečaci navodno naterani u Ibar.

Izveštavanje albanskih medija bilo je tendenciozno i sasvim neistinito, što je dodatno doprinelo eskalaciji nasilja.

Prva erupcija nasilja

Tokom svojevrsne „Kristalne noći“, kako se izrazio jedan od zvaničnika KFOR, marta 2004. godine, nad Srbima, njihovim domovima, imovinom, svetinjama i spomenicima, sa Kosova i Metohije proterano je, koliko se zna, 4.012 Srba. Znatan deo žrtava bili su nedavni povratnici, uglavnom iz 2003.

Napadi i nasilje

Napadi na Srbe nisu se zaustavili samo na proterivanju. U popodnevnim satima 17. marta, više hiljada lokalnih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, napalo je tamošnje Srbe, što je rezultiralo pucnjavom i žrtvama s obe strane. Slični napadi zabeleženi su širom Kosova i Metohije, uključujući i paljenje crkava, kuća i nasilje nad civilnim stanovništvom.

Uništavanje kulturne baštine

Tokom pogroma, uništeno je približno stotinu crkvenih objekata, među kojima se ističe drevna crkva Bogorodice Ljeviške, sa početka 14. veka, koja je bila episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku. Uništene su brojne svetinje, freske, ikone, crkvene relikvije, pri čemu je načinjen nenadoknadiv gubitak za kulturno nasleđe ne samo Srba, već globalno.

Međunarodna osuda

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti OUN, Evropska unija, kao i tela odnosno zvaničnici niza zemalja. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava, a 67 osoba je osuđeno.


Pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine predstavljao je jedan od najmračnijih trenutaka u novijoj istoriji regiona. Uništavanje kulturne baštine, nasilje nad civilima i etnički motivisani napadi ostavili su duboke tragove i podstakli međunarodnu osudu. Ovaj događaj ostaje važan ne samo za srpski narod, već i za celokupnu međunarodnu zajednicu kao podsećanje na posledice etničkog nasilja i netrpeljivosti.

BONUS VIDEO: