NOĆ VEŠTICA ILI SVETI LUKA - ŠTA SUTRA SLAVIMO? Da li više Srba ipak bira kostime i maske ili pali slavsku sveću

Svake godine krajem oktobra Srbija se podeli na dva tabora — one koji u kostimima zombija i vampira hodaju po ulicama i one koji se mršte i pitaju: „Šta će nam to, zar nemamo Svetog Luku?“

Društvene mreže tada gore — jedni kažu da „nije ništa loše u zabavi i kostimiranim žurkama“, dok drugi upozoravaju da „uvozimo tuđe običaje i zaboravljamo svoje korene“. I tako svake godine — bundeve na jednoj strani, ikonice na drugoj.

Identično je i sa Svetim Trifunom i Danom zaljubljenih, a više o tome možete pročitati u jednom od naših pranijih tekstova.

Noć veštica, koja potiče iz keltske tradicije Samhejna, u modernom obliku stigla je iz Amerike, gde se odavno pretvorila u šarenoliki festival maski, slatkiša i kreativnosti. Sveti Luka, pak, u srpskom narodu ima duboko ukorenjenu simboliku — zaštitnik je lekara, umetnika, životinja i domaćina. Njegov dan, 31. oktobar po novom kalendaru, obeležava se kao slava u mnogim kućama širom Srbije.

Foto: Tanjug/AP

Vladika Nikolaj o Noći veštica

Vladika Nikolaj Velimirović ranije je govorio upravo o ovom fenomenu podele pred praznike, a nejgov esej na ovu temu postao je viralan i godinama se širi na društvenim mrežama.

- Ovaj običaj ima svoje poreklo među paganskim keltskim narodima u Irskoj, Britaniji i severnoj Francuskoj. Oni su verovali da se život rađa iz smrti , pa su za početak svoje nove godine uzimali kraj jeseni, kad priroda umire i kada, prema njihovom verovanju, počinje vreme mraka, raspadanja i smrti. Toga dana su gasili vatru na svojim domaćim ognjištima i svuda je vladao mrak.

Prema paganskom keltskom predanju, duše umrlih bi potpuno pripale vlasti boga Samhaina, kneza smrti, koga je valjalo umilostiviti žrtvoprinošenjem na dan nove godine, a Samhain bi dozvoljavao da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica. Otuda običaj „maskiranja“ u kosture, duhove, veštice i demone. Na taj način bi živi stupali u „mističnu“ zajednicu sa umrlima, kroz čin podražavanja mrtvih i tumaranja po mraku. Prema verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“ bile su iznurene glađu i molile su za hranu, pa ih je valjalo nahraniti – otuda običaj zvani „trick or treating“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio (treat) duše umrlih, stigla bih ih osveta (trick) boga Samhaina.

Foto: Printscreen

U vreme kada su ovi narodi „primili“ Hrišćanstvo, tadašnja Crkva je ustanovila praznik „Svih Svetih“ 1. novembra (na istoku se taj praznik slavi drugog datuma) upravo da bi se istrebio ovaj okultistički običaj a noć uoči praznika Svih Svetih („All Hallows eve“) služilo se svenoćno bdenje, pa možemo da vidimo da se taj okultizam i obožavanje demona iz pogrešnog razloga uvukao i u crkve. I dok su oni koji su „prihvatili“ Hrišćanstvo sotonu obožavali kroz crkvene obrede, oni koji su ostali u paganstvu i okultizmu reagovali su tako što su pojačali svoje opasne rituale, da bi pokazali kako su oni odaniji sotoni, tako da je noć uoči paganskog i ne Biblijskog praznika postala noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona i drugih okultističkih radnji.

Jasno je da mi Hrišćani ne možemo i ne smemo učestvovata u ovakvoj idolopokloničkoj svetkovini na bilo kom nivou (makar to bila „samo“ zabava za decu), jer to direktno predstavlja odricanje od našeg Gospoda i naše vere. Jer, ako pristanemo da svoju decu „maskiramo“ i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi time svojevoljno pristajemo na zajednicu sa mrtvima, čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam Sotona, knez zla, a slatkiši (treats) koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samome đavolu. Podsetimo se samo da su naši preci, Hrišćani iz najranijih vekova, pre birali telesnu smrt u najgorim mukama nego što bi pristali da prinesu žrtvu idolima i time se odreknu Hrista, Bog-a našeg, koji nam je zapovedio: „Nemoj imati drugih bogova osim Mene“.

Foto: Tanjug/AP

U današnjem duhovno ubogaljenom svetu vlada teška čamotinja i lenjost, pri čemu je lako ubediti gotovo svakoga da je poreklo ovakvih praznika beznačajno i da je Halloween obična, bezazlena zabava.

Iza ovakve tvrdnje nalazi se ateizam, udaljavanje od vere i svojih korenova, negacija postojanja kako Boga tako i đavola. Sveto Pismo nas uči da je jedino Bog sudija svim našim delima, a da našim delima služimo ili Gospodu, ili Sotoni, te da niko ne može služiti dva gospodara.

Noć veštica u Srbiji

Iako Noć veštica nije deo srpske tradicije, poslednjih godina sve više mladih prihvata ovaj običaj, najpre kao zabavu i priliku za druženje. U mnogim gradovima će se održati maskenbali i tematske zabave, a ulice, izlozi i domovi već su ukrašeni bundevama, svećama i simbolima jeseni.

I neki vrtići prihvatili su ovu tradiciju. Roditelji se i dalje dele — jedni smatraju da nema ništa loše u malo kostimiranja i dečje radosti, dok drugi ističu da nije primereno da se, baš na dan velikog hrišćanskog praznika, promovišu običaji koji nemaju veze s našom verom i kulturom.

Foto: pexels.com

Velika srpska slava

Sveti Luka, jedan od najvećih hrišćanskih svetitelja, u našem narodu se oduvek slavi sa velikim poštovanjem. Njegov dan je poznat kao vreme okupljanja porodice, molitve i zahvalnosti, a u mnogim domaćinstvima upravo je Sveti Luka krsna slava.

U narodnom verovanju, on je zaštitnik lekara, umetnika i svih koji se bave pisanom rečju, a veruje se i da donosi zdravlje i blagostanje domu.

Foto: Printskrin RTS1

Tog dana se tradicionalno ne radi teški fizički poslovi, već se sve odvija u duhu mira, gostoprimstva i zahvalnosti — kako bi, kako narod kaže, „Lukina ruka čuvala kuću i zdravlje kroz celu godinu“.

BONUS VIDEO