Šojić preleteo u Crnu Goru! Beogradski aerodrom upropastio, a sad hoće da spašava crnogorske avio-kompanije!

Saša Vlaisavljević, poznatiji kao Šojić, posle JAT-a i beogradskog aerodroma, koji je za vreme njegovog rukovođenja završio pod dugoročnom koncesijom, preleteo je u Crnu Goru! Čovek koji je, kako se kritički ocenjuje njegov učinak, upropastio beogradski aerodrom, sada će crnogorskim vlastima da objašnjava kako da razvijaju aerodrome u Tivtu i Podgorici!

Nekadašnji direktor JAT-a i Aerodroma „Nikola Tesla“, dobio je novi angažman u Crnoj Gori, gde će savetovati ministra saobraćaja Radoša Zečevića o razvoju vazduhoplovne infrastrukture.

Posle JAT-a, čije restrukturiranje pod njegovim rukovodstvom nije uspelo da preokrene sudbinu nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika, Vlaisavljević je 2014. godine preuzeo beogradski aerodrom. Za vreme njegovog mandata, 2018. godine, upravljanje aerodromom prešlo je u ruke francuske kompanije „Vansi“ na osnovu dugoročne koncesije. Vlaisavljević je potom ostao na čelu državne firme koja prati sprovođenje koncesionog ugovora, sve dok ga Vlada nije smenila u martu 2025. godine.

A sada, posle beogradske piste, Šojić bi da uređuje i crnogorske aerodrome! Ministarstvo saobraćaja Crne Gore angažovalo ga je da analizira stanje vazduhoplovne infrastrukture, iako još nije odlučeno ni ko će izraditi master plan razvoja aerodroma u Tivtu i Podgorici.

Posebno je zanimljivo što crnogorske vlasti nisu saopštile kada je Vlaisavljević angažovan niti po kojoj proceduri je izabran. Dok se tek razmatra da li će autor master plana biti odabran na međunarodnom tenderu ili međudržavnim dogovorom, konsultant je već pronađen.

Posle svega što je ostalo iza njegovih prethodnih rukovodećih angažmana, ostaje pitanje da li su crnogorske vlasti dovoljno pažljivo proverile njegov učinak pre nego što su mu poverile savetovanje o budućnosti svojih aerodroma.

JAT ostao u dugovima, a karijera se nastavila

Vlaisavljević je 2007. godine postavljen na čelo JAT Airwaysa, kompanije koja se tada suočavala sa dugovima većim od 200 miliona dolara. Najavljivano je restrukturiranje i ozdravljenje nacionalnog avio-prevoznika, ali plan nije uspeo da kompaniju izvuče iz problema. Godine 2013. u JAT je ušao Etihad Airways, a kompanija je potom transformisana u Air Serbia.

Posle JAT-a, usledila je nova direktorska fotelja. Vlaisavljević je 2014. godine postavljen za direktora Aerodroma „Nikola Tesla“, gde je ostao sve do 2025. godine, uključujući period nakon što je aerodrom 2018. predat francuskoj kompaniji Vinci Airports na dugoročnu koncesiju.

Tako je beogradski aerodrom, posle godina pod rukovodstvom domaćeg menadžmenta, završio pod upravljanjem stranog koncesionara. Vlaisavljević je ostao na čelu državnog preduzeća koje je nadgledalo sprovođenje koncesionog ugovora, ali je u martu 2025. razrešen te funkcije.

Sada, umesto da se podvlači crta ispod njegovih godina na čelu važnih vazduhoplovnih sistema u Srbiji, pred njim je novi konsultantski posao – u Crnoj Gori.

Šojić sada savetuje kako da se razvijaju aerodromi

Iz Ministarstva saobraćaja Crne Gore potvrđeno je da je Vlaisavljević angažovan za izradu analize stanja infrastrukture vazdušnog saobraćaja. Međutim, iz Ministarstva nisu precizirali kada je angažovan niti da li je posao dobio na tenderu, putem oglasa ili neposrednim dogovorom.

Posebno je zanimljivo što se u Crnoj Gori tek odlučuje kako će biti izabran izrađivač master plana razvoja aerodroma u Tivtu i Podgorici, strateškog dokumenta koji bi trebalo da odredi razvoj vazdušnih luka u narednih 10 do 15 godina.

Za taj posao zainteresovano je više kompanija i konzorcijuma, a njegova vrednost procenjuje se na najmanje pola miliona do milion evra. I dok se još vaga ko će dobiti posao izrade plana, Vlaisavljević je već angažovan da analizira stanje infrastrukture.

Iz Ministarstva poručuju da njegov posao nije direktno vezan za izradu master plana, već da obuhvata širu analizu infrastrukturnih inicijativa i sistemskih rešenja.

I tako je Šojić, posle JAT-a i beogradskog aerodroma, dobio novu destinaciju. Ostaje da se vidi kakve će konkretne predloge ponuditi Crnoj Gori i da li će tamošnje vlasti, pre nego što mu poveruju na reč, detaljno pogledati šta je obeležilo njegove prethodne rukovodeće angažmane.