NA AERODROMU JE SKUPO BITI ŽEDAN, A EVO I ZAŠTO!

I PSIHOLOGIJA

Kako je moguće da voda, koja u marketu košta 50, 60 ili 70 dinara, na aerodromu odjednom vredi nekoliko puta više (čast izuzecima). Da li za to postoji logično objašnjenje?

Prvi razlog je veoma jednostavan: lokacija. Prodavnice, kiosci i ugostiteljski objekti plaćaju visoke naknade da bi poslovali na mestu kroz koje svakodnevno prolaze hiljade putnika, a taj trošak se na kraju preliva na cenu proizvoda.

Međutim, zakup nije jedini razlog. Tu je i činjenica da na aerodromu vi praktično nemate konkurenciju. Kada jednom prođete bezbednosnu kontrolu, izbor postaje ograničen i prodavci to odlično znaju.

Ekonomisti ovakvu situaciju nazivaju zarobljenim kupcem. Kupac jeste slobodan da bira da li će kupiti vodu ili ne, ali nema mnogo mogućnosti gde će je kupiti, a kada je izbor mali cene rastu.

Tome ide u prilog i psihologija putovanja. Ljudi na odmoru ili poslovnom putu često troše novac opuštenije nego u svakodnevnom životu, a na to računaju i trgovci.

NIJE LUKSUZ

Pošto voda nije luksuz, već osnovna životna potreba, evropska komisija je pozvala aerodrome da pojeftine vodu koju putnici kupuju nakon što prođu sigurnosnu kontrolu.

Aerodrom u Briselu je prvi evropski aerodrom koji je to realizovao tako da kod njih flašica vode košta jedan evro, u Frankfurtu takođe, a u Minhenu 1,25.

I dok pojedini evropski aerodromi pokušavaju da ograniče cene vode, na mnogim drugim mestima ona ostaje možda i najskuplje osveženje koje ćete kupiti na putovanju.