ZORANA, JEZIK TI NIJE JAČA STRANA: Ministarka se petlja u stvaru o kojima nema pojma

Autor:

Vesti

15.04.2021

07:12

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Ministarka energetike Zorana Mihajlović zasipala nas saopštenjima i autorskim tekstovima u kojima se žali na navodno neravnopravan tretman žena u srpskom jeziku?! Mada i ovaj tekst počinje rečju ministarka (a ne ministar) uz njeno ime, ona tvrdi da su, jezički gledano, žene potcenjene, pa za to navodi i neke primere, pokazaće se, loše izabrane.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ
Zorana Mihajlović

Dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik s Instituta za srpski jezik SANU, za Srpski telegraf objašnjava zašto zamerke Zorane Mihajlović nikako ne mogu da budu osnovane.

Ako može spremačica, zašto ne bi moglo inženjerka, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović. Vidite li nešto pogrešno u premisi ove rečenice?

- Iz lingvističke perspektive, potpuno je pogrešno uvezivanje ovakvih primera radi dokazivanja političkih populističkih teorija zato što se neosnovano prave paušalne analogije. Na primer, inženjerka u srpskom jeziku postoji već nekoliko decenija. Dokaz za to moguće je naći u postojećim rečnicima srpskog jezika, koji ovu reč registruju upravo u značenju žena-inženjer. U ovim rečnicima možete naći i advokaticu, kosmonautkinju, fotografkinju, veterinarku... Istu, pogrešnu logiku mogli bismo upotrebiti u sledećem pitanju: kako može oficirčić, činovničić, profesorčić, što su pogrdni nazivi za osobe muškog pola, a ne može profesorčica ili nešto slično?

U rečnicima možete naći inženjerku, advokaticu, kosmonautkinju, fotografkinju, veterinarku...

 

Ministarka kaže i da pojedine reči koje označavaju zanimanja, kada se "prevedu" u ženski rod, paraju uši samo zbog patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja. Šta mislite o takvoj oceni? Da je prethodni stav tačan, ne bi postojale ministarke, upravnice, direktorke, predsednice, premijerke...

- Žene ne mogu biti vidljive i prepoznate na pozicijama moći samo ako nemaju te pozicije jer se na osnovu imena i prezimena u srpskom jeziku jasno uočava da li je reč o ženi ili muškarcu. U diskusijama o rodno osetljivom jeziku neretko se u prvi plan stavlja stvaranje novih reči za postojeća zanimanja, titule i profesije, a zanemaruje se činjenica da je rod jezička kategorija koja ne mora imati, a često i nema, analogiju s polom. Primera radi, uvek ćemo pitati: "Ko je došao?" ili "Koja osoba je ovo uradila?" I na jedno i na drugo pitanje odgovor može biti i Milan i Jelena.

Reagovao je i Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU.

- Odbor vraća u fokus suštinu problema, ravnopravnost među polovima ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija ženskog roda, već od konteksta u kom su one upotrebljene. Ovome treba dodati i činjenicu da je odbor merodavan za pitanja jezika, ali da su odluke odbora savetodavne. S druge strane, ako pri pisanju zakona i pravilnika izostavite stručnjake, dobijete politički usmeren jezički inženjering, koji, dokazano kroz istoriju srpskog jezika, dosad nikada nije urodio plodom.

 

Sredstvo komunikacije i manipulacije

Koliko jezik uopšte može da utiče na društvene odnose i da ih menja?

- Jezik je najmoćnije sredstvo komunikacije, ali i manipulacije, tako da u ogromnoj meri utiče na društvene odnose i kreiranje slike sveta i pojedinca i društva jer se jezičkim sredstvima dokazuje, osporava, provocira, iskazuje svaka ljudska misao. Ako nekoga zovete šefe, vi pokazujete društvenu hijerarhiju u odnosu. Ako izostaje persiranje, pokazujete bliskost, neposrednost ili nepoštovanje, u zavisnosti od konteksta. Svaka osoba, na primer, u javnom prostoru ima socijalnu ulogu, u skladu s kojom, prema društvenim konvencijama, treba da koristi određeni jezik. Kada se odnosi među društvenim akterima poremete, promeni se i komunikacija, a to se dogodi spontano. Ako sve to imamo u vidu, biće nam jasnije da će spontani razvoj jezika prevladati.

 

 

 

Komentari (0)

Loading