"IMAM ŽIVU I ZDRAVU DECU, NI OD BOGA NIŠTA VIŠE NE TRAŽIM, A KAMOLI OD NOVE GODINE!" Čudesna priča Dragana, kog je žena opljačkala i ostavila s troje dece i sedam puta se preudavala!

Dok se Bijeljina sprema za doček, a ulice sijaju od lampica, rasvete i vesele svetine, u jednom tihom sokaku u delu grada koji se zove Brodac, u jedan dom, Nova godina stiže bez velike pompe.

Iza vrata skromne kućice od svega četrdesetak kvadrata samohrani otac Dragan Gajić dočekuje praznike sa svoje troje dece - sinom Aleksandrom (8) i ćerkicama Kajom (6) i Emilijanom (4).

Majka je pre tri godine otišla, ostavljajući decu uz kratku poruku da je našla ljubav svog života, ali i Dragana - da sam ponese teret svakodnevice i odgovornost i brigu za tri mala života.

Od tada je on i otac i majka, i snaga, i oslonac, i uteha mališanima. Žive skromno, s malim primanjima i još manje sigurnosti, ali ne odustaju. U kući nema luksuza, ali ima nečega što dosta ni bogatih porodica nema - bezgranične ljubavi i međusobne sloge.

Dragan, nekada poznati majstor u kraju i šire, koji je lagodno živeo od svog posla, dočekuje nas nasmejan.

- Ma šta da tražim i još poželim pored njih troje. Imajući njih, ovakve dobre i skromne, ja ni od Boga ne očekujem ništa, samo mu se zahvaljujem, a kamoli od Nove godine.

Na samom početku razgovora ponosno kaže da mu je sin najbolji đak u odeljenju, a da mu je najdraže što pričaju i da je najbolje vaspitan. Po ponašanju, od brata ne odstupaju ni dve devojčice.

- Znate kako, ja sam moju decu vaspitavao da je najbitnije da se volimo i poštujemo i da se sa ljubavlju i poštovanjem odnose i prema drugima. Sinu sam kad je krenuo u školu rekao: "Kad imaš, podeli, kad nemaš, pritrpi, a kad ti neko nešto da, zapamti pa višestruko vrati." A, to je i moja životna filozofija.

Dragan priznaje da svojoj deci, sada kao samohrani otac koji je bio prinuđen da napusti posao i stara se o njima, ne može mnogo da priušti, ali da oni ništa i ne traže.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

- Živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. To je negde kad se sabere oko 400 evra. Dane provodimo igrajući se sa onim što imamo, zajedno sređujemo kuću, vole da pomognu i oko ove male baštice. Sve ih zanima, ova mala (najmlađa devojčica) hoće i sudove da pere, nego ne dam da se ne povredi... Donela im je prošle godine neka žena mobilne telefone, eno ih neraspakovani stoje, to ih uopšte ne zanima - priča Dragan.

Ističe da, dok im majka nije otišla, lepo su živeli, on je dobro zarađivao kao majstor, koji je posao, uz ekipu s kojom je radio, bukvalno završavao "ključ u ruke".

- I kad je ona rešila da ode, bio sam u Hrvatskoj, pogodio sam bio posao da čak 20 kupatila uradim, keramičar sam po struci, ali na poziv tada petogodišnjeg sina sam se vratio - počeo je Dragan polako da nas uvodi u priču kako je postao samohrani otac.

Priznaje da je majku svoje dece upoznao preko Fejsbuka, vrlo brzo posle razvoda od prve supruge, koja je bila veoma uspešna poslovna žena. Međutim, kako kaže, brak se raspao zato što je on želeo decu, a ona karijeru.

- Živeli smo u Banjaluci, ali sam se posle razvoda vratio kod majke ovde, u ovu kuću. Vrlo brzo ona me je našla preko Fejsbuka, počeli smo neku komunikaciju, uskoro i videli. I posle trećeg viđenja odlučio sam da se ženim. Ne mogu da kažem da sam to uradio iz inata bivšoj ženi, svidela mi se bila, ali da je bilo brzo, bilo je. 

