BEOGRAD KAO SEVERNI POL! Ledeni talas od 90 DANA! Izmereno neverovatnih -39,5 na Pešteru, prestonica bila okovana u led i mraz!

Iako su nas poslednjih godina razmazile blage zime bez snega, istorija Beograda pamti periode kada je prestonica izgledala gotovo kao daleki sever. Od apsolutnog rekorda iz 1893. godine, kada se živa u termometru spustila na minus 26,2 stepena, pa do zima tokom kojih su snežni nanosi držali grad u blokadi i po tri meseca, zvanični meteorološki podaci svedoče o izuzetnoj surovosti klime na ušću Save u Dunav.

Sistematska meteorološka merenja u Beogradu obavljaju se od 1888. godine, a najhladnija zima u istoriji grada zabeležena je tokom 1890 i 1891. godine, kada se sneg zadržao čak 90 dana. Ipak, apsolutni temperaturni minimum nije zabeležen te zime, već dve godine kasnije. Najniža temperatura ikada izmerena u Beogradu iznosila je minus 26,2 stepena i registrovana je 10. januara 1893. godine na Vračaru. Apsolutni rekord za celu Srbiju drže Karajukića Bunari na Pešterskoj visoravni, gde je 1985. godine izmereno minus 39,5 stepeni.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najniže temperature ikada izmerene u Beogradu su minus 26,2 stepena 10. januara 1893. godine, minus 25,5 stepeni 11. februara 1929, minus 25,1 stepen 25. januara 1963, minus 24,8 stepeni 24. januara 1942. i minus 24,7 stepeni 11. februara 1954. godine.

U novijoj istoriji merenja apsolutni lider po hladnoći je 1985. godina, a zanimljivo je da je istog dana na aerodromu u Surčinu izmerena još niža temperatura nego na Vračaru. Tada je 13. januara 1985. godine zabeleženo minus 21 stepen, dok su 31. januara 1987. godine izmerena minus 19,8 stepeni, 9. februara 2012. minus 14,9 stepeni, 8. januara 2017. minus 14,6 stepeni i 10. januara 2009. minus 13,2 stepena.

Meteorolozi podsećaju da su ledeni dani oni u kojima temperatura tokom čitavih 24 sata ne prelazi nulu. Rekord po broju takvih dana drži zima 1890 i 1891, dok je u skorije vreme bilo zima u kojima takvih dana gotovo da nije bilo.

Meteorolog Ivan Ristić kaže za Blic da su se tokom zime 2012. godine Dunav i Sava ozbiljno zaledili i da je u februaru te godine bila proglašena vanredna situacija.

- Zima 2011 i 2012 godine ostaće upamćena kao jedna od najekstremnijih u novijoj istoriji Beograda, ali ne toliko zbog apsolutno najniže temperature, već zbog dužine trajanja ledenog talasa i količine snega. Najvažnije merilo hladnih zima su srednje temperature u januaru i februaru ispod nule. U Beogradu se poslednjih godina beleži značajan rast prosečnih temperatura, pa su meseci sa srednjom temperaturom ispod nule prava retkost. Poslednji put kada je srednja mesečna temperatura u januaru bila ispod nule bilo je 2017 godine sa oko minus tri stepena i u februaru 2012 kada je isto bilo oko minus tri stepena - kaže Ristić.

On objašnjava da bi u slučaju povratka klimatskih uslova kakvi su vladali pre više decenija u Beogradu danas bilo oko dva stepena toplije nego tada.

- Beograd više nije isti kao pre. Topliji je u proseku za oko dva stepena. Efekat urbanog toplotnog ostrva tokom zime deluje kao nevidljivi grejač koji utiče na to da ekstremni minusi postanu sve ređi. Dok je u Surčinu na primer minus deset stepeni, u centru na Vračaru će biti oko minus šest ili minus sedam. Grad ne dozvoljava temperaturama da potonu u dublji minus - kaže Ristić.

Dodaje i da je toplotno ostrvo ujedno i neprijatelj snežnog pokrivača jer se sneg na asfaltu u gradu mnogo teže zadržava.

Jedan od najspecifičnijih i najtežih zimskih perioda u poslednjih pedeset godina bio je februar 2012. godine. Iako apsolutni temperaturni rekordi nisu oboreni, ovaj mesec je ostao upamćen po dužini trajanja hladnoće i količini snega. U Beogradu je tada izmereno minus 14,9 stepeni, dok je najviša dnevna temperatura iznosila minus 9,2 stepena. Prosečna mesečna temperatura bila je minus tri stepena, što je čak 5,1 stepen niže od proseka za taj period. Zabeležen je niz od 21 uzastopnog ledenog dana koji je trajao od 30. januara do 19. februara 2012. godine.

Ova zima ostala je zapamćena i po tome što je 13. februara visina snega dostigla 53 centimetra. Sneg je tokom celog februara prekrivao Beograd, dok je debljina leda na rekama na pojedinim mestima bila i do 50 centimetara.

Meteorološke analize pokazuju da je glavni uzrok takvih vremenskih prilika bio takozvani Sibirski anticiklon. Hladan vazduh iz Sibira zadržao se iznad istočne i centralne Evrope, dok su se iznad Sredozemlja formirali cikloni koji su donosili velike količine vlage i snega. Zbog tog blokirajućeg efekta hladnoća nije mogla da se povuče, a novi sneg je neprestano pristizao.

U istoriji Beograda visina snega često je bila veći problem od samog mraza. Najviši snežni pokrivač ikada izmeren iznosio je 80 centimetara i zabeležen je 3. februara 1962. godine. Tokom zime 1984 i 1985, iako je Pešter tada zabeležio rekord Srbije sa minus 39,5 stepeni, Beograd je bio zatrpan snegom koji se dugo zadržavao. Zima 2012 ostala je upamćena po snegu visine oko 52 centimetra koji je bio težak i vlažan, što je dovelo do obrušavanja krovova i padanja drveća širom grada.

Izvor: Blic/Republika/N.A.

Bonus video: