GODIŠNJICA PRVOG NOĆNOG LETA AVIONA! Ne biste verovali iz kog grada u Srbiji je pisana istorija

Na današnji dan, 9. septembra 1923, s pančevačkog aerodroma u pravcu Bukurešta poleteo je prvi redovni noćni komercijalni let u istoriji civilnog vazduhoplovstva.
Ovaj istorijski podvig francusko-rumunske avio-kompanije "Franko-Rumen" zauvek je promenio mapu svetskog saobraćaja, dokazavši da nebo pripada pticama od čelika i nakon zalaska sunca.

PROČITAJ JOŠ: KATEDRA ZA VAZDUHOPLOVSTVO PROSLAVILA 90 GODINA POSTOJANJA (FOTO)

Kada pomislimo na pionirske korake svetske avijacije, misli nam najčešće lete ka Parizu, Londonu ili Njujorku. Ipak, malo ko zna da je pre više od jednog veka upravo južni Banat bio epicentar tehnološke revolucije. Tog 9. septembra obeležavamo godišnjicu događaja koji je zlatnim slovima upisan u svetske letačke anale: u noći između 9. i 10. septembra 1923. s aerodroma u Pančevu uspešno je realizovan prvi međunarodni noćni let u istoriji civilnog vazduhoplovstva.

Foto: ustupljene fotografije

PROČITAJ JOŠ: SNIMAK DRAME IZ LETELICE! Povređenom Srbinu glava bila van aviona do ramena, supruga ga SPASLA u poslednjem MOMENTU! (VIDEO)

Početkom dvadesetih godina prošlog veka, avio-saobraćaj je imao ogroman problem: leteo je samo danju. Čim bi sunce zašlo, drveni avioni presvučeni platnom morali su na zemlju. Zbog toga je čuveni voz "Orijent ekspres", koji je bez prestanka tutnjao danju i noću na relaciji Pariz-Carigrad (Istanbul), stizao brže od letelica. Avionsko putovanje trajalo je i po četiri-pet dana jer su se piloti noću odmarali.

PROČITAJ JOŠ: "Sova" posle 30 GODINA poletela sa aerodroma u Pančevu

"Za francusku kompaniju, uvođenje noćnih letova bilo je doslovno pitanje života i smrti. Morali su da pobede železnicu koja im je uzimala putnike, gurajući se kroz mrak dok su avioni mirovali.

Francusko-rumunska kompanija "Franko-Rumen" (CFRNA) shvatila je da vazduhoplovstvo nema budućnost ako ne osvoji noćno nebo. Izbor za ključnu i najrizičniju tačku ove vazdušne revolucije pao je na deonicu između Pančeva i Bukurešta, dugačku oko 600 kilometara.

Foto: ustupljene fotografije

Da bi drveni trokrilaš kodron C-61 (caudron C.61) mogao bezbedno da uzleti i sleti u mraku, teren u Pančevu morao je biti potpuno modifikovan. Duž piste su postavljena svetla i dva moćna acetilenska i električna reflektora koja su osvetljavala tlo iz različitih uglova. Što je još impresivnije, kako bi pilot znao kuda se kreće kroz crnu banatsku i rumunsku noć, na svakih 20 kilometara duž rute bili su postavljeni zemaljski farovi-orijentiri.

U rano jutro 9. septembra, avion je poleteo iz Bukurešta i posle pet i po sati leta bezbedno sleteo u Pančevo. Već iste večeri, nakon zalaska sunca, francuski pilot Klod Borgar pokrenuo je tri moćna motora hispano-suiza. Avion s oznakom F-AFCP vinuo se u mrak, noseći sa sobom direktora avio-kompanije i inženjere koji su postavili svetlosnu signalizaciju. Let do Bukurešta trajao je tačno pet sati i deset minuta, čime je otpočela era redovnog noćnog putničkog saobraćaja u svetu.

Foto: ustupljene fotografije

Mada je pančevački aerodrom nakon 1927. izgubio primat u korist novoizgrađenog aerodroma na Bežanijskoj kosi u Beogradu, njegov istorijski značaj niko ne može da izbriše. Podvig pilota Kloda Borgara, koji je zbog ovog leta odlikovan francuskom Legijom časti, dokazao je da je čovek sposoban da upravlja nebom 24 sata dnevno.

Danas, kada milioni putnika spavaju u udobnim sedištima prekookeanskih letova, sećanje na prve svetlosne snopove u južnom Banatu podseća nas da je moderna avijacija rođena upravo kod nas.