DA, MOŽETE DA BUDETE ALERGIČNI I NA HLADNOĆU! Ovo su prvi simptomi koje ne smete da ignorišete

Na prvi pogled deluje kao urbana legenda, ali je reč o stvarnom i medicinski prepoznatom stanju. Kod pojedinih ljudi izlaganje hladnoći – bilo da je u pitanju leden vetar, boravak u hladnoj vodi ili čak držanje čaše s ledom – može da izazove burnu reakciju kože.

Javljaju se peckanje, jak svrab i promene koje se šire znatno brže nego što bi se očekivalo. Nije u pitanju „osetljiva koža“ niti prolazna reakcija na zimu, već urtikarija izazvana hladnoćom, stanje u kome organizam na hladan podražaj reaguje oslobađanjem histamina, kao da je izložen ozbiljnoj pretnji.

Ova pojava se češće registruje kod dece i mlađih odraslih, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu. Kod nekih osoba simptomi ostaju blagi i ograničeni na nekoliko crvenih pečata, dok kod drugih mogu prerasti u ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Upravo zato ovu dijagnozu ne treba banalizovati i svoditi na komentar da je „samo od hladnoće“, jer u manjem broju slučajeva može imati ozbiljne posledice.

Foto: Shutterstock

Kako se urtikarija na hladnoću ispoljava i zašto može biti rizična

Simptomi se obično pojavljuju nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći, a često se dodatno pojačavaju u trenutku kada se koža ponovo zagreva. Prvo se javlja crvenilo, zatim izdignuti plikovi ili fleke praćene intenzivnim svrabom, a neretko i otokom. Reakcija može ostati lokalna, ali ponekad poprima sistemski karakter. Konzumiranje sladoleda ili hladnih napitaka može izazvati oticanje usana, jezika ili grla, dok kontakt sa ledenim predmetima može dovesti do otoka šaka.

Najopasnije situacije nastaju kada je veća površina tela izložena hladnoći, poput kupanja u hladnoj vodi. Tada kod osetljivih osoba može doći do ozbiljnih simptoma – otežanog disanja, vrtoglavice, gubitka svesti, pa čak i šoka. U takvim slučajevima neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Foto: shutterstock

Uzrok ovog stanja često ostaje nejasan, ali se kod nekih ljudi dovodi u vezu sa periodom nakon infekcija ili sa drugim zdravstvenim poremećajima, zbog čega je važno stručno praćenje.

Šta se dešava u koži i kako se postavlja dijagnoza

Osnov problema leži u mastocitima – ćelijama imunog sistema u koži koje pod dejstvom hladnoće oslobađaju histamin i druge upalne supstance. To dovodi do širenja krvnih sudova i pojave crvenila, otoka i jakog svraba. Dijagnoza se najčešće postavlja kod dermatologa ili alergologa, često uz pomoć jednostavnog testa sa hladnim predmetom, kojim se potvrđuje direktna veza između hladnoće i kožne reakcije.

Prevencija, terapija i svakodnevna zaštita

Pošto ne postoji univerzalni lek, osnova lečenja je izbegavanje okidača i kontrola simptoma. Slojevito oblačenje, zaštita izloženih delova tela i oprez sa hladnom hranom i pićima imaju ključnu ulogu. Kod određenih osoba antihistaminici mogu ublažiti simptome, dok se kod težih oblika, po preporuci lekara, može nositi i autoinjektor adrenalina.

Dobra vest je da se kod oko polovine obolelih stanje vremenom povlači ili značajno slabi, ali to ne znači da simptome treba ignorisati.

Kada potražiti pomoć

Ako se nakon izlaganja hladnoći jave oticanje jezika ili grla, gušenje, jaka vrtoglavica ili nesvestica, potrebno je odmah reagovati i potražiti hitnu pomoć. U slučajevima učestalih ili jačih simptoma, savetuje se pregled kod specijaliste kako bi se postavila tačna dijagnoza i odredila adekvatna terapija.

BONUS VIDEO