NEUSPELA OSVETA UCVELJENE UDOVICE! Godišnjica jedinog političkog atentata u Srbiji koji je izvršila žena!

Četiri godine nakon streljanja potpukovnika Jevrema Markovića, njegova supruga Ilka pokušala je u Sabornoj crkvi da ubije najodgovornijeg za njegovu smrt - kralja Milana Obrenovića.

Ono što se dogodilo 11. oktobra 1882. kralj Milan verovatno nikada nije zaboravio. Teško je mogao i da pretpostavi da će ga neko ugroziti tokom molitve, u Božjoj kući, još manje da će na njega pucati žena, ponajmanje da će ostati neozleđen iako mu je atentator prišao neometen na svega nekoliko metara.

Konačno, na ovaj događaj doživotno će ga podsećati i samo ispaljeno zrno koje je pronađeno, a potom je dao da se optoči dragim kamenjem i postane deo igle za kravatu koju će nositi do kraja života.

Napadač, Jelena Ilka Bajić, udata Marković, nije bila politički fantast, ponajmanje deo nekakve državne zavere. Bila je obična žena, supruga, ucveljena udovica koja je samo želela da se lično osveti najodgovornijem za smrt njenog muža.

Pokušaj atentata je izveden četiri godine nakon što je u Aranđelovcu, neposredno nakon Topolske bune, streljan potpukovnik Jevrem Marković, njen suprug i stariji brat Svetozara Markovića.

Ubijen bez dokaza

Na žurevima u domu Ilkine sestre Lujze, učiteljice pevanja u Višoj ženskoj školi, žene su imale retku priliku da zajedno s muškarcima pretresaju i diskutuju o raznim temama, pa čak i o pitanjima feminizma, socijalizma ili anarhizma.

Na jednom takvom skupu upoznala se s oficirom srpske vojske Jevremom Markovićem, za koga se i udala 1867. Bio je to skladan brak s tužnim krajem jer je 11 godina kasnije Marković optužen za izdaju i streljan iako se takva optužba ničim nije potkrepila.

Kobni trenutak dogodio se tokom Drugog srpsko-turskog rata kada je jedan bataljon narodne vojske kod Kragujevca, 25. oktobra 1877, odbio dalje da ratuje. Vlasti su, naravno, reagovale u skladu s ovlašć enjima.

Foto: Wikipedia

 

Odmah je formiran Preki sud koji je svim pobunjenicima Topolske bune sudio po kratkom postupku. Suština je bila da se dokaže povezanost bundžija s pristalicama svrgnute dinastije Karađorđević, pa je po tom osnovu, već poznat kao protivnik vladavine kneza Milana Obrenovića, uhapšen i Marković.

Iako ni istraga ni Vojni sud nisu pronašli nijedan dokaz povezanosti Markovića s ovim događajem, prilika je bila takva da se nije mogla propustiti. Samo nekoliko meseci kasnije, 31. maja 1878, streljan je u Aranđelovcu zajedno s još sedmoricom optuženih. Bila je to nepravda od koje se Ilka nikada nije oporavila. I povod koji će je navesti na jedan od najluđih poduhvata.

Zakletva na grobu

Izvesno je da se na ovaj korak odlučila u trenutku kada joj se život izmenio u potpunosti. Od supruge uglednog oficira, preko noći, postaje udovica s 33 godine, bez dece i penzije, prijatelja i ikakve perspektive.

Nakon što je sahranila supruga na gradskom groblju u Jagodini, nad humkom se zaklela da će ubiti kralja Milana. Prešla je u Beograd i u iznajmljenom stanu preko puta Saborne crkve živela, više preživljavala, držeći privatne časove stranih jezika. Međutim, mesto stanovanja nije slučajno izabrala.

Foto: Wikipedia

 

Na svoj rođendan, oko deset sati izjutra, ušla je na glavni ulaz, molila se i čekala. Znala je da će kralj pri povratku iz Beča najpre svratiti u hram. To se dogodilo oko podneva. U mnoštvu ljudi koji su došli da vide kraljevski par, usred liturgije, neometeno je izvadila pištolj ispod pasa, nanišanila mu u potiljak i zapucala.

Osmislila je i uvežbela svaki detalj, osim najvažnijeg: nije naučila precizno da gađa. Promašila je iako je bila udaljena svega 12 koraka. Drugog pokušaja nije bilo jer je kraljeva pratnja munjevito reagovala i razoružala je. Kralj Milan se ponovo izvukao, ali je tek trebalo pokrenuti istragu, utvrditi motive i saučesnike i kazniti počinioce.

Istraga je trajala punih šest meseci, a samo suđenje kraće od tri sata. Ilka je na pitanja odgovarala kratko, bez mnogo objašnjenja i emocija. Priznala je krivicu, ali ne i kajanje. Ono važnije, saučesnike, nije odala. Štaviše, tvrdila je da za njen naum niko nije znao, osim jedne žene koja je to već sama priznala - Lene Knićanin.

Foto: Wikipedia/Josef Lowy

 

Udovica Antonija Knićanina, Jevremovog kuma, nije dočekala suđenje. Umrla je pritvorena u Beogradskoj tvrđavi pod misterioznim uslovima, što će celoj priči u vezi s atentatom, kasnije, dati još čudnovatiji tok.

Naime, prema zvaničnom izveštaju koja je uradila lekarska komisija, Lenka je u pritvoru, dva meseca pre suđenja, počinila samoubistvo. Doktor Laza Paču je bio jedini u komisiji koji je odbio da potpiše obdukcioni nalaz tvrdeći da je ubijena. Da nisu bila čista posla, posredno upućuje i podatak da je misteriozno stradao i vojnik koji ju je čuvao. Njega je, opet slučajno, samo nekoliko dana kasnije ubio drug iz čete.

Nije se izvukla ni Ilka. Iako je prvobitno osuđena na smrt streljanjem, kazna joj je ubrzo preinačena na 20 godina robije. U požarevačkom zatvoru provela je svega mesec i po dana. Samo dva dana uoči petogodišnjice streljanja svoga supruga, 29. maja 1883, Ilka je pronađena mrtva. Zvanično, prema službenom nalazu, "učinila je zločin prema sebi davljenjem peškirom". Izjava jednog od lekara da je kažnjenica zadavljena i da se nije sama ubila nikada nije posebno razmatrana.

Bonus video