"ČUO SAM KAKO MI KRCKA LOBANJA..." Miljan je preživeo stravičan napad medveda u Crnoj Gori - Razjarena životinja se dva puta vraćala da ga raskomada!

Četrdesetšestogodišnji Miljan Grubač pre dve godine preživeo je napad mrkog medveda u rejonu pivskog sela Stabna, a svoje jezivo iskustvo i teške povrede koje je zadobio opisao je u dokumentarnom filmu autora Radovana Kovača, objavljenom na Jutjub kanalu „Izazovi avanturu“.

Grubač je ispričao da već desetak godina radi kao nadzornik u Parku prirode Piva, a da je istovremeno i lovac. Tokom godina provedenih u prirodi, kako navodi, stekao je utisak da su životinje uglavnom plašljive, naročito manje vrste.

Medvede je, prema sopstvenim rečima, sretao na stotine puta i nikada ranije nije imao iskustvo slično onome koje će mu se dogoditi kod Stabne. Napad je, kako je opisao, potpuno promenio njegov pogled na susret sa divljom životinjom i pokazao koliko takve situacije mogu biti nepredvidive i opasne.

- Uvek sam govorio: 'Ljudi, medved je kukavica koji se svega boji. Čuje galamu, povuče se, pogotovo mečka sa mečićima. Odlazi da ih štiti, neće da bude tu blizu' - rekao je Miljan.

A onda je došao kobni dan u novembru 2024... Miljan je sa društvom drugih lovaca po lepom i sunčanom danu otišao u lov na divlje svinje.

„Čuo sam režanje, a on je skočio na mene i uhvatio me za glavu“

Miljan Grubač opisao je kako je izgledao trenutak kada ga je u rejonu pivskog sela Stabna napao mrki medved. Sve se, kako kaže, dogodilo iznenada, nakon što je čuo režanje.

- Samo sam čuo režanje. U sekundi sam se okrenuo, a on je već skočio na mene i uhvatio me za glavu. Ma koliko da sam se branio rukama, stegao me je čeljustima. Puška mi je u trenutku ispala. Kako me je zgrabio u skoku, pod inercijom me je povukao u stranu. Pali smo i počeli da se kotrljamo niz veliku padinu. Srećom je tu bila strmina, da je bila ravnica, medved bi me pritisnuo i uradio ono što je naumio. Kotrljali smo se, a on mi nije puštao glavu. Jasno sam čuo kako mi krcka lobanja... Znao sam da ne smem da se predam, jer kad medved uhvati žrtvu, odmah gleda bi mogao da je zakopa - prisetio se Miljan.

Usledila je borba za život. U jednom trenutku Grubač se našao na medvedu i pokušavao da ga savlada, ali je ubrzo shvatio da protiv životinje praktično nema šanse.

- Pustio me je, ali mi je glava već bila teško povređena. Nisam osećao nikakav bol, valjda od adrenalina. Bio sam na njemu i pokušavao da mu uhvatim vrat. Ali to je vrat... Nemoguće je opisati, ništa mu nisam mogao. Imao sam nož u torbici, ali nisam mogao da ga izvučem. U toj bezizlaznoj situaciji, uspeo sam da mu zabijem prst u oko. Tog momenta medved me je ponovo uhvatio - i za ruke i noge, i za stomak - ispričao je.

„Kidao me je i odjednom je stalo“

Borba je trajala još neko vreme, a zatim je medved iznenada prestao da ga napada.

- Kidao me je i odjednom stao. Čuo sam ga kako tapka po lišću s leve strane... i otišao je - rekao je Grubač.

Teško povređen, Miljan je pokušao da dozove ostale lovce. Nije mogao da ustane, a kada je izvukao telefon, shvatio je da ga je medved zubima potpuno uništio.

U trenutku kada je pomislio da je opasnost prošla, životinja se vratila.

- Lice mi je bilo odvaljeno... Držao sam ga rukama i zapomagao da me moji momci čuju. Vikao sam 'Upomoć!', možda je to bila greška. Da sam ćutao, možda bi se medved više udaljio. Ali me je čuo, vratio se i ponovo me povukao niz padinu. Vukao me je, komadao i onda opet stao - ispričao je.

„Miljan uopšte nije imao lice“

Posle drugog napada Grubač više nije znao da li se medved još nalazi u blizini. Zbog straha da bi mogao ponovo da ga napadne, nekoliko minuta nije smeo ni da se oglasi.

- Nisam mogao ništa. Nisam smeo ni reč da izgovorim. Sigurno pet-šest minuta nisam smeo glasa da pustim. Polako sam se pomerao na zadnjici, klizio u tišini, samo da se što više udaljim od njega ako je još tu - rekao je.

Obliven krvlju i u stanju šoka, uspeo je da se udalji oko 100 metara od mesta napada. Tamo je konačno čuo glasove lovaca koji su krenuli u potragu za njim.

Prizor koji su zatekli bio je stravičan.

- Miljan uopšte nije imao lice. Faca mu je ispala u stranu... Bukvalno pričaš sa živim mesom - prisetio se jedan od njegovih prijatelja.

Grubač je potom helikopterom prebačen u bolnicu u Podgorici, a zbog težine povreda lečenje je nastavio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

„Nije postojala kost na licu koja mu nije bila polomljena“

Lekari su utvrdili da gotovo nijedna kost na njegovom licu nije ostala nepovređena.

- To je brutalna povreda koja se maltene može svesti u karakteristiku po intenzitetu onih velikih teških ratnih rana - rekla je prim. dr Ivana Krstić Lečić.

Mnogi delovi kostiju su nedostajali, posebno sa desne strane lica. Desna očna jabučica bila je potpuno pomerena, gotovo do usta, dok mu je vid bio uništen, iako je oko ostalo živo.

Povrede su bile takve da su, prema lekarima, podsećale na posledice eksplozije ili ranjavanja vatrenim oružjem.

Miljan je zbog napada ostao bez jednog oka i sa trajnim posledicama, ali se vratio svakodnevnom životu i poslu. Ipak, kaže da, kada bi danas ponovo sreo medveda, ne bi pokušao da ga odstrelI.