REPUBLIKA U DOMU SAVIĆA! Samohrana majka četiri devojčice vodi tešku životnu bitku: Deca ne znaju da im je tata umro, čekaju ga da se vrati sa puta... (FOTO, VIDEO)

U svega dvadesetak kvadrata trošne pomoćne zgrade u Ravnom selu kraj Vrbasa, sabrala se čitava sudbina jedne porodice – i ljubav i tragedija. Iza zidova nagriženih vlagom, po kojima su i dalje razbacane dečje šare od bojica, odvija se tiha, ali teška borba jedne mlade majke. Sama, bez oslonca i sa veoma skromnim primanjima, ona pokušava da svoje četiri ćerkice izvede na pravi put i sačuva im detinjstvo.

Slobodanku Savić (24) život nije štedeo. Prošle godine izgubila je brata, a kao da jedna nesreća nikada ne dolazi sama, samo sedam meseci kasnije, u martu ove godine, ostala je i bez supruga – čoveka koji je bio stub njihove porodice. Sa njegovim odlaskom, nestala je i sigurnost, a Slobodankina životna borba tada je zaista počela. Od tog trenutka, svaki dan je ispit iz snage, istrajnosti i majčinske ljubavi, koju ne može da poljulja ni siromaštvo ni tuga koja je prerano ušla u njen dom.

Foto: Dragan Kadić

- Imam četiri devojčice: Lorena (6), Enisa (4), Šukrija (3) i Sara (15 meseci). Meni je muž u martu preminuo. Došao je sa posla, sve je bilo normalno, legao je da spava i nije se više probudio. Imao je infarkt i trombozu - rekla je Slobodanka ekipi Republike.

- Radio je na građevini i izdržavao nas. Sada imam samo roditeljski i dečiji dodatak... 

"Čekaju tatu da dođe"

Kod kuće smo danas zatekli samo malu Saru, koju je majka, samo nekoliko minuta pre našeg dolaska, dovela od lekara iz Vrbasa. Devojčica je, u trenutku očeve smrti, bila beba i njegovog lika sećaće se samo sa slika.

- Deca još ne znaju da je on preminuo. Nisam imala srca da im kažem! One misle da je kod sestre u Bosni, da radi kako bi zaradio da imamo lepšu kuću. Nisam još pričala sa njima, teško je puno... One se nadaju da će doći - teška srca govori Slobodanka.

Foto: Dragan Kadić

Kupaju se u kadici, koriste ledeni poljski toalet

Kuća u kojoj žive nema toalet, pa su prinuđene da koriste poljski wc, rekla nam je majka. 

- Nemamo kupatilo. Spavamo u jednoj sobi, a devojčice perem u kadici koja je ispred. Veš mi nekad opere tetka, a nekad sama, ručno. Najviše nam treba to kupatilo, kada bi moglo da se sredi, ipak su one ženska deca. Izađu napolje u wc, dodaju upalu stomaka, jako nam je teško - kazala je.

Foto: Dragan Kadić

U selu nema nade ni za zaposlenje

Budući da devojčice tek od 7 mogu u vrtić, a najkasnije do 2, Slobodanka je ograničena što se poslova i zarade tiče. Jedini izbor joj je rad u njivi, ali i ta opcija je gotovo nemoguća.

- Kombi koji vozi radnike kupi ih u 6 i vraća u 3, ja za to vreme nemam gde devojčice da ostavim - kazala je.

U Ravnom selu, priča, nema ni firmi gde bi mogla da radi, a radno vreme u marketima i prodavnicama, takođe, ne uklapa se u vreme ostajanja devojčica u vrtiću.

Foto: Dragan Kadić

- Njih ne zanima da li ste samohrani ili niste, morate da ste na poslu od 6 do 2.

Slobodanka leže i ustaje sa mišlju da li će danas imati dovoljno novca da podmiri sve potrebe, a često u prodavnici mora da opominje devojčice da ne mogu da kupe šta žele. Kažu, za hranu se snalaze, pa one nikad nisu glade, ali problem često budu pelene, lekovi, ogrev...

Slobodanki Savić možete pomoći uplatom na njen žiro račun: 325-9300706358184-44

• Ime : Slobodanka Savić
• Grad : Novi Sad i svrha za kupatilo.

BONUS VIDEO