Kaže da je, po njegovom mišljenju, sve bilo u redu dok mu je majka bila živa, a to je do 2021. Oženio se 2016. ponovo, a nova supruga i majka njegove dece bila je čak 17 godina mlađa od njega.

- Njeni su se bili naljutili, nisu hteli da čuju za nju kad se udala za mene, ali moja majka je lepo prihvatila i ona moju majku. Nije da nisam primetio da ima neke mane, nije ništa znala da radi, bila je aljkava, ali voleo sam je, a i negde sam se saglasio sa pokojnom majkom da je mlada, naučiće ono što ne zna. 

Kaže da su brzo stigla deca, da je on dosta vremena provodio po terenu, previše radio, kako porodica ni u čemu ne bi oskudevala. 

- Davao sam sam i "šakom i kapom" - priča i naglašava da je pritom i štedeo da bi napravio novu kuću.

Ističe da se život normalno odvijao, da su bili složna porodica sve dok mu majka nije umrla.

- Iskreno da vam kažem, posle toga sam i ja bio u šoku. Nekad pomislim da je i ranije bilo problema dok sam odsustvovao, samo majka nije htela da mi kaže. Neverovatno mi je prosto da se neko preko noći toliko promeni.

Dragan priča i da je posle majčine smrti nastavio da radi, ali svaki put kad bi dolazio kući, dom bi zaticao u haosu, s prljavom i gladnom decom. Priznaje da se često pitao gde i na šta ide novac koji šalje, ali se nije usuđivao da pita.

Međutim, kad je i ušteđevina njegova počela da se topi jer mu je supruga non-stop tražila novac, a i kad su komšije počele da traže da im vraća ženine dugove, upalila se lampica.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

- Uvek su to bila neka opravdanja, a tek kad je otišla čujem da su ovde u mom dvorištu svako veče bile žurke i pijanke, očigledno o mom trošku, a opet sam čuo i da je uz to društvo počela i drogu da koristi. Najgore mi je bilo kad su mi rekli da je noću ostavljala decu samu, ova najmlađa je bila još u kolevci, i izlazila. 

Ističe da je te 2022, na jesen, sa strepljom krenuo ka Hrvatskoj, gde je trebalo da radi, a da ta strepnja nije bila neosnovana, pokazalo se samo dva kasnije.

- Sin mi tad nije imao ni pet godina, zvao me je telefonom i rekao: "Tajo, molim te dođi kući!" Nisam u momentu to shvatio toliko ozbiljno, rekao sam mu samo da ću brzo doći, da moram da radim, ali kada me je uveče ponovo pozvao s istim zahtevom, shavatio sam to kao poziv u pomoć. Odmah sam se spakovao i krenuo, celu noć sam putovao, znao sam da će me nešto loše sačekati, ali nisam mogao ni da naslutim da će to biti ono što me dočekalo.

A u ranu zoru, sačekala ga je prazna kuća i poruka: "Otišla sam, našla sam ljubav svog života." Kaže da kad je shvatio da mu ni dece nema u kući - da mu se svet srušio.

Ne krije da je plakao i urlao od bola toliko - da je digao ceo komšiluk na noge koji mu je u kuću u trku uletao.

- Tada sam od ljudi čuo sve, i gde su pare išle i što su mi deca bila gladna i prljava i shvatio što u džepu imam samo 100 evra, a na ručunu minus. Odmah sam otišao u Centar za socijalni rad. Nju sam zvao, javila mi se, samo sam joj tražio da mi decu dovede.

Dvoje starije dece vraćeno mu je posredstvom Centra za socijalni rad posle dva dana, a najmlađa devojčica, koja je tada bila još beba, ostala je kod majke jer je još sisala. 

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

- Joj, da vidite sreću dece kad su me videla. Došli smo kući ovde, ali nismo kompletni. Nema nam bebe. Razmišljam šta da radim... Znam da će mi vratiti i treće dete, ali ne znam kad, a već nam fali. Kad eto nje posle nekoliko dana i kaže da ona sutra ima neke goste i da će mi i Kaju dovesti. Mi srećni, ja pogotovo jer sam znao da je neće više ni uzimati.

Ističe da suočavanje sa činjenicom da je samohrani otac, i to bez posla, delovalo užasavajuće. Kaže da se prvi put suočio s tim šta je domaćinstvo, obaveze oko dece...

- Nije da nisam baš ništa znao da radim, ali jedno je spremati roštilj i ručak za prijatelje i pospremiti iza sebe, a drugo preuzeti na svoja leđa celo domaćinstvo, troje malo dece, od kojih je jedno bilo beba. Ja sam do tada bio tata koji samo mazi i kaže: "Kaži, zlato tatino, šta ti treba da tajo kupi." Pritom,  kad je ona otišla, u džepu sam imao 100 evra, debeo minus na računu i, što je najgore, više nisam mogao da radim. 

Dragan priznaje da mu je u prvom trenutku utehu jedino pružala nada da će mu se žena vratiti, ako ne zbog njega, ono bar zbog dece. Ali uskoro je i nada umrla, a evo i kad i kako:

- Ova najmlađa je imala sedam meseci, sisala dotad i sad treba da joj dam da jede. Kažu ljudi: "Spremi joj kuvan krompir i šargarepicu", napravim ja to, nema ni cuclu ni ništa, ali poče da jede. Međutim, muka, legla uveče... E, kad tad nisam umro, neću nikad. Legla i ne može da spava. Navikla uz dojku. Ja legao pored nje, ona uzela i sisa mi nos. Ja pobedim onaj ponos u sebi, zovem je usred noći i kažem: "Dođi kući, ne može dete bez tebe." A ona mi kaže: "Aj, Alaha ti, ne smaraj me!" Ona, koja me u crkvu uvela... Ja sam, dok nisam s njom počeo da živim, u crkvu jednom godišnje ulazio, a posle s njom malo-malo i uz nju shvatio šta je bog i u boga poverovao...

Dragan je tad shvatio da je sam. Ističe da mu se sada već bivša supruga od tada šest-sedam puta preudavala - prestao je i da broji. Decu retko viđa, poslednji put je bila u avgustu. Mahom se viđaju na sudu, gde pokušava pošto-poto da izbegne plaćanje alimentacije.

- Prema sudskoj presudi može da ih viđa svake nedelje od 12 do 17 u mojoj kući i nikad nisam pravio pitanje da dođe. Čak sam je i molio da dolazi češće jer deca su znala nedeljom od ranog jutra da se poređaju na prozoru, naročito sin, i ne mogu da je dočekaju. Pogotovo kad im kažem da se najavila. A onda razočarenje kad se ne pojavi. Dočekivao sam je domaćinski, da bude deci lepo, da vide da posle svega može život lepo da se nastavi... Međutim, svaki moj poziv i lep doček zloupotrebljavala je i na sudu pričala da je uznemiravam.

Dragan kaže da je prestao zbog toga da je zove, deca sve slabije za majku i pitaju, a ona sve ređe dolazi. Sina nije prošle godine ni u prvi razred ispratila, a verovatno neće ni stariju ćerku, koja kreće narednog septembra. 

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

- Mi živimo i srećni smo. Mada me opanjkava po sudu da molim po mrežama za milostinju, ne molim nikoga, ali pomoć i ne odbijam. Pevačica Maja Mitrović mi je kupila polovan auto, oraganizacija "Nemanjići" je sredila dečju sobu, pred praznike deca dobiju paketiće. Ne mogu da radim, deca su još mala, prihvatam poslove tek ako se ljudi saglase da mogu i decu da povedem sa sobom, ali nikad sebi ne bih dozvolio da molim za novac. Imamo koliko imamo, rasporedimo i biće bolje sigurno, samo da malo odrastu i da se mogu da se vratim svom poslu.

Ipak, Dragan kaže da niti mrzi svoju bivšu niti se na život žali.

- Ma kako da je mrzim, rodila mi troje dece, a ni na život nemam razloga da se žalim. Nismo ni gladni ni žedni, volimo se, razumemo. Nemam ni prava da se žalim. Nisu deca tražila da se rode, mi smo. Možda nemaju previše, nisu videli ni more, ni planinu, nisu daleko otišli od kuće u kojoj živimo, ali meni je i podstrek da ih gajim bez telefona, komjutera i raznih tih čudesa i što vidim da izrastaju u dobre ljude - kaže Dragan na kraju razgovora.

BONUS VIDEO