SVE O NOVIM IZMENAMA PORODIČNOG ZAKONA! Da li će deca zbog šamara biti oduzimana roditeljima i šta će biti u FOKUSU?

U Srbiji su u toku pripreme izmena Porodičnog zakona, koje bi trebalo da unaprede sistem zaštite dece i jasnije definišu prava i obaveze u ovoj oblasti. U tom kontekstu, ponovno aktiviranje Saveta za prava deteta predstavlja značajan institucionalni korak, imajući u vidu da ovo telo godinama nije bilo u funkciji i nije moglo da obavlja svoju ključnu ulogu.

Očekuje se da Savet, koji okuplja predstavnike institucija, nevladinog sektora i akademske zajednice, doprinese boljoj koordinaciji i efikasnijoj primeni budućih zakonskih rešenja.

Kako ističe Vesna Mraković za Euronjuz, uloga ovog tela je višestruka i ključna za unapređenje sistema zaštite dece:

- Njegova osnovna funkcija je da prati ovu oblast, da predlože nove normativne okvire, uključujući pomenutu izmenu Porodičnog zakona i drugih propisa koji treba da štite pre svega oblast zaštite prava deteta, da predlaže nove mere, da prati kako se sprovode one postojeće i ono što je jako važno da povezuje različite sektore i deluje kao multidisciplinarno telo.

U javnosti se već otvorila široka rasprava o izmenama zakona, a očekivanja su da nova rešenja donesu konkretnu i vidljivu zaštitu dece, posebno kroz preventivne mehanizme. Mraković naglašava da zakonske promene same po sebi nisu dovoljne bez promene prakse:

- Nijedan zakon ne može promeniti sam po sebi uobičajenu praksu, način postupanja, ali jasnim isticanjem šta je to prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo u odnosu prema deci, pa i prema njihovim pravima, i setom mera koji će pomoći da taj zakon, odnosno da ta rešenja zažive u praksi, verujemo da će značajno poboljšati kvalitet života, naročito najugroženije dece.

Sa druge strane, stručnjaci podsećaju da određeni mehanizmi nadzora već postoje, ali da je potrebno njihovo unapređenje i šire sagledavanje problema. Dečiji psiholog Snežana Repac objašnjava:

- Na primer, ako je neko dete maloletni prekrešilac, ako je dete koje ima problem u ponašanju, poremećaj ponašanja ili je već negde bio prijavljen mora da se vrši mera korektivnog nadzora nad njim. Nešto što je verovatno drugačije biće možda zbog toga što je Savet za prava deteta zasebna jedna mala institucija. To je nešto što izlazi iz domena jednog centra za socijalni rad, nego radi specifičan posao.

Foto: Republika

Ona ukazuje i na složenost problema unutar porodice i društva:

- Postoje veliki problemi koji mogu da budu rezultat mnogih faktora, ne samo unutrašnjih faktora same porodice, nego i celog društva. Celo društvu se na neki način odražava i reflektuje kroz tu jednu ćeliju kao što je porodica. I obrnuto, porodica čini sistem i sistem se reflektuje na porodicu. Tako da to je jedan reverzibilan proces u kome se sve ono što se dešava negde mora sagledati šire.

Repac dodatno naglašava da odgovornost za razvoj dece nije isključivo na porodici:

- Naravno, oni su direktno odgovorni, ali treba imati u vidu i da ono što je van porodice, druge faktore, kao što je nasilje u društvu, zlostavljanje u školama, na primer, vršnjačko zlostavljanje ili vanškolsko, društvene mreže, sve su to faktori koji doprinose uznemirenju i samih mladih.

Iskustva iz prakse pokazuju da su porodice u riziku često suočene sa brojnim problemima, ali i da postoji prostor za napredak. Mraković ističe:

- Ti roditelji najčešće nemaju izgrađene roditeljske kapacitete, veštine, a među njima je upravo i veština pozitivnog vaspitanja, odnosno disciplinovanja ili imaju razne druge poteškoće, zdravstvene i finansijske. Veoma je često, takođe, nasilje što partnersko, što prema deci. Ono što smo naučili radeći u proteklih skoro 15 godina kroz naših devet centara za podršku deci i porodici širom Srbije, jeste da svaka porodica, koliko god disfunkcionalna bila, ipak, ima neke zdrave snage i pozitivne osnove na kojim se može raditi.

Foto: Shutterstock/Valeriy Lebedev

Poseban fokus javnosti je na pitanju fizičkog kažnjavanja dece i granice između discipline i nasilja. Mraković naglašava da nova zakonska rešenja jasno definišu tu granicu:

- Kada primenimo nasilje prema nekoj odrasloj osobi, to se u bilo kojoj vrsti interakcije, odnosno odnosa, tretira kao nasilje. Kada primenite nasilje prema životinjama, to se tretira kao okrutnost. Međutim, ljudska civilizacija je vekovima bila zasnovana na tome da je određen stepen fizičkog nasilja i kažnjavanja adekvatan vaspitni metod. To nije zasnovano ni na nauci, ni na psihologiji. Danas znamo da fizičko kažnjavanje, a naročito nasilje kada je ono teško ili kontinuirano, izaziva veoma ozbiljne posledice na razvoj deteta - kaže i dodaje:

- Svi mi smo nekako vaspitavani da je batina iz raja izašla, da su to poželjne vaspitne metode i nama je jasna zabrinutost roditelja čime sada zameniti te tradicionalne načine vaspitanja. Ali postoje pozitivni metodi vaspitavanja. To ne znači da će sada deca moći da rade sve što žele.

Foto: shutterstock/beauty-box

Takođe, ukazuje da cilj zakona nije kažnjavanje roditelja, već podrška i edukacija:

- Ovaj zakon predviđa izricanje određenih mera prema roditeljima, ali te mere nisu usmerene na njihovo kažnjavanje, već na upućivanje na dodatne obuke, edukacije, na jedan nadzor koji je više podrška i savetovanje. Teške mere, kao što je odluka da se jedno dete izdvoji iz porodice zato što mu su mu život, zdravlje i integritet ugroženi, postojili su i do sada. Izriču se izuzetno retko i zaista u krajnjim situacijama.

BONUS VIDEO