STIGLA PRVA KONKRETNA UPOZORENJA EU O SANKCIJAMA: Kaznene mere bi mogle da pogode ove oblasti

Vest da bi EU mogla uvesti sankcije Srbiji, lebdi iznad naše zemlje od 24. septembra, kada se desio oružani sukob u Banjskoj na Kosovu i Metohiji. Iako se okolnosti i odgovornost još utvrđuje istragom, Aljbin Kurti ohrabren podrškom pojedinih predstavnika zemallja članica Unije, insistira na kaznenim merama protiv Srbije.

Uprkos činjenici da ovaj zahtev nema konsenzus svih 27 članica Evropskog saveta, unutar EU sve su glasniji predlozi da se Beograd ipak kazni, ukoliko se pokažu veze sa ovim događajem.

Brisel, kako je nekoliko puta naglašeno, "čeka kompletnu sliku", a Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske studije, za Blic ocenjuje da bi se sa eventualnim kaznenim merama išlo na dva fronta.

- Ono što je važno, na meniju nije paket sankcija, već paket mera, jer je za prvi slučaj potrebna jednoglasnost svih članica EU. Pre mislim da bi, kada bi se odlučili za neku reakciju, bilo reči o zahtevu da se ne odobravaju dodatni fondovi, da nema novih projekata i da ne napredujemo ka EU. Ali mi ionako stojimo u mestu, ne otvaraju se poglavlja zbog Rusije - kaže Subotić.

Vest da je najmanje sedam zemalja EU podržalo ideju kažnjavanja Srbije i pre sprovedene istrage, deo javnosti je ozbiljno zabrinula nakon čega su počele da se oživljavaju priče o sankcijama koje smo imali devedesetih.

Međutim, da je takav scenario malo verovatan objasnio je docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić, uz objašnjenje da i kada bi se to ostvarilo "ne bi bilo ni nalik onome što smo doživeli pre 30 godina" jer je EU svesna da ne treba forsirati u ovom trenutku u kom je moguće da se situacija dodatno destabilizuje.

Foto: Shutterstock

- Bilo kakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine - rekao je on u ranijoj izjavi.

Sa tom procenom saglasan je bio i diplomata Toran Milivojević uz objašnjenje da EU ne želi da završi mandat na taj način.

- Tu postoji  racionalni pristup u samom vrhu Unije, želja da mandat završe kako treba a ne još jednim nerešenim pitanjem, kao što je to učinila Federika Mogerini - rekao je Milivojević za portal Republika.

"Kaznene mere mogu biti vezane za finansije"

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da bi ove najave mogle da se odnose na mere ograničenja vezane za politički dijalog i pitanje procesa EU integracija, možda nešto i vezano za projekte koje finansira Brisel.

Poslednja koja ih je spomenula je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo i poslanica Zelenih Viola fon Kramon. Ona je rekla da je za Srbiju pripremljen paket mera, političkih i finansijskih, koje će naneti štetu Vladi Srbije.

Što se tiče procedure za pokretanje tih mera, Subotić kaže da, kada je reč o finansijama, Evropska komisija predlaže projekat, a onda odbori odlučuju da li će ili ne ići na saradnju.

- Ta odluka se usvaja kvalifikovanom većinom, ali mislim da ni to nije opcija. Nisu nam ukinuli finansijska sredstva ni kada smo se oduprli uvođenju sankcija Rusiji, čak su nam povećali iznose. Zato mislim da bi sada taj scenario bio kontraintuitivan jer smatraju da postoji mogućnost da nas time gurnu u ruke Rusiji - smatra Subotić.

 Novaković kaže da nije siguran da će do tog poteza EU doći, a svakako ni vraćanja viza.

- Pre svega što te mere treba jednoglasno da odobri savet EU. A tu ima najmanje dve države koje bi sigurno bile protiv. Bilo koje sankcije su kontraproduktivne, bez neke šargarepe - zaključuje Novaković.

BONUS VIDEO