SLAVIMO SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG! Domaćice danas jednu stvar NIKAKO ne smeju da urade!

Danas pravoslavni vernici slave rođenje Svetog Jovana Zlatoustog — jednog od najučenijih i najomiljenijih crkvenih učitelja i besednika, poznatog po snažnoj reči i dubokoj duhovnosti. U narodu su za ovaj dan ostale žive brojne tradicije i simbolična verovanja, koje i danas, u mnogim domovima, pažljivo čuvaju. 

Prema narodnim predanjima, 26. novembar se smatra danom kada se ne sme raditi ništa što podrazumeva igle, konac, vunicu ili razboj za tkanje — dakle, šivenje, pletenje i slični poslovi su zabranjeni. Verovalo se da onaj ko “prekine nit” u noći posvećenoj Zlatoustom zapravo “preseca i sudbinu” — nekome, prema tradiciji, to je značilo predispoziciju za nesreću.

Umesto rada rukama, narod je smatrao da je taj dan stvoren za duhovno posvećenje. Zato je običaj da se uzme draga knjiga i pročita makar nekoliko redova — poučnih beseda, molitava ili Svetog pisma. To se smatralo prilikom da se um smiri, duša pročisti, i da se dobije blagoslov svetitelja za prosvetljenje i mir. 

Za mnoge porodice, dan Svetog Jovana Zlatoustog bio je i prilika za krsnu slavu. Ipak, čak i oni koji ga ne slave kao slavu, često su poštovali običaje — odustajali od ručnih radova, mirili se sa ratnim neprijateljima, izbegavali rasprave, i nastojali da dan prođe u molitvi, tišini i dobrom raspoloženju. 

U drevnijim vremenima, ovaj dan je imao i dodatnu simboliku — verovalo se da “prekinuta nit” nosi sa sobom tamu, nesreću, duševnu zbunjenost. Otuda i apel da se svetitelj slavi molitvom i čitanjem, a ne radom. Danas je, za mnoge, ova tradicija više običaj nego svakodnevica — ali i dalje održava vezu sa prošlošću i poštovanje prema onima koji su pre nas verovali.

U vremenima kada ljudi zaborave na stare običaje, podsećamo: 26. novembar nije samo datum u kalendaru — to je podsetnik da reč može biti moćnija od igle, da knjiga može biti lek nego konac, i da na dan posvećen Svetom Jovan Zlatoustom vredi stati, sabrati se i naći mir.

BONUS VIDEO