MA KAKVA TRANSILVANIJA! SRBIJA JE KOLEVKA VAMPIRA, A ZA TO IMAMO ČVRST DOKAZA

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Naime, dokumenti koji se čuvaju u evropskim istorijskim arhivima potvrđuju da je Srbija njihova kolevka i da je reč vampir našeg porekla. U svetske rečnike upisana je 1734, tri godine posle strašnih događaja u Medveđi kod Trstenika.

Dokument o ekshumaciji Visum et repertum (Viđeno i otkriveno), čuva se u Bečkoj arhivi. Do kopije ovog i više spisa iz 18. veka, o dramatičnim događajima na tadašnjoj tursko-austrijskoj granici, u Medveđi, profesor istorije Ivan Nešić došao je zahvaljujući kontaktima sa naučnicima koji se bave tom misterioznom temom.

- Stanovništvo se žalilo austrijskim vlastima da je došlo do vampirske epidemije. Austrijanci, koji se plaše kuge šalju svog epidemiologa, gde on u svom izveštaju koristi reč vampir za stanje koje je video kod tela za koja su iskopana iz zemlje - objašnjava istoričar Ivan Nešić.

Od 19 žrtava, kod 13 je utvrđeno da se nalaze, u kako piše, vampirskom stanju. Austrijanci su dozvolili da se tela probodu, spale i njihov pepeo razveje po Moravi.

Foto: pixabay.com

U dokumentima je navedeno da je sličnih epidemija bilo i u obližnjem Kukljinu, Kragujevcu i Kiseljevu na Dunavu.

- Interesantno je da je Srbija u 18. veku bila ishodište tog vampirskog mita koji je preko ovih dokumenata otišao u Zapadnu Evropu - ističe Nešić.

Oštre, duge očnjake i imidž grofa Drakule kreirao je Holivud. U srpskoj tradiciji vampir je biće koje podseća na mešinu. Žrtve ne ujeda, već davi.

Iako savremena medicina pretpostavlja da su se iza vampirskih, krile epidemije antraksa, sujeverje je opstalo, posebno kod pogrebnih običaja.

- A to znači da se uzima jedan crveni kanap i u vidu krsta se stavi na njegove, preko mrtvoga tela, a onda dođe čovek specijalno zadužen da izvrši obrezivanje. Obično uzima se jedno šilo i sa tim šilom se probode peta. To znači da ga zareže da ne bi postao vampir - navodi Momir Bradić, žitelj i hroničar Medveđe.

Opstali su i toponimi, poput brda Vampirlija gde su kako se veruje sahranjivane žrtve misteriozne pošasti.

- Vampiri danas mogu da se nađu samo u umetničkim prikazima, recimo u knjigama. Imamo u savremeno vreme dva izuzetno važna i veoma dobra književna dela. Jedno je Kal juga, Mladena Milosavljevića, koji se bavi i tim istorijskim periodom i bavi se problemom vampira i imamo Kletvu Kainovu, Aleksandra Tešića, koji na sjajan način opisuje i slučaj iz Kiseljeva i slučaj iz Medveđe - kaže istoričar Ivan Nešić.

Vampiri su postali i deo folklora Trsteničkog kraja, koji se, smatra Nešić mogu iskoristiti i u turističke svrhe